ZVANIČNI Pariz bi mogao da, iznošenjem jakih argumenata, pokuša da u narednom periodu ubedi Prištinu i Podgoricu da "utišaju" glasove protiv balkanskog "malog šengena", a koji su se horski začuli nakon podrške francuskog predsednika Emanuela Makrona ovoj inicijativi.

"Mali šengen" je "na liniji" sa Makronovom idejom reforme EU, odnosno funkcionisanja regiona pre prijema u članstvo, koje je trenutno na dugom štapu. Francuski predsednik istovremeno želi da vrati EU kao ključnog igrača kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ali i da Pariz zauzme najznačajniju ulogu u tom procesu.

Ideja o snažnijem ekonomskom povezivanju regiona, koja bi uključila i otvaranje granica, opasno je zavadila političke lidere Albanaca u Prištini i Tirani.

Albanski premijer Edi Rama otvoreno je optužio političare u Prištini da suprotstavljanjem stvaranju balkanskog "malog Šengena", ugrožavaju spoljnu politiku Tirane zarad svojih unutrašnjih političkih interesa. Rama je rekao da je dugo objašnjavao Aljbinu Kurtiju, lideru Samoopredeljenja i kandidatu za premijera privremenih prištinskih institucija, u čemu je značaj ovog procesa i da bi bio veoma iznenađen ako on to ne razume, jer je, kako je dodao, "Kurti dovoljno inteligentan". Upozorio ga je i da "otvaranje granica između Albanije i Kosova ne može da se učini bez pristanka Srbije".

Pročitajte još - “Znam za srpsku rakiju. Odlična je. Posebno je dobra za varenje!”: Za Dan primirja Makron dobio specijalni poklon

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se prethodnih dana u Parizu u dva navrata sastao sa Makronom, rekao je u sredu da kritike i napadi na inicijativu formiranja "malog šengena" potvrđuju koliko je ona dobra i vredna pažnje. Podsetio je i na procenu Svetske banke da bi balkanska šestorka njenom realizacijom uštedela 3,5 milijadi evra.

- Ekstremistima, i albanskim i srpskim, i kojim god hoćete, njima se ne dopada ništa što spaja ljude, ništa što donosi mir i stabilnost i razvoj. Oni bi voleli da uživaju u bari i žabokrečini u kojoj nema pomaka - rekao je predsednik u Parizu, i izrazio žaljenje što je teško i razgovarati sa ljudima bez vizije.

Onima iz Crne Gore koji tvrde da su se već povezali u regionu, Vučić je poručio da sa Srbijom to nisu učinili. Odbacio je i kritike da se tom inicijativom zapravo stvara "velika Albanija":

- Kakvo je to stvaranje "velike Albanije"? Tako što ćemo napraviti još traka za kamione, prelaziti granice samo sa ličnim kartama?


Diplomata Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da ne postoji nijedan racionalan razlog zbog čega bi "mini šengen" naišao na protivljenje u Srbiji, jer se ta inicijativa uklapa u našu EU strategiju, ima podršku Francuske i komplementarna je i sa ciljevima i strategijama same Unije:

- Iza otpora Prištine krije se politika koju će voditi koalicija Kurti-Mustafa, ukoliko formira vladu, a to je priznavanje Kosova pre i iznad svega. A Crna Gora ima neku vrstu kompleksa da bi stvaranjem "mini šengena" njena liderska pozicija u EU integracijama, s obzirom na to da su otvorili sva poglavlja, mogla da padne u senku, pre svega Srbije, koja je, ipak, ključni faktor u regionu.

Pročitajte još - U oproštajnom pismu optužio Makrona, Olanda, Sakrozija i EU da su ga "ubili": Student se zapalio zbog gladi, njegove kolege izašle na ulicu(VIDEO)

BRISEL OHRABRIO INICIJATIVU

ŠEF Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici poručio je u sredu da su regionalne inicijative, poput nedavne, lidera Srbije, Severne Makedonije i Albanije u Ohridu u skladu su sa agendom EU:

- Evropska unija ohrabruje i podržava takve inicijative. Podsticaćemo ih, pogotovo u pravcu jačanja regionalne saradnje u privrednom sektoru.

I slovenački šef diplomatije Miro Cerar rekao je u sredu da Ljubljana podržava "mali šengen".

KURTI ODGOVORIO RAMI: BEOGRAD NA KRAJU

LIDER Pokreta Samoopredeljenje i kandidat za premijera vlade u Prištini Aljbin Kurti ponovo je u sredu kritikovao albanskog premijera Edija Ramu zbog inicijative "mali šengen":

- Projekat započet u Novom Sadu, a nastavljen u Ohridu, ne samo da je ishitren i pogrešan, već je Albanija trebalo da ga pokrene sa Prištinom, a ne sa Beogradom. Počinje se dogovorom Kosova i Albanije, nastavlja dogovorom Hrvatska-Bugarska, a zatim zvanično Sarajevo, Podgorica i Skoplje, pa tek na kraju Beograd, jer se ne kaje za zločine počinjene s Putinovom Moskvom u poslednjem ratu - naveo je Kurti, prenela je prištinska "Gazeta Blic".