Carske minđuše kriju tajnu

MISTERIJA epohalnog otkrića u Smederevskoj tvrđavi - grobnice ženske osobe visokog vlastelinskog reda i vlasnice zlatnih naušnica iz 14. veka sa ugraviranim grbom dinastije Paleolog, posle pet godina istraživanja i dalje golica maštu stručne javnosti. Naušnice su juče prvi put predstavljene javnosti povodom 67-godišnjice Muzeja u Smederevu. Zbog izuzetne vrednosti čuvaju se u sefu, a pokazane su posetiocima samo na nekoliko sati.

Nakit je verovatno vlasništvo žene iz najužeg kruga dinastije Paleologa, bliske porodici vizantisjkog cara Manojla Drugog i njegove supruge Jelene Dragaš.

Samo nekoliko dana posle početka konzervacije i delimične restauracije temelja crkvice iz 10. veka, arheolozi su 2012. sasvim slučajno našli grobnicu sa ostacima i zlatan nakit star više od pet stoleća.

Ženski skelet bio je veoma oštećen, ali je ustanovljeno da je ta osoba imala 60-70 godina i da je bila visoka oko 150 centimetara, dok je uzrok smrti ostao nepoznat. Pored skeleta otrkiven je par zlatnih naušnica, od kojih je svaka teška po 2,35 grama.

- Po dva naspramno postavljena dvoglava orla i dva monograma MPA u kružnim poljima nesumnjivo svedoče o tome da ih je vlasnica s ponosom nosila kao carski dar ili kao dokaz svog plemenitog roda - kaže arheolog Dejan Radovanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, koji je pronašao ostatke skeleta i minđuše. - Ovo je jedinstven par u Srbiji, sličan par je nađen samo još u Makedoniji. S obzirom na monogram, sigurni smo da je reč o Paleolozima.

Iako, uprkos naporima, nije otkrivena tajna nakita i ženskog skeleta, stručnjaci, ipak, imaju teoriju. Ona kreće od supruge Lazara Brankovića, sina despota Đurđa Brankovića, koji je i sam bio srpski despot od 1456. do 1458. godine. Bio je oženjen Jelenom Paleolog, ćerkom morejskog despota Tome Paleologa i Katarine Ahajske i unukom vizantijskog cara Manojla Drugog Paleologa i srpske princeze Jelene Dragaš, koja je rodila dva poslednja vizantijska cara.

Posle smrti Đurđa Brankovića 1456, Lazar nasleđuje srpski presto, ali umire samo dve godine kasnije, pa je Jelena ostala da vlada veoma kratko, do pada Smedereva pod tursku vlast. Upravo se sa despinom Jelenom Paleolog Branković i završava istorija vizantijskih princeza u Srbiji.

Veruje se da grob i naušnice pripadaju ženi veoma bliskoj poslednjoj srpskoj vladarki.

- Despina Jelena je došla u Smederevo kao direktan potomak Paleologa, i zbog toga je moja pretpostavka da skelet koji smo našli verovatno predstavlja neku njoj blisku osobu iz kruga dinastije Paleolog, koja je bila njena rođaka - kaže Dejan Radovanović. - Moguće je da se sklonila u Smederevo posle pada Carigrada 1453, i na dvoru našla utočište tih nekoliko godina. Onda je ovde preminula i sahranjena.

MUZEJSKOJ publici je pokazana i zlatna naušnica sa biserima i dragim kamenjem pronađena 1968. godine prilikom radova u Malom gradu, dvoru Brankovića. Kome je pripadala, teško je reći, ali sudeći po unikatnom ručnom radu, sa 15 bisera, smaragdom i rubinom, najverovatnije je krasila neku od plemkinja despotove porodice, moguće čak i vladarku - Prokletu Jerinu.