Guča srpski Oktoberfest

KAO dirigent vojnih orkestara u Beogradu i Nišu, potpukovnik Dragoslav B. Petrović čitavog života se bavio muzikom, ali nikada Gučom. Čak je bio naklonjeniji onima koji u Saboru trubača nisu videli ništa osim "parade kiča i pića". Priznaje da ga je ipak "zagolicalo" višedecenijsko trajanje ove manifestacije, pa se prvi put obreo u "prestonici trube" za jubilarni 50. Sabor. Epilog toga je zvanje doktora sociologije kulture i knjiga "Sabor trubača u Guči, juče, danas, sutra".

Sada se zalaže za to da Guča postane deo nematerijalne kulturne baštine čovečanstva, a razloge je detaljno opisao u knjizi.

Pročitajte još: Guča slavi ljubav u ritmu "vrtloga"

Dragoslav je više poznat muzičkoj nego vojnoj javnosti, iako je tokom celog svog radnog veka nosio uniformu. U džez muzici je nalazio inspiraciju, pa je zato odluka da se pozabavi trubom u sasvim drugom muzičkom pravcu bila iznenađenje.

- Oduvek sam bio pomalo buntovnik. Zato sam i krenuo u avanturu da istražim "fenomen" Guče, kao neko ko ima muzičko obrazovanje a nije životno zainteresovan da promoviše ovaj pravac u muzici - kaže Dragoslav. -Sabor u Guči je, ne samo zbog svog trajanja, postao srpski brend, prepoznatljiv u svetu, i toga se ne trebamo odreći. Danas se specifičan zvuk srpske trubačke muzike prepoznaje kao "autentičan proizvod" na svim najvećim i najprestižnijim festivalima širom sveta.

Pročitajte još: Stranci preplavili Guču!

Petrović dodaje festival u Guči može da se meri sa "Oktoberfestom".

Dragoslav B. Petrović,foto D.Alihodžić

POMOGLE "NOVOSTI"

AUTOR knjige ističe veliku pomoć našeg lista, jer je tokom istraživanja koristio i tekstove o Guči, od prvog do 50. Sabora. Dragoslav kaže da se, pred već tri definisane "škole trube" koje potiču iz južne, zapadne i istočne Srbije, zvuk trube širi i na Vojvodinu i Republiku Srpsku.

Pročitajte još: “Zlatna” truba Jovanoviću