Ameri očarani srpskim stripom

ČAST da sa još dvojicom Evropljana predstavi tradiciju evropskog stripa na najvećem sajmu devete umetnosti u svetu, održanom krajem jula u San Dijegu u SAD, imao je Mladenovčanin Vujadin Radovanović (55). Arhitekta i ilustrator prikazao je svoj rad "Čuvari zaboravljenog vremena", pa je više od 140.000 posetilaca ove najprestižnije svetske manifestacije, moglo da se uveri u kvalitet srpskog stripa.

Na promociju evropskog stripa na tlu Amerike išli su samo najbolji, pa je Radovanović, čije je delo postao deo Evropske strip kolekcije, u San Dijego otputovao zajedno sa Belgijancem Žanom Difoom i Špancem Hoseom Luisom Munuerom.

- Tek kada odete na takav sajam shvatite koliko Amerikanci ozbiljno shvataju stripove - priča nam Radovanović. - Tamo je to industrija. A od kad se Holivud, u nedostatku dobrih scenarija okrenuo stripovima, ta grana umetnosti cveta. Ilustratori i autori stripova tamo su prave zvezde.

Amerikanci su, inače, do sada ekranizovali veliki broj stripova, a prvi evropski strip koji se našao na velikom platnu je "Valerijan", u režiji Lika Besona, premijerno prikazan ove godine baš na sajmu u San Dijegu. Ne čudi ni to što su se baš Francuzi odvažili na ovakav korak, pošto strip u Evropi najjača uporišta ima baš u zemlji Gala, ali i u Belgiji i Italiji. Zato je predstavljanje evropske tradicije stripa na tom sajmu bilo i te kako bitno.

Ipak, ovaj Mladenovčanin ne krije da se u masi od 140.000 ljudi i sajamskoj hali dugoj pola kilometra osećao "kao zrno peska". Po nekoliko sati za štandom pričao je sa posetiocima, strpljivo crtao i poklanjao likove iz svog stripa. Slobodno vreme koristio je da obiđe štandove i pokupi znanje drugih ilustratora, uvidi šta je to novo u radu američkih autora.

U Srbiji, priznaje, domaći strip opstaje na bazi volonterizma, jer autori rade iz ljubavi, crtaju iz hobija.

- Da bi se uradio jedan dobar i ozbiljan strip, koji se pročita za dva sata, potrebno je najmanje pola godine svakodnevnog rada. A crtača neko treba da plaća sve to vreme. To naše izdavačke kuće sebi ne mogu da priušte, pa im je zato isplativije da štampaju strane stripove, stare i po nekoliko godina.

Radovanović sa kolegama na čuvenom salonu u San Dijegu

Da bi domaći strip imao budućnost potrebno je malo više ulaganja, ali i "obnova" čitalačke publike.

- Strip ima svoju vernu publiku koja nije masovna. Mlađe čitaoce izgubio je poslednjih 15 godina. Stripovi nisu stizali kod nas, pa mlađa publika nije naviknuta na strip. To je šteta, pošto je to fenomenalna forma za edukaciju. Kaže mnogo, a lakše ga je pročitati nego knjigu. Pritom je i zanimljiviji, kao "zamrznut" film.

Dugogodišnji rad stoji i iza stripa "Čuvari zaboravljenog vremena" u izdanju "Darkvuda". Radovanović je ilustracije za priču Miroslava Marića uradio davne 1990. kada je objavljen prvi deo trilogije. Druga knjiga, zbog ratova, objavljena je 2000. godine, a treća tek 2012. Tako su svi oni koji su počeli da čitaju priču o sudaru naprednih civilizacija i onih koje tek treba da se razviju, rasplet dočekali 22 godine kasnije.

"TARZAN" GA OSVOJIO

VUJADIN Vuja Radovanović, postao je zaljubljenik u strip kada je imao šest godina, kada mu je majka kupila "Tarzana". Već tada je počeo da crta i piše sopstvene priče. Knjiga "Profesionalne tajne stripa" koje se "dočepao" u 14. godini, pomogla mu je da otkrije tajne "zanata", a njegova ruka od tada nije mirovala.

I najmlađi uživali u kvalitetu srpskog stripa

LUTRIJA ZA ULAZ

-ULAZNICE za sajam stripa u San Dijegu nemoguće je kupiti, pa oni koji žele da prošetaju halom dužom od kilometra moraju da pošalju svoje prijave.

-ZATIM se organizuje lutrija i samo oni koji su izvučeni mogu i da plate karte za ulaz, koje koštaju nekoliko stotina dolara.

-Takvih srećnika svake godine je oko 140.000, iako je broj zainteresovanih duplo veći.

TRAŽILI GA I FRANCUZI

ILUSTRACIJE za stripove ovaj Mladenovčanin je radio i za Francuze. Tako su stripovi La paresse, Candide 1, 2 i 3 njegovih ruku delo, kao i "Slomljeni svemir" 1 i 2, objavljeni u izdanju "Lavirinta", 2014-2015.