Haradinaj: Kosovo ima granicu; Han: Neprikladno komentarisati

"Kosovo ima svoje granice sa Albanijom, Crnom Gorom, Srbijom, Makedonijom koje treba poštovati. Mi poštujemo ove granice i ne mislimo da nam je potrebno da budemo kreativni u njihovom dizajniranju", ponovio je Haradinaj.

Komesar Han je rekao da nije spreman da u ovom trenutku komentariše dijalog Beograda i Prištine.

"Pretpostavljam da sastanak u Briselu neće biti poslednji, biće još sastanaka i trebaće vremena za dogovor. Nisam spreman za dalje komentare. Nećemo prihvatiti nove članice ukoliko se ne reše bilateralni sporovi. Bilo kakav bilateralni sporazum ne bi trebalo da utiče na stabilnost regiona", rekao je Han.

Crnogorski premijer Duško Marković je rekao da svi odlučno treba da podrže dijalog i dogovor Beograda i Prištine.

"Što skoriji to bolji", rekao je Marković i dodao da je dogovor Beograda i Prištine od koristi za ceo region.

HAN: KOREKCIJA GRANICA PRIHVATLjIVA ZA EVROPSKU KOMISIJU

Brisel bi trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca kojim bi se rešio dugogodišnji problem Kosova, izjavio je evropski komesar Johanes Han, a preneo briselski Euroaktiv.

"Radi se o bilateralnom rešenju koje ne može da se koristi kao primer za druga pitanja", izjavio je on u Beču.

Euroaktiv u svojoj analizi navodi da je namera komesara Hana da ovom izjavom odbaci strahove da bi bilo kakvo pomeranje granica na Balkanu moglo da pokrene nove probleme u nestabilnom regionu.

Pročitajte još - Tači: Protivim se etničkim granicama, ali nisam naivan

Beograd i Priština moraju da normalizuju mođusobne odnose kako bi se kvalifikovali za članstvo u EU, a onog trenutka kada se postigne dogovor, on bi trebalo da bude poštovan od strane svih članica EU, dodao je Han na konferenciji u Alpbahu, a preneo Blumberg.

Johanes Han je postizanje dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, kome posreduje EU, opisao kao "geopolitičku neophodnost" i podsetio na obavezu EU da se "brine o evropskim zemljama, ne prepuštajući tu ulogu trećim državama u svetu".

Pročitajte još - Prištinski list tvrdi: Srbija je, izgleda, postigla cilj; Bečki "Standard": Podela Kosova - predlog sa zamkama

Euroaktiv podseća da pet EU država nisu priznale nezavisnost Kosova, ne želeći da primer jednostrane promene granica Kosova postane pravilo.

U tekstu se navodi da bi rešavanjem odnosa Beograda i Prištine Srbija došla "vrlo blizu pristupanja EU", dok se evropska budućnost Kosova ocenjuje kao "manje jasna" upravo zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova od svih članica EU.

HAN: ČLANSTVO U EU ZAHTEVA VIŠE OD REFORME U VLADAVINI PRAVA

Članstvo u Evropskoj uniji zahteva više od "vrlo važne" reforme u vladavini prava, poručio je danas evropski komesar za proširenje Johanes Han na neformalnom sastanku lidera Zapadnog Balkana u Draču.

"Potreban nam je podsticaj rasta, zaposlenosti i prosperiteta za region, na putu ka članstvu: to će biti odlučujući faktor da se ubede i vaši građani, kao i oni u današnjoj EU, da je naša zajednička ambicija članstva u EU dobitna za obe strane", rekao je Han, a objavljeno je na sajtu Evropske komisije.

Navodeći da je za postizanje tog cilja ključan regionalni ekonomski prostor (REA), Han je ocenio da su brojčani pokazatelji dobri, te da izveštaj Saveta za regionalnu saradnju pokazuje da je više od 800.000 radnih mesta otvoreno u proteklih pet godina, "što odgovara stalnim naporima da se razvije regionalna integracija".

Prema njegovim rečima, trgovina unutar regiona je porasla prvi put za više godina, odnosno beleži se porast od više od 13 odsto u trgovini u okviru CEFTA 2017. godine u odnosu na 2016. godinu.

Imajući to u vidu, kako je naveo, predviđanje da bi u okviru REA potencijalno moglo da bude otvoreno 80.000 radnih mesta do 2025. godine "čini se skoro preopreznim".

Han je rekao da je uspostavljanje jedinstvenog tržista sa 18 miliona ljudi predstavljalo "promenu igre" za privatne investitore, koji tragaju za tržišnim prilikama i privuklo investicije "koje su vam potrebne da postanete prosperitetne članice EU".

Evropski komesar naglasio je da je bolje povezivanje od suštinskog značaja za trgovinu unutar regiona.

Han je, takođe, ocenio da je perspektiva članstva u EU već donela trgovinske i investicione prednosti regionu, ali je ukazao da i dalje postoji još mnogo potencijala.

"Ako trgovina između Evrope i šest zemalja Zapadnog Balkana može da se udvostruči, zašto isto ne može da se dogodi sa trgovinom između vašig zemalja?", upitao je Han.

Primetio je i da među zemljama na Zapadnom Balkanu i dalje postoje barijere u trgovini, poslovanju i investicijama.

Govoreći o tome šta treba učiniti za dalji napredak, Han je rekao da je zabrinut kada je reč o trgovini.

"Potpuno smo zaglavljeni u trgovini uslugama za ceo region", rekao je Han navodeći da ne može da se postigne saglasnost o tome kako se označavaju pojedini tehnički dokumenti.

Kada je reč o investicijama, Han je ukazao na postojanje Regionalne agende reformi u oblasti investicija navodeći da zemlje Zapadnog Balkana, u skladu sa svojim obavezama, sada treba da razviju specifične akcione planove za ulaganje i povećaju transparentnost.

"Lakše je reći nego uraditi, ali morate da pre smatrate svoje susede partnerima nego konkurentima!", poručio je Han.

Han je rekao da su donete važne odluke o budućnosti regiona u proteklih nekoliko meseci, navodeći kao primer Strategiju o Zapadnom Balkanu u februaru ove godine i prvi samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji.

"Oni snažno potvrđuju evropsku perspektivu regiona", ocenio je Han.

Podsetivši i na potpisivan je istorijskog sporazuma o sporu oko imena između Grčke i Makednije, Han je rekao da je brzina pozitivnog razvoja događaja neke čak i iznenadila, a posledica je da sada svi "pažljivo posmatraju" šta se dešava.

"Sa strane EU, sada se suočavate s prozorom prilike: čitavim nizom veoma proaktivnih predsedavanja Savetom, kao i potpuno angažovanim Briselom", rekao je Han, ali je upozorio da predstoje evropski izbori i da će Evropska komisija krajem 2019. imati novi sastav.

U Draču je danas, bez prisustva šefova vlada Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije, završen neformalni skup premijera zemalja Zapadnog Balkana, na kojem su razmatrana pitanja regionalnih ekonomskih integracija, uklanjanje carinskih barijera i otvaranju novih radnih mesta.

Domaćin skupa je bio albanski premijer Edi Rama.