Ko je bio Mustafa Golubić- srpski rodoljub, ruski špijun i ljubavnik Grete Garbo

Ivan Miladinović

29. 10. 2017. u 20:02

Jedan od junaka nove televizijske serije "Senke nad Balkanom". Čovek sa stotinu lica i 250 pasoša, revolucionar, osvetnik... n bosanski Srbin muslimanske veroispovesti...

Ко је био Мустафа Голубић- српски родољуб, руски шпијун и љубавник Грете Гарбо

Mustafi Golubiću u Aleji boraca NOR-a na Novom groblju u Beogradu

TELEVIZIJSKA serija koja je nedavno počela da se prikazuje "Senke nad Balkanom" odmah na početku vraća nas u prošlost. Ne samo zato što se u njenoj priči pojavljuju istorijske ličnosti koje su za sobom ostavile misterije i čija imena već decenijama koketiraju sa raznoraznim legendama poput generala Vrangela, Mustafe Golubića, Ante Pavelića i princa Đorđa Karađorđevića, nesuđenog kralja Srbije, već i zato što je počela da se emituje istog dana u gotovo svim centrima bivše Jugoslavije.

Baš kao nekad.

U prvoj epizodi, jedna replika, izgovorena baš na ruskom, zaparala je uši i najprosečnijem gledaocu:

- "Ceo Balkan zna ko je Mustafa Golubić".

A ko je Mustafa Golubić?

NEVELIK dosije u Beogradskom arhivu s oznakama UDB B-193 i nemačke BdS, delimično svedoči o životnom i revolucionarnom putu Mustafe Golubića, člana Mlade Bosne, dobrovoljca u odredu vojvode Voje Tankosića, pripadnika "Crne ruke", učesnika u Sarajevskom atentatu, svedoka u Solunskom procesu, rukovodioca u KPJ i jednog od najznačajnijih sovjetskih obaveštajaca između dva rata. Čovek sa stotinu lica i 250 pasoša rođen je 1890. godine u Stocu u Hercegovini, a život mu se ugasio 26. juna ispred nemačkog streljačkog stroja u Pionirskom parku u Beogradu. Otišao je pravo u legendu.

U šarolikoj biografiji Mustafe Golubića su i čuvene akcije sovjetske obaveštajne službe - učešće u organizaciji atentata na Lava Trockog u Meksiku, otmice generala Kutjepova i Milera, koji je posle smrti velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča i generala Vrangela postavljen na čelo "bele" emigracije, i to u trenutku kada su od Francuza dobili sedam miliona franaka za ostvarenje svog cilja da umarširaju u Moskvu. Tu se ubraja i likvidacija britanskog obaveštajca Sidnija Relija, koji je zadavao velike glavobolje Sovjetskom Savezu.

ČOLAKOVIĆ CINKARIO MUSTAFU RODOLJUB Čolaković će pričati o svojim susretima sa Mujagom po Parizu i Moskvi, kako ga je vodio u Kremlj, kako su ušli na bočni privatni ulaz i kako im je Olga Alelujeva, Staljinova tašta, poslužila čaj... Pričao je Čolaković o suretima Tita i Golubića. Čolaković će se sresti s Mustafom u Sarajevu 15. aprila 1941. i ovaj mu je poverio da "Valter (Tito) neće dugo trajati i da će morati da bude maknut". Čolaković je to ispričao Brozu. Da li je to početak kraja velikog mladobosanca?

LEGENDA o Mujagi dalje kaže da je bio Staljinov prijatelj i da je veliki Hazjanin zbog njega pušio "hercegovina-flor", i da mu je Mustafa nabavljao duvan iz svog zavičaja u Hercegovini. Tu je i priča o tome kako je u Engleskoj ukrao tenk, pa bio ljubavnik velike holivudske zvezde Grete Garbo. Uzgred, izgleda da je u Lionu zaista uspeo da dođe do planova novog aviona, i to ispred nosa francuske obaveštajne službe kojoj je preostalo da samo nemoćno širi ruke.

Postoje vrlo ozbiljne indicije da je još pre Velikog rata počeo da radi za rusku carsku obaveštajnu službu Ohranu. Na to upućuju Mustafini česti susreti sa Viktorom Aleksijevičem Artmanovom, ruskim vojnim atašeom u Beogradu, i njegovim zamenikom Aleksandrom Ivanovičem Verhovskim. Ne zna se kad je počeo da radi za sovjetsku obaveštajnu službu, ali je moguće da ga je i tu priču uveo Verhovski, koji će posle Oktobarske revolucije biti predavač u sovjetskim vojnim školama. General-lajtnant Pavel Ivanovič Berzin biće mu neposredni šef. On će obučavati vojnike zajedno sa Leopoldom Treperom Kopiničem, Blagojem Parovićem... Mustafa će godinama voditi sovjetski obaveštajni punkt u Beču. Inače, ne zna se koliko puta je Golubić boravio u Moskvi. I o tome ima mnogo kontroverznih detalja. Takođe, Mustafa je imao dobre odnose s porodicom J. V. Staljina.

U anketnom listiću koji je u Moskvi popunio 1938. godine, Mustafa Muhamedovič Golubić je za sebe pisao da je razveden, rođake nije video preko 12 godina, da od 1920. godine radi u OGPU (Objedinjena državna politička uprava pri Savetu narodnih komesara SSSR) i Kominterni.

U njegovom, ličnom dosije posebno je istaknuto: "U svom radu se po pravilu oslanja na ljude svoje nacionalnosti (Srbi). Tu se izgleda ispoljavaju nacionalno osećanje, široka poznanstva sa srpskim krugovima i naročito sa krugovima organizacije 'Crna ruka', čiji član je Golubić svojevremeno bio i prema kojoj Golubić ima određene simpatije."

SLEPI PUTNIK MUSTAFA Golubić je nekoliko puta kao "slepi putnik" putovao u SAD. U NJujorku je kidnapovao jednog sovjetskog dvostrukog agenta koji je počeo da radi za američke tajne službe. Uspeo je da ga prebaci u Moskvu. Digao je na noge celi FBI i nastala je potera za njim. Stevan Dedijer je pomogao svom Hercegovcu da umakne i vrati se u Evropu. Ostale su zabeležene Dedijerove reči: "Mustafa je jedan od svetaca u mome životu."

BEOGRAD je oduševio kad je kao golobradi momčić za opkladu skočio sa vrha Železničkog mosta u Savu, što je onda bila jeziva visina. I od tada do danas ovaj bosanski odnosno hercegovački Srbin, muslimanske veroispovesti, fascinira sveukupnu i obaveštajnu javnost.

Odmah po izbijanju Prvog balkanskog rata, stupa kao dobrovoljac u četnički odred Vojislava Tankosića gde se ističe hrabrošću u borbi na Merdaru. Tokom trajanja operacija šalje članke za časopis "Ilustrovana ratna kronika" i "Balkanski rat u slici i reči". Iz Prvog balkanskog rata izašao je kao narednik srpske vojske sa Medaljom Obilića za pokazanu hrabrost, kojom ga je lično odlikovao tadašnji prestolonaslednik, princ Aleksandar Karađorđević.

Maturirao je u Prvoj muškoj gimnaziji 1913. godine. Upisao je najpre Tehnički, a potom Pravni fakultet. Kao najbolji učenik gimnazije dobio je stipendiju Vlade Kraljevine Srbije za studije prava u Lozani. U Švajcarskoj je upoznao mnoge ruske revolucionare. Prema nekim pretpostavkama, tih dana je sreo i Lenjina.

KAD je izbio Prvi svetski rat, Golubić je prekinuo studije i vratio se u Srbiju. Kao član "Crne ruke" pridružio se vojsci, unapređen je u čin poručnika, prebačen u Kraljevsku gardu, učestvovao u čuvenoj bici na Kolubari. Pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis ga 1915, uz podršku Vrhovne komande, šalje u Rusiju da među tamošnjim Jugoslovenima prikuplja dobrovoljce za srpsku vojsku. Iz Rusije se vraća sa oko hiljadu dobrovoljaca, u trenutku kada se srpska armija već uveliko povlači preko Albanije.

Zajedno sa srpskom vojskom prelazi Albaniju. U Solunu se druži sa Apisom. Početkom 1917. predložio mu je da izvrše atentat na nemačkog cara Vilhelma. Na Solunskom procesu je odbio da svedoči protiv Apisa, zbog čega je osuđen na godinu dana zatvora i izbačen iz vojne službe. Interniran je na Krf, odakle uz novčanu pomoć dr Jefta Dedijera uspeva da pobegne u Francusku.

U Beograd se vraća septembra 1918. godine i stalno je pod nazdorom policije koja je imala dojavu da su neki od bivših "crnorukaca", zbog Solunskog procesa i streljanja pukovnika Dimitrijevića, postali zakleti neprijatelji kralja Aleksandra.

Mustafa Golubić u balkanskim ratovima

PO SVEDOČENJU beogradskih novinara Lole Dimitrijevića i Živana Mitrovića, početkom juna 1919. regent Aleksandar Karađorđević prolazio je fijakerom pored hotela "Moskva", a Mustafa Golubić, koji je tu sedeo, ustao je od stola i zaustavio fijaker.

- Ubiste pukovnika Apisa, veličanstvo? - upita kralja, drsko ga gledajući.

- Sud ga je osudio na smrt, Mustafa! Sud je završio posao - reče kralj.

- I da znate, vi ste ubili njega, a ja ću uskoro vas - odbrusi Mustafa.

- Navalio si kao zima na gola čoveka - odvrati Aleksandar i rukom dade znak kočijašu da produži. - Dobro si mi dao do znanja da znam kako i dalje da postupam sa tobom.

Kažu da su, na pomen kraljevog imena, Mustafine oči uvek gorele plamenom osvete.

Marijan Stilinović, predratni partijski aktivista, učesnik NOB-a i funkcioner FNR Jugoslavije, u svojim sećanjima je zapisao da je Mustafa dvadesetih godina prošlog veka, kao član centrale Komunističke partije SSSR, bio zadužen u Beču za odeljenje Kraljevine Jugoslavije, a zatim bio rukovodilac Balkanske komunističke federacije. Kako kaže, gotovo svaki sastanak započinjao je sledećim rečima:

- Aleksandra treba ubiti. To je ključ jugoslovenske revolucionarne politike i drugog rešenja i izlaza nema i ne može da bude - prenosi Stilinović Golubićeve reči, ukazujući da je tako govorio gotovo na svakom sastanku njihove grupe.

GOLUBIĆ se vraća u Beograd posle početka Drugog svetskog rata. Zajedno sa bivšim "crnorukcima" učestvuje u pripremanju vojnog puča 27. marta 1941, protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. Preko "crnorukca" Božina Simića bio je u dosluhu sa generalom Dušanom Simovićem.

Sovjetski ambasador Viktor Andrejevič Plotkin, prvi i jedini diplomatski predstavnik SSSR-a u Kraljevini Jugoslaviji, dobio je 31. marta šifrovanu poruku sa Molotovljevim potpisom. Narodni komesar je zahtevao da "Jugosloveni odmah pošalju u Moskvu užu delegaciju na pregovore i da bi dobro bilo da Božin Simić bude u sastavu te delegacije". Po svedočenju Voje Nikolića, proverenog revolucionara, Simić je otputovao u Moskvu zajedno sa Mustafom Golubićem i Dragutinom Savićem, a tamo su im se pridružili vojni ataše Žarko Popović i poslanik Milan Gavrilović.

Pakt o prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom potpisan je u noćnim satima 6. aprila 1941, kada su nemačke trupe krenule na Jugoslaviju. Za "majstora konspiracije" Mustafu Golubića, prevrat 27. marta i potpisivanje sovjetsko-jugoslovenskog ugovora bili su poslednja velika operacija. Vratio se u već okupiranu zemlju.

Mustafa Golubić (drugi sleva u srednjem redu) sa dobrovoljcima vojvode Tankosića

MNOGE akcije izvedene 1941. godine u Beogradu i Srbiji vezuju se za njegovo ime. Među njima je podmetanje paklene mašine pod tribinu, sa koje je vojni zapovednik okupirane Srbije general-major Ludvig Šreder trebalo da posmatra defile nemačkih jedinica. Ostala je nedoumica da li je Mustafa postavio u podrumu jedne kuće 423 paketa eksploziva, da digne u vazduh susednu zgradu u kojoj je trebalo da se održi važan folksdojčerski skup. Tu je i atentat na spomenutog general-majora Šredera, čiji se avion srušio na Bežanijsku kosu... Zatim su tu bili tragična diverzija u Smederevskoj tvrđavi i dizanje u vazduh magacina benzina na Tašmajdanu...

Mit o Golubiću se širio. Šaputalo se od uva do uva da je došao u Beograd da likvidira Tita. Još tiše se govorkalo da ga je Tito prijavio Gestapou, najpre telefonom iz jedne vile na Dedinju, a potom je Đilas napisao anonimnu prijavu.

ŠIRENJE priča o ovom Hercegovcu, ili pak nešto drugo, nateraće rukovodstvo Titove Jugoslavije da se pozabavi njegovim životom. Bila je jesen 1954. godine. Zadatak je dobila grupa operativaca Obaveštajne službe od Aleksandra Rankovića, drugog čoveka Titove Jugoslavije. Uputstva su bila jasna: "Drug Marko naređuje da svaki detalj treba savesno istraživati". Trebalo je razjasniti mnoge detalje iz zatamnjene biografije Mustafe Golubića. Kada je počeo da radi za rusku Ohranu? Pod kojim okolnostima i uslovima ga je preuzela Čeka, odnosno NKVD? Kakvi su bili Mustafini kontakti sa meksičkim slikarom Dijegom Riverom, i italijanskim revolucionarom Vitorijom Vidaljijemom, i njihovo učešće u ubistvu Trockog?

Aktivni operativaci prvi put će zakoračiti u prošlost. Zadatak je bio da obiđu sve arhive, preture sve čelične kase u kojima su se nalazili raznorazni tajni papiri, da razgovaraju sa svim preživelim Jugoslovenima koji su poznavali Golubića ili imali bilo kakav kontakt s njim.

Anonimna prijava iz dosijea Mustafe Golubića

I PRIČA o velikom obaveštajcu je počela da se sklapa. Razgovaralo se sa desetinama ljudi. Prelistani su brojni dosijei. Tako se stiglo do Jelisavete Mančić, profesorke iz Novog Sada koja se preselila u Beograd i uselila u stan u Dobrinjskoj 9. NJena veza sa Mustafom je bila sve čvršća. Očito je poprimila neke njegove osobine. Operativcima je tek u drugom ili trećem susretu dala prave informacije. Ispričala im je da je Mustafa u njenom stanu imao malu radio-stanicu i da je održavao redovnu vezu sa Moskvom. Na kraju, dala im i jednu svesku i kojoj su bile Mustafine beleške o radu nemačke, engleske i francuske obaveštajne službe, sa punim imenima obaveštajaca i opisima zadataka na kojima rade. To je zapravo bio koncept depeša koje je slao. Bilo je tu informacija i o šefu Abvera Kanarisu, majoru Gestapoa Hansu Helmu, šefovima beogradske policije...

Operativcima Udbe general-pukovnik Voja Nikolić potvrdiće da je Mustafa radio-stanicom održavao svakodnevnu vezu sa Moskvom. On će biti i član Mustafine grupe u Beogradu koju su činili Pavle Bastajić, Čedomir Popović, Nezir Hadžinizović, Vasilije Čile Kovačević, Čeda Kruševac, Radivoj Uvalić Bata, Mate Vidaković i Bora Prodanović.

Generala Nikolića sa Mustafom Golubićem povezao je niko drugi do Aleksandar Ranković.

- Bože, da li je to Tito znao? - zapitaće se operativac koji je s njim razgovarao.

Lav Trocki - da li je Mustafa učestvovao u njegovoj likvidaciji

ANONIMNOM dojavom, 5. juna 1941. Golubić je potkazan Gestapou i uhapšen u Beogradu, u kući Tihomira Višnjevca, na Mirijevskom putu 97, pod lažnim imenom Luka Đerić. A isleđivanjem i mučenjem sovjetskog obaveštajca rukovodio je niko drugi do major Hans Helm.

Četiri puta je saslušavan (11, 13, 14. i 17. juna) i ono što je zabeleženo da je rekao svrstava ga u sam vrh svetskih pustolova i majstora špijunaže. Shodno okolnostima, Mustafa kombinuje istinite i izmišljene podatke o svojim aktivnostima. Hans Helm ništa nije saznao osim da je Golubić falsifikovao ili prošvercovao pasoše. Prevodilac je bio neki Egon Helerman, a zapisničar Dejerler.

Kada je Crvena armija ušla u Beograd 1944, vojnici SMERŠ-a, obaveštajne službe III ukrajinskog fronta, pronašli su, ekshumirali i preneli posmrtne ostatke Mustafe Golubića u Moskvu. Sahranjen je uz sve vojne počasti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (26)

Mrcivoje MRCIC

29.10.2017. 20:45

Hvala Novostima na ovoj lepoj i interesantnoj prici. Verujem da u nasoj ne tako dalekoj istoriji ima jos ovako interesantnih i neispricanih sudbina...

Андреј

29.10.2017. 20:50

Грдан народ погинуо у тој експлозији у Смедереву. Смедеревска Хирошима. Све упућује (па чак и овај чланак) на то да је Мустафа одговоран за њу. Страшно какво је зло комунизам.

Petronije Arbitar

30.10.2017. 09:56

@Андреј - Za komuniste je svako bio heroj ko je radio na tome da što manje Srba iznese živu glavu iz rata. Mustafa, (procene se žrtava kreću od nekoliko stotina do 2500 što je čudno da nikada nije tačno ustanovljeno!) naspram nemačkog bobardovanja Beograda 6.aprila 2200 a savezničkog kažu daleko više, dok su saveznici, pouzdano, napravili 70 odsto ruševina a Nemci 30 odsto. Dakle, Mustafa je heroj, a Nedić koji je spasao na desetine hiljada ljudi - izdajnik!

Душан Вуковић

29.10.2017. 20:57

Диверзију у Смедереву 1941 у смедеревској тврђави је извршио Мустафа голубићПогинуло је неколико хиљада људи.

Владица

29.10.2017. 22:19

Ако је тачно а прича се да јесте у Смедереву он био тај који је дигао у ваздух магацине с'оружјем и срушио пола града и побио толики народ,о каквом ми хероју овде говоримо!!??

wlaya

30.10.2017. 07:21

@Владица - Moj deda je jedan od retkih prezivelih iz voza koji je bio u stanici prilikom te eksplozije. O samom uzroku skoro se nista ne zna i to sto tvrdite govorite na pamet. Svedoci (moji su ziveli u Grockoj) govore da nije rec o diverziji jer ne samo da nikakve nemacke odmazde nije bilo, vec su nemci aktivno pomagali u zbrinjavanju i lecenju povredjenih. U svakom slucaju, govori se da je oko 90% kuca sruseno u Smederevu i da je pogunulo oko 4800 ljudi i sramota je da se o tome tako malo zna.

Petronije Arbitar

30.10.2017. 14:12

@Владица - Kako se ne znaju uzroci eksplozije kad su se sami komunisti time hvalili, bilo i u udžbenicima u "onoj" Jugoslaviji? Drugo, kakva nemačka odmazda kad su srbožderi sami pobili preko 4000 ljudi i srušili 90% kuća? Naravno da su Nemci lečili povređene, da su bili komunisti pustili bi ih da skapaju! Da je bila greška Nemaca, još kako bi odgovarali njihovoj komandi bar za eksploziv, a nisu, što znači da je bila diverzija! Mustafin ples smrti nad Srbijom, ali ne na svoju ruku sigurno već po direktivi!

Petronije Arbitar

29.10.2017. 22:30

Sklapanje pakta 6.aprila 1941. kada je SSSR bio u savezu sa Hitlerovom Nemačkom? To znači da je KPJ posredno ušla u savez sa Nemcima? Govorili da će da ubije Tita, a u Beogradu su se tek 1944. pitali: „Ko je taj Tito?“ Mislili da je to šifra. Golubić je bio direktna veza KPJ sa ustašama i pošto se verovalo da napadom Nemačke na SSSR rat biti završen za 2 meseca, trebalo je nezgodnog svedoka saradnje ukloniti, pa su ga komunisti izručili Nemcima. Hebrang ga zamenio, ubijen u zatvoru posle rata.

Mirko

30.10.2017. 05:59

Avanturist,ali pre svega ruski špijun i zakleti komunist i hladnokrvni ubica, prevashodno,ispred svega.Za velika zla odgovoran,za bespotrebni i po Srbe pogubni 27.mart, za katastrofu u Smederevu,svi podaci ukazuju na to.Nemci su nam tu učinili uslugu što je ubijen,bilo bi bolje da je to bilo mnogo ranije.

Sumadinac

30.10.2017. 06:39

Cinjenice su da povodom pakta Hitleracsa Staljinom bili "nasi" komunisti sa Hrvatom Titom na celu saveznici Nemaca i ostalih fasista. Takodje je cinjenica da su Hrvati sa Ante Pavelicem na celu i jedan Bugarin ubili Kralja Aleksandra 1934.u Marsejlu.

Рашо

30.10.2017. 07:16

Тако иде пут отпадника. Од хероја борца за српство до великог издајника. Како другачије назвати четника и борца за ослобођење који заврши међу комунистима и то у њиховим првим редовима. Његов пример је и наук превртљивцима, видите како су га се решили нови "саборци"! Наравно да им за њихову идеју није требао борац за српство муслиманске вероисповести којег је одликовао краљ за заслуге у рату. Броз је такве смицао немилице јер су кварили слику о српској хегемонији и кривици"!

Propaganda bre

30.10.2017. 07:20

...inače, rezultati istrage UDB-e, opisani u knjizi Tajne misije Mustafe Golubić, autor Đurica Labović...

floyd

30.10.2017. 07:53

Са експлозијом у Смедереву повезује се и најцрња личност КПЈ, Иван Стево Крајачић. Такође не искључује се и експлозија настала, због велике количине барута и убојних средстава, јер се ту складиштила заплењена муниција и опрема старе Краљевине СХС.

Boris Popovic

30.10.2017. 08:05

Srpski rodoljub i ruski špijun?! Kako je moguće u isto vreme biti rodoljub i špijun strane zemlje? Da je bio američki špijun, verovatno biste ga nazvali izdajnikom. Teško licemerje...

dusan

30.10.2017. 08:37

Tito najveci bandit svih vremena , sve sto je bilo pametno i predstavljalo bilo kakvu konkurenciju je nemilice uklanjao.Mnoge hercegovce je pobio.

Sasa

30.10.2017. 18:37

Pa vi bi ste i Apisao ovde protumacili kao izdajnika! Treba nam prosvetljenja i edukacije, to dugujemo sebi!!

Dule Los Angeles

01.11.2017. 20:42

M.Golubic je Apisov najbolji djak. Apis je tvorac "kategorije"- Srbin Muslimanin. Verovao je da ce tako vratiti muslimane svojim korenima. I uspevao je. MG stalno govorio-Ja sam Srbin muslimanin. Zato je i bio najhrabriji borac u Prvam Ratu? Kralja je mrzeo, zbog tampe Jake Srbije, za nikakvu Jugoslaviju. To je i Apis platio glavaom.MG je bio "velika zverka"! Staljinov priljatelj od najveceg poverenja.Staljin je poslao MG da ubije Tita,jer mu nije verovao,i ovaj ga je otkucao Gestapo-u.

Son

05.02.2018. 13:46

Био четник и родољуб, борио се против турака, позитивно. Био против стрељања Аписа, борио се против краља из освете, позитивно јер је краљ уништио Србију. Био комуниста, организовао 27. март то је негативно, али био комуниста који је хтео да убије Тита то је позитивно јер сваки српски родољуб је знао да је Тито зло по српски народ. Сума сумару био српски родољуб, на почетку имао исправну идеологију на крају завршио у идеолошким лутањима која су га коштала главе.

Kako svoju istoriju cenimo, nije ni čudo gde smo!

19.07.2018. 13:26

Mustafa Golubić bio je iskreni rodoljub i patriota, i kao takav često u sukobu sa političarima i vlašću. Pored svega čovek izuzetnih sposobnosti prepoznatih od strane svih evropskih obaveštajnih krugova tog doba, a posle svega završio je kao oficir visokog ranga u Staljinovoj NKVD. Istoriju pišu pobednici, zbog čega i nema puno podataka o ovom čoveku, kojim se može ponositi svaki Srbin, ali avaj, čitam ovde komentare kojekakvih .... (pih) koji na osnovu novinskih članaka komentarišu...

Srbin

10.05.2020. 01:59

Mustafa Golubić je ruski špijun, pukovnik i operativac NKVD. Sve što je radio radio je na štetu srpskog naroda i u interesu Rusije. Takvog zločinca trebalo je streljati čim se ispilio i njega i njegove sledbenike kraljoubice. Ja ne mogu da verujem da neko ko je Srbin i srpskog roda može ovu rusku špijunčinu da veliča. Bio je u našim redovima da špijunira kao i svi Rusi koji su nam dolazili. Zbog ruskih naloga Mustafa Golubić ubio je Ferdinanda, učestvovao u ubisttvu Kralja i organizovao 27.mart.