Orlovo gnezdo majstor Mike

TAMO daleko ka zapadu propinje se Suva planina, u podnožju bajkovita priroda oko srednjovekovnog manastira Divljana, u zaleđu selo Klisura, a ka jugu vrh Šljivovički vis. Krampom iskopane serpentine u đavolski tvrdom krečnjaku, u cik--cak putanji od nekih 500 metara uzbrdo vode do najčudnijeg objekta, vikendice, koju je na vrhu dvanaestometarske stene, za svoju dušu podigao Belopalančanin Miroslav Mika Pavlović (62), majstor kome se u građevini ništa nije otelo: od tesarskih i zidarskih radova, do struje, bravarije i vodoinstalaterstva. Od tog posla majstor Mika i živi, a radio je po celoj Srbiji i Crnoj Gori, na primorju.

- Odmalena su me zvali čudakom, a ja sam samo želeo da vidim dalje od svih i da se sklonim od gradske tegobe. Tako je bilo i 1979. godine, kada sam za dva miliona dinara kupio ovu strminu od 37 ari na Popovom vrhu i za dve godine podigao svoju vikendicu. Nijednog momenta se nisam pokajao. Tim parama sam tada dole u Palanci mogao da kupim plac, ali sam to ostavio za kasnije i podigao kuću, osnovao porodicu. Od drveća koje sam sa ove parcele posekao i prodao, zaradio sam oko milion i po i praktično otplatio ovo moje imanje - priča majstor Mika, dok sa vrha svoje vikendice pokazuje okolinu.

Gradnja objekta na ovom mestu, koje bi moglo biti zgodnije za orlovo gnezdo nego za nastambu, gde obitavaju zmije šarke, kako kaže domaćin, domaće životinje, nije bila ni brza ni laka. Sa obližnjeg puta koji vodi ka Orovici, sav materijal je sa društvom uzbrdo doneo na leđima!

- Drugo je to vreme bilo: pozovem drugare, crnački se oznojimo i na leđima ili na vratu donesemo cement, džakove peska, gvožđe i sve što mi treba. Bilo je momenata kada mi se činilo da mi krš pod nogama, od tereta, popušta. Tada sam imao nešto preko 25 godina i mogao sam da vučem sve. Zametnem džak cementa preko ramena, pa polako uzbrdo. Malo-pomalo i za nekoliko godina sam završio. U međuvremenu sam morao da radim na strani kako bih porodicu izdržavao. Koliko li sam samo pečalbario po Crnoj Gori, na celom njihovom primorju - govori Mika i priseća se mlađih dana i drukčijih vremena.

Do njegove vikendice ne mogu da dođu namernici jer je neće pronaći. Ipak, ko se ovde nađe, prvo pitanje koje postavi sebi i njemu jeste kako je uspeo da bez ijedne "potporke", na samom vrhu stene postavi objekat od desetak kvadrata, koji praktično visi nad provalijom. Domaćin objašnjava kako se to desilo:

- Viskom sam merio stenu i video da je ona za nekih dvadesetak stepeni nagnuta ka istoku. To sam iskoristio i nekoliko desetina centimetara betona ankerisao u steni - objašnjava majstor Miroslav.

ČETIRI RAZREDA

Ima samo četiri razreda škole, ali ga to ne sputava da u trenucima "osame" piše pesme, ali i da planira, koliko uzmogne, da jednog dana u procepu stene napravi svoj podrum. Primetio je da na ovom mestu stalno struji vazduh i u najvrelijim danima ovde hladi sokove i pivo. Veruje da će ga zdravlje poslužiti da i ovu ideju ostvari.

KUGA KAO ČUMA

Većina pesama koje piše Miroslav bavi se belom kugom koju on naziva čumom, zatim umiranjem sela. Poruka pesama da nešto kod ljudi mora da se promeni, da je priroda čoveku izvorište i svojstvena i da era digitalnih tehnologija i informatike, koliko to apsurdno zvučalo, ipak udaljava ljude jedne od drugih, članove porodica....