Ikona živi u srpskom biću

UMETNOST vanvremenske vrednosti može da se uči i stvara u katakombama 21. veka, kaže prof. dr Radomir Popović, protojerej-stavrofor i dekan Akademije SPC za umetnost i konzervaciju. On s ponosom vodi posetioce mračnim hodnicima i uskim stepeništima da vide studente i profesore koji, kao pravi posvećenici, neumorno rade poput ranih hrišćana u skučenim prostorijama i podrumima stare zgrade Bogoslovije na Kosančićevom vencu.

Pod rukama umetnika rađaju se ikone i mozaici potresne lepote, a na specijalnim platnima upravo se oslikavaju freske koje će biti prenete preko okeana i postavljene u dve nove srpske crkve u SAD. Restauratori i konzervatori rade kao mravi u podzemnoj "bolnici za ikone", vaskrsavaju remek-dela srpske umetnosti nagrizena vremenom.

Ove godine navršavaju se dve decenije od osnivanja Akademije SPC za umetnosti i konzervaciju, čijih 200 svršenih studenata stvara i štiti pravoslavnu umetnost od Amerike do Australije. Ova visoka škola jedinstvena je u svetu, zbog čega veliki broj ruskih, grčkih, bugarskih studenata dolazi da uči od srpskih stručnjaka.

Ipak, uprkos visokom ugledu, Akademija je još uvek podstanar u staroj zgradi preko puta Patrijaršije i izdržava se od nevelikih studentskih uplata.

- Mi smo zvanično pri Crkvi, ali Crkva nam ne daje nikakvu konkretnu pomoć, jer nismo njena ustanova. Snalazimo se da bismo preživeli. Niko ne finansira ovu školu, bukvalno niko. Doskora smo bili podstanari u privatnoj kući. Većina ljudi smatra da je to tragično. Po meni, nije. Ovo je najbolja moguća selekcija. Na ovoj akademiji su samo oni koji žele i vole da rade, entuzijasti i posvećenici - kaže prof. dr Popović.

On naglašava da načelo skromnosti važi i za studente i za predavače. Prvih godina postojanja Akademije predavači nisu dobijali čak ni novac za prevoz, a danas dobijaju samo male mesečne honorare. Ali ne napuštaju svoje studente koji uče po jedinstvenom programu.

- Oni moraju da savladaju i strukovne i teološke predmete. Bilo da su ikonopisci, mozaičari ili zaštitari, oni stiču teološko obrazovanje. Uče osnovu teologije ikone, liturgike, tipika, bogosluženja, jer moraju da znaju šta je crkva, gde se, šta i kako slika. Naravno, studenti moraju savršeno da poznaju i slikanje i crtanje, kao i fiziku i hemiju, sve što traži struka. Po tome smo jedinstvena škola, kakve čak ni u Grčkoj nema. Zato mnogi Grci, Rusi i drugi dolaze ovde da studiraju - ističe prof. dr Popović.

On naglašava da je teološka predsprema izuzetno važna da bi se na pravi način razumela i oslikala ikona ili freska. Prota Radomir sa žaljenjem konstatuje da još uvek dosta nametljivih živopisaca-samozvanaca prave darmar po crkvama. On podseća na primer iz Valjeva gde su takvi "stručnjaci" oslikali novi hram i to dobro naplatili, a posao je urađen tako "kvalitetno" da je ubrzo malter u celoj crkvi morao da se olupa. Još je strašnija bila freska jednog ktitora, koji je "za svoje pare" naručio da ga živopišu s kratkim rukavima, naočarima za sunce, a naglasio je da hoće da mu se lepo vidi "roleks" sat.

- Da bismo to sprečili i sačuvali ono što jeste pravoslavna ikona, bila nam je potrebna baš ovakava akademija. Zahvaljujući njoj, mnogo toga se promenilo nabolje. Sada nam se obraćaju svi naši episkopi, od Australije, preko Evrope do Amerike, ako hoće pravu procenu i elaborat. Cilj nam je da imamo kompetentne i ikonopisce i konzervatore na planetarnom prostoru koji pokriva naša patrijaršija. Želimo da čuvamo svoju kuću, ali da i druge upućujemo u to kako se to radi - kaže prof. dr Popović.

Današnje veliko interesovanje za Akademiju SPC bilo je nezamislivo pre 30-40 godina, kad se niko se nije bavio slikanjem ikona.

- Niste mogli da nađete čak ni da kupite odgovarajuće ikone. Mnogi su se uplašili da je ikonopis nestao, ali su se prevarili. Ikona se ne uči i ne zaboravlja se, jer je ona u duši srpskog naroda. Ikona je i tajna i bogoslovlje i molitva, ona je simbioza svega što vera i crkva jesu. A ako nije to - onda nije ništa - objašnjava prof. dr Popović.

On naglašava da naša ikona nije fotografija, da nije čak ni faktografija, već da ima dublju pozadinu.

- Ona oslikava karakter čoveka i duhovnu poruku onoga što predstavlja. Kao što predmet koga sunce obasjava baca odsjaj i ikona je odsjaj senka tog originala. Naslikati ikonu je zadatak da predstavite nekog ko je pobedio ovaj svet i pobedio samoga sebe. To ne može svako - zaključuje prof. dr Popović.

BOLNICA ZA IKONE

U podrumima stare Bogoslovije vodi se bitka za spasavanje kulturnog blaga koje je decenijama počivalo u depoima Muzeja SPC. Reč je pre svega o ikonama koje su ustaše pokrale u Drugom svetskom ratu, a kasnije ih je otkrio i spasao akademik Radoslav Grujić, protojerej SPC.

- Predivne ikone iz Dalmatinske eparhije bile su veoma ugrožene, ali naša "bolnica" uspela je da ih oporavi i one će uskoro blesnuti starim sjajem pred posetiocima muzeja - kaže mr Jelena Uzelac, docent na konzervaciji.