NEZDRAVI odnosi između Srba i Hrvata, koji su i doveli do Jasenovca, sa izvesnim prekidima traju vekovima. Oni nisu nastali slučajno, preko noći, i neće preko noći ni nestati. Zato nedavno priznanje hrvatskog predsednika Milanovića, izrečeno povodom 75. godišnjice proboja logoraša iz Jasenovca, da su se "u tom logoru dešavale najgroznije stvari tokom Drugog svetskog rata", apsolutno ne treba da nam podstiče iluziju da jedna takva izjava može činiti bilo kakvu prekretnicu u srpsko-hrvatskim odnosima.

Ovim rečima akademik Vasilije Đ. Krestić, ugledni istoričar i najbolji poznavalac tematike srpsko-hrvatskih odnosa koje decenijama pomno izučava, osvrnuo se u intervjuu "Novostima" na nedavnu izjavu hrvatskog predsednika Zorana Milanovića. On je ranijih godina zauzimao i potpuno drugačiji stav u vezi sa jasenovačkim genocidom NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima.

* Da li bi, ipak, ovakvo Milanovićevo priznanje moglo pokolebati savremene hrvatske istoričare revizioniste koji se upinju da objasne svom narodu i ostatku sveta kako su logori NDH za decu, zapravo, bili neka vrsta obdaništa i da je u Jasenovcu ubijeno svega nekoliko hiljada ljudi?

AKADEMIJA JE OŽIVELA * Pre dve godine, uoči izbora za SANU, rekli ste da neko želi namerno da ruši ugled ove institucije. Da li je u međuvremenu njen ugled porastao ili se dodatno urušava?
- Izjavu koju pominjete dao sam povodom neuobičajeno velikog broja kandidata za izbor u Odeljenju društvenih nauka. Posle poslednje promene rukovodećeg tima SANU, stanje u njoj se bitnije izmenilo nabolje. Akademija je oživela. Ona je na mnogim poljima kojima je posvećena aktivnija i angažovanija. Iako na njen račun ne nedostaju kritike, njen ugled je porastao.

- Istoričari koji ignorišu istorijske izvore i naučno proverene činjenice, koji s jasnim političkim ciljevima falsifikuju prošlost, predstavljaju znatan deo hrvatskog društva koje, kako se u Hrvatskoj na razne načine iz dana u dan iskazuje, imaju zadatak da prikriju ili bar umanje zločine koji su se desili u NDH od 1941. do 1945. godine. Prema tome, izjava aktuelnog predsednika Hrvatske morala bi najpre da pokoleba nemali deo hrvatskog društva, pa tek onda istoričare koji su produžena ruka toga društva. Mi nemamo prava da posle svega šta nam se tokom istorije dešavalo sa Hrvatima budemo naivni i da verujemo da će duboko ukorenjena antisrpska politika biti pokolebana bilo čijom izjavom.

* Ako bi Milanović želeo da ustraje u svom najnovijem stavu, šta bi trebalo da bude njegov naredni korak u cilju rasvetljavanja zločina NDH?

- Nisam siguran da je hrvatskom predsedniku cilj da rasvetljava "grozote koje je počinila NDH". A ako jeste, pitanje je da li će on stići da preduzme naredni korak, ili će ga u tome preteći oni kojima se nije dopala njegova izjava.

* U svojim istraživanjima oslanjali ste se na arhive Beča, Budimpešte, Praga, Novog Sada, Sremskih Karlovaca i Beograda, ali i Zagreba. Kakva iskustva imate u vezi sa dobijanjem na uvid hrvatskih dokumenata?



- U vreme kada sam u Državnom arhivu Hrvatske, Sveučilišnoj biblioteci i Arhivu JAZU, vršio istraživanja tokom šezdesetih godina prošlog veka, nisam imao nikakvih problema. Međutim, imao sam problema sa Kaptolskim arhivom. Želeo sam da pregledam spise prvog zagrebačkog nadbiskupa Jurja Haulika, koji je početkom šezdesetih godina 19. veka imao znčajnu političku ulogu. Znao sam da se u njegovim spisima nalaze dragoceni materijali za temu moje doktorske disertacije. Međutim, dobio sam 12 arhivskih kutija u kojima su bile samo božićne i uskršnje čestitke. Kada sam se požalio jednom od zaduženih arhivista, on mi je rekao: "Znate, mi imamo tri vrste dokumenata. Jednu koju dajemo svakom, drugu koju dajemo samo nekome i treću koju ne dajemo nikome. Vi ste dobili onu prvu". Time je bilo završeno moje istraživanje u zagrebačkom Kaptolskom arhivu.

* Virus korona osujetio je najavu Vatikana o otvaranju arhiva iz Drugog svetskog rata a u vezi sa papom Pijem Dvanaestim. Hoće li Sveta stolica zaista iskoristiti ovu priliku da rasvetli čovečanstvu zločine NDH, kao i ulogu koju imaju u njima Katolička crkva i Stepinac?

- Moram da priznam da sam veoma skeptičan. Voleo bih da se varam, ali sumnjam da će arhiv pape Pija Dvanaestog biti dostupan svim zainteresovanim istraživačima. Slutim da će i tu, kao i u Kaptolskom arhivu u Zagrebu, biti tri vrste dokumenata.

* U rasvetljavanju Stepinčeve uloge SPC je, u okviru mešovite komisije u kojoj je bila i Katolička crkva, nastojala da se uloga kardinala rasvetli, ali zbog poteza hrvatske strane, taj napor nije dao željeni rezultat. Da li je SANU, sa svoje strane, na tom planu dala dovoljan doprinos?

- SANU je u svoje vreme imala poseban odbor za izučavanje genocida počinjenog u NDH. Njegov osnivač i prvi predsednik bio je pokojni akademik Vladimir Dedijer. Posle njegove smrti predsedik odbora bio je akademik Radovan Samardžić. Odbor je održao i jedan naučni skup posvećen genocidu. Ne znam iz kojih razloga, jer tada nisam bio član SANU, Odbor se ugasio. Ne isključujem mogućnost da je Odbor ugašen na nečiji zahtev, iz političkih razloga. SANU je 2016. održala svečanu akademiju posvećenu Jasenovcu, a 2017. objavila je na srpskom i engleskom knjigu "Jasenovac". Odeljenje istorijskih nauka ima nekoliko članova koji se bave tim pitanjem i o genocidu su objavili više knjiga i rasprava.



* Neprestano ukazujete na opasnost od nesloge u Srpstvu. Nemamo definisane najviše nacionalne ciljeve, ni Sveti Sava, ni Srbija, ni Kosmet - nisu nam dovoljno sveti?

- Mi smo do tragičnih razmera duhovno razbijeni, nacionalno-politički i ideološki nejedinstveni i pocepani. Jednim delom smo Srbi, drugim Jugosloveni, trećim Crnogorci, četvrtim Vojvođani. Potom smo četnici i partizani, komunisti i antikomunisti, republikanci i monarhisti, autonomaši i antiautonomaši, internacionalisti i kosmopoliti, globalisti i antiglobalisti, evroatlantisti i evroskeptici, teisti i ateisti i tako unedogled. Nama su u mnogim presudnim trenucima važniji partijsko-politički, regionalni i lični interesi, od državnih i nacionalnih interesa. Mi bismo morali da počnemo da lečimo našu tragičnu neslogu.


LUPAJU U ŠERPE DOK SE LEKARI BORE

* ISPOSTAVILO se da smo među retkim narodima koje ni iznenadna pojava virusa korona nije podstakla na jedinstvo...

- Beskrajno se sporimo u vezi sa načinom lečenja, merama tokom pandemije... Država radi jedno, opozicija suprotno - spočitava način lečenja, mere, izolaciju, mada čitav svet primenjuje upravo takve mere. Dok lekari, danonoćno izloženi mogućnostima zaraze, spasavaju živote, opozicija forsira lupanje u šerpe i lonce. Sve se podređuje ličnim interesima, ne postoji osećaj patriotske dužnosti. A poštovanje mera u vreme pandemije je sitna žrtva koju mi možemo da učinimo za svoj narod i svoju zemlju.