Delikates iz Leskovca

LESKOVAC - Priznatim majstorima za sladolede leskovačko preduzeće „Pionir“, uz pomoć partnera iz Italije, prodaje voćne prelive za ovu poslasticu napravljene od domaćih sirovina.

U hotelima širom Italije i u mondenskom Monte Karlu možda ste uživali u sladoledu ne sluteći da malina potiče iz Babičke Gore ili višnju iz Porečja. U istim objektima su završile i papričice iz Živkova napunjene sirom i vrganji u ulju.

Ivica Pešić, direktor „Pionira“, kaže da se naše voće i povrće može plasirati u Evropu, ali samo ako gotov proizvod prilagodite njihovom ukusu i navikama. Država stimuliše izvoznike smrznutog voća, ali ne i prerađivače.

Preduzeće „Pionir“ do raspada SFRJ bavilo se keteringom i organizovanjem ishrane u đačkim kuhinjama, a onda su se u njihove objekte u Kopašnici uselile izbeglice. Nastavili su da pripremaju hranu za nove stanare, ali su u međuvremenu, naročito nakon privatizacije 2002. godine, počeli da se bave preradom voća i povrća.

Na jednom sajmu direktor Pešić je upoznao Maura Kapru iz Italije, koji mu je ponudio saradnju. Sve što „Pionir“ po italijanskoj recepturi, ali od domaćih sirovina, proizvede, izvozi se u Italiju, odakle robu dalje preuzima preduzeće „Đinos“, koje snabdeva veliki broj hotela na Apeninskom poluostrvu.

- To je pravi recept kako da naše proizvode izvozimo, jer, iskreno, bez italijanskog partnera bilo bi nemoguće probiti se na njihovo probirljivo tržište. Sada su oduševljeni kvalitetom i aromom naših proizvoda i nemamo ništa na zalihama - kaže Pešić, i dodaje da su brzo ušli u štos šta Italijani vole da jedu. - Poenta je to da se voće što manje „maltretira“, jer mi kada kuvamo džem to traje do besvesti. Kod njih se voće pasterizuje najviše do 85 stepeni celzijusa. Ali, priznaju da kada otvore našu konzervu sa prelivom od malina, zamiriše ceo hotel i po tome se naš proizvod razlikuje od onog koji stiže iz Južne Amerike. A zameraju nam da je naš džem presladak za njihov ukus.

Seme za papričice koje pune sirom stiže sa severa Italije, ali su one gajene u Živkovu. Zalivaju se vrelim uljem i pakuju u limenke.

- Štos je u tome da Italijani ne vole da jedu ljuto tako da moramo da ih očistimo ne samo od semenki nego i od žilica, koje su u stvari ljuti deo papričice. Nisam siguran da će naš ajvar naći pogodno tlo kod njih, jer oni nemaju naviku da to jedu, a teško im je nametnuti nešto novo - pojašnjava Pešić, koga mnogo više brinu naši propisi nego kako pogoditi ukus italijanskih kupaca.

Kaže da imamo more propisa koji su Italijanima besmisleni.

- Trebalo je da papričice punimo i ribom, tunjevinom, ali nismo dobili dozvole jer treba da budemo registrovani i za preradu mesa, a to je procedura koja traje pola godine. Apsurd je to što mi ovo i ne prodajemo na domaćem tržištu, već sve odlazi za izvoz.