Jastrebovi Harika i Ajra brane aerodrom Nikola Tesla

Harika ima osam godina, a Ajra je proslavila dva rođendana. "Zaposleni" su u odbrani aerodroma "Nikola Tesla". Nemaju radnu knjižicu, ali imaju rodoslov. "Direktor" dva impresivna jastreba je Hani Girgis, jedan od malobrojnih profesionalnih sokolara u Srbiji, kome je već sedam godina u opisu posla u "Jat tehnici" beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" rasterivanje golubova, svraka, čavki, vrana i čvoraka.

"Kada nešto voliš, onda istraješ i uspeš" - njegov je životni moto. Otac mu je iz Južnog Sudana, a majka iz Srbije.

Čim stigne na posao, prvo obiđe kompleks, da bi utvrdio gde su koncentrisani "uljezi", kojih je u proleće i rano leto najviše, jer se tada razmnožavaju. To je znak za uzbunu i tada moraju da reaguju Hanijevi "asistenti". Prvo što učine je da pronađu mračno mesto, vrebaju, a onda se punom brzinom obruše na plen. Statistika, prema Hanijevim rečima, kaže da je lov uspešan u jednom od pet naleta. Jedan takav smo videli uživo.

- Svakoj životinji je u genetskom kodu zapisano da beži od predatora. Uhvaćene ptice se odlažu u kavez i puštaju, ali neka i nastrada dok ne dođem do jastrebova koji, prvenstveno, love zbog hrane. Harika kao nagradu dobija sirovo meso, dok Ajri dopuštam da jede golubove, da bi se kao mlada što više privikla. Zanimljivo je da golubovi imaju dobru memoriju i više nikad se ne vraćaju na tu lokaciju. Ali zato dođu drugi - uveo nas je u problematiku Girgis, kome pomaže kolega po struci Radan Bulatović.

U zavisnosti od doba godine, različit je i broj Hanijevih "pomoćnika"...

- Uglavnom radim sa dve ptice, dok je zimi dovoljan jedan jastreb. Međutim, u prolećnom i letnjem periodu koristim i do pet-šest ptica, jer se zbog visokih temperatura brzo zamaraju.

"Flotu" mu, mahom, čine mužjaci, dresirani specijalno za lov na ptice u avionskim hangarima.

- Mužjaci su za oko 20 odsto manji od ženki. Samim tim su brži, okretniji i, kako imaju manji raspon krila a duži rep, bolje manevrišu na malim prostorima s preprekama. Šumski su lovci, posebne konstitucije, i to im je prednost.

Obuka mladih ptica za ovaj "posao" traje između dva i po i šest meseci, a najbitnije je da se priviknu na buku i stres na aerodromu.

- U sokolarstvu se najviše koristi takozvana sokolarska trojka: jastreb - suri orao - sivi soko. Te vrste ptica su se pokazale najboljim za lov i rad s čovekom. Najvažnija stavka je vreme, ne može se ništa postići za mesec dana, nekad su neophodne i dve-tri godine da ptica bude profesionalac. Sivi soko je najbrži, leti i do 320 kilometara na čas, ali ne bi bio od pomoći jer mu je potrebno otvoreno nebo. Jastreb je specijalista za let u šumi gde ima mnogo prepreka, baš kao što je to ovde. Idealan je za ovaj posao jer može da razvije veliku brzinu, a da se ne povredi u hangaru. Orao je sam vrh, a tu je i kobac, koji je izuzetno dobar, iako težak za trening, pošto je osetljiv na stres.

Prema rečima Girgisa, zabluda je da ptice grabljivice mnogo vrede pa ih lovci hvataju misleći da mogu da zgrnu milione.

- Cena odgajenog jastreba je 400 evra, koliko košta i rasan pas s pedigreom, a ženke staju do 1.000. Svaki mora da poseduje CITES sertifikat, kojim se dokazuje da je ptica kupljena kod odgajivača, a ne uzeta iz prirode. Reč je o zaštićenim vrstama. Suri orlovi su skuplji i cena im je i do 4.000 evra. Koriste se u lovu na lisice, zečeve, pa čak i divlje svinje i srne. Kandže su im toliko jake da mogu da savladaju i tako teške životinje.

Biološka zaštita aviona se pokazala kao najefikasniji i najekonomičniji vid suzbijanja ptica koje prave probleme ne samo unutar hangara, već i na otvorenom.

- Svuda u svetu aerodromi koriste biološku sokolarsku zaštitu, jer se time izbegavaju nesreće i kvarovi aviona. U "Jat tehnici" su ranije isprobali različite metode, poput signalnih svetala sa ultraniskofrekventnim zvucima, ali se ptica pored koje svakodnevno proleću avioni na njih brzo navikne i ne reaguje. Moja metoda im se dopala, pre svega zato što je reč o biološkoj zaštiti. Nema hemikalija, pesticida, trovanja, pucanja... Uz to, ekološki je najprihvatljivija, pošto se ptice ne ubijaju.

Ljubav prema ovim predatorima ovaj rođeni Beograđanin je otkrio u najranijem detinjstvu.

- Odmalena sam bio fanatik za orlove i doživljavao ih kao simbol nečeg nedostižnog. Žive daleko, lete visoko, na vrhu su lanca ishrane, nemaju prirodnog neprijatelja. Crtao sam ih, pravio od papira i puštao kao zmaja, ne trepnuvši gledao svaku epizodu "Opstanka" o njima. Gledao sam sa oduševljenjem i stare filmove o sokolarima i maštao da postanem jedan od njih. Tako sam video i dokumentarac o sokolaru iz Kazahstana koji je lovio sa orlom, a koji me je, definitivno - "kupio". Da sve bude interesantnije, kasnije smo se slučajno upoznali, a sada imam Taru, unuku od bake tog istog orla. Sokolarstvo je način života u kome čovek i ptica postaju jedno. Uzajamna veza postojaće samo ukoliko love zajedno, jer one tako rade sa svojim parovima u prirodi. Moje ptice sa mnom dele sve: posao, dom, hranu i život.

Sokolarstvo, osim načina života, Girgis doživljava i kao - kulturu.

- Srbija ima veoma dugu tradiciju lova s pticama. Doseže do srednjovekovnih dinastija Nemanjića i Brankovića. Danas u zemlji postoje dva sokolarska društva koja pružaju mogućnost mladim ljudima da ovladaju ovom veštinom. Nažalost, delom zato što nema mnogo razumevanja i zato što kod nas sve ide sporo, malo je uspešnih, jer 90 odsto njih odustane. Trenutno ima aktivnih šest-sedam sokolara, koji su na vrhunskom nivou. Za ovo, jednostavno, morate da budete fanatik - na rastanku je poručio Hani Girgis.

Napuštajući "Jat tehniku", u ušima su nam odzvanjale reči zaposlenog iz obezbeđenja koji nam je bio u pratnji:

- Kako Hani kolima prođe rampu, ptice počnu da beže. Ne plaše se samo jastrebova, već i njega znaju!


PREDSTAVE U DVORCU

Hani je slavu stekao u Slovačkoj, Češkoj, Austriji...

- U Češkoj sam s velikim surim orlovima izlovljavao srne, koje su potom puštane u lovišta. U Slovačkoj je bio problem s jatom gusaka u zimskom periodu koje su ugrožavale avione, a u Beču zaštita vinograda od čvoraka. Radio sam, a činim to i danas od marta do oktobra, za jednog grofa u dvorcu Rozenborg u severnoj Austriji, gde dvaput dnevno za turiste izvodimo edukativne srednjovekovne predstave o ovoj drevnoj evropskoj veštini s različitim pticama grabljivicama. U lovnoj sezoni učestvujem, u raznim zamkovima, u njihovim trodnevnim lovovima na lisice koji su pod zaštitom Uneska.