DEKLARACIJA SAMITA REGIONALNIH LIDERA U MAKEDONIJI: Na kandidatima odgovornost za put u EU; Kolinda: Nisam otkazala posetu Srbiji

Na zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima leži odgovornost za put ka punpravnom članstvu u Evropskoj uniji, na kome treba da i dalje budu posvećene reformama, koje se od njih traže, ističe se zajedničkoj deklaraciji učesnika samita Procesa Brdo-Brioni, održanog danas u Skoplju.

Lideri Zapadnog Balkana, predsednik Evropske komisije i bugarski premijer su u zajedničkom zaključku sa sastanka naglasili da će nastaviti da podržavaju objektivne kriterijume za proširenje EU da bi se uključile zemlje učesnice Procesa Brdo-Brioni, u kojima se naglašava pojedinačna procena, zasnovana na zaslugama.

"Svesni smo da su vladavina prava, osnovna prava čoveka, efikasno sudstvo i dobra uprava, kao i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala ključni za napredak, razvoj i stabilnost", navodi se u zaključcima samita.

Učesnici skupa su pozdravili poruke i konkretne predloge proistekle iz Strategije EU za Zapadni balkan, kao i sve veći angažman Unije u regionu.

Oni su posebno pozdravili predstojeći samit EU-Zapadni Balkan, koji treba da se održi u Sofiji, a koji se smatra konkretnim izrazom obnovljenog pristupa EU tom regionu.

Kako su istakli, regionalne inicijative i mehanizmi u vezi sa izgradnjom jednog inkluzivnog regiona zahtevaju veću sinergiju.

"Ohrabrujemo rešavanje otvorenih pitanja i sporova u duhu dobrosusedstva i u skladu sa međunarodnim pravom, oslanjajući se na sredstva miroljubivog rešavanja, pre svega, na postojeće međunarodne sudove i tribunale i arbitražu", ističe se u deklaraciji.

Lideri Zapadnog Balkana očekuju da EU i dalje pruža pomoć za poboljšanje saobraćajne, energetske i digitalne povezanosti zemalja učesnica Procesa Brdo-Brioni.

Učesnici samita su predsednici Srbije Aleksandar Vučić, Crne Gore Filip Vujanović, Albanije Iljir Meta, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović, kao i predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači.

Specijalni gosti samita bili su predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i premijer Bugarske Bojko Borisov.

Sledeći samit Procesa Brdo-Brioni održaće se iduće godine u Albaniji.

Brdo-Brioni proces iniciran je 2013. godine na Brdu kod Kranja od strane predsednika Slovenije i Hrvatske, a ideja je da ove dve članice EU pomognu Zapadnom Balkanu na njihovom putu u Uniju, kao i njihovu stabilizaciju kroz jačanje regionalne saradnje i rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja.

KOLINDA: POZIV DA SRBIJU POSETIM JOŠ STOJI, NIKO GA NIJE OTKAZAO

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, koja učestvuje na skupu Brdo-Brioni proces, u Skoplju, našla se danas na udaru novinarskih pitanja o tome šta će reći predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji učestvuje na istom skupu i da li će ići u uzvratnu posetu Beogradu, nakon najnovijih tenzija između dve zemlje.

Poziv da poseti Beograd stoji i "niko ga nije otkazao", rekla je Kitarović, a ukoliko bude potrebe za nekim posebnim porukama Srbiji, kaže, poslaće ih.

"Međutim, moj je stav da Hrvatska nastavi da se zalaže za članstvo svih država jugoistoka Evrope", rekla je Kitarović, preneo je zagrebački Večernji list.

To članstvo, dodala je, treba da bude na osnovu ispunjenja apsolutno svih kriterijuma, u šta ulazi i Strategija Evropske komisije za tzv. Zapadni Balkan koji uključuju rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i dobrosusedske odnose.Hrvatska, kazala je, ima ispruženu ruku za dijalog, ali da je, dodala je, za dijalog, kao i za tango potrebno dvoje.

"Ja sam voljna i dalje da sarađujem, ali pre toga treba napraviti konkretne iskorake. Do njih jeste došlo nakon poslednje posete Vučića Zagrebu, nemojmo ih podcenjivati. Dogodile su se pozitivne stvari, ali jednostavno moramo ići dalje u našim bilateralnim odnosima. Hrvatska je potpuno spremna u duhu dobrosusedstva da razgovara sa Srbijom o rešavanju otvorenih pitanja, ali isto tako, naravno, čuvaćemo dignitet hrvatske države i svih hrvatskih građana, uključujući i srpsku zajednicu", rekla je hrvatska predsednica.

IVANOV:EU DA NE DAJE PRAZNA OBEĆANjA

Ako Evropska unija ne obezbedi budućnost Zapadnog Balkana, taj region će nastaviti da se bavi prošlošću, izjavio je danas makedonski predsednik Ðorđe Ivanov na zajedničkoj pres konferenciji nakon zavrsetka sastanka u okviru procesa Brdo-Brioni u Skoplju.

Ivanov, koji je bio domaćin sastanka, rekao je da od EU očekuje da regionu ne daje prazna obećanja, pošto "članstvo u Uniji za nas nije prazan ideal".

Ističući da je glavni strateški cilj Skoplja članstvo u NATO i EU, on je ocenio da politika proširenja EU u slučaju Republike Makedonije, nije počivala da principima i kriterijumima Unije zbog, kako je rekao, nepošovanja istih pricipa od strane jedne članice EU.

"Kao predsednik Republike Makedonije, pozivam EU da omogući paralelno kretanje pregovoa o članstvu i prevazilaženje bilateralnih razlika između Makedonije i Grčke", istakao je Ivanov.

On je dodao da o tome Evropski savet ima konacnu reč, a ne Evropska komisija, a političko pitanje ne može da se reši samo tehničkih pristupom, već zahteva hrabrost, odlučnosti kretaivnost Unije.

Pozdravio je objektivne kriterijume za proširenje zasnovane na zaslugama svake zemlje pojedinacno, ali je ipak rekao da očekuje veću fleksibilnost EU kada je reč o Makedoniji.

Predsednik je Evropskog saveta Donald Tusk na pres konfernciji ponovio da se čvrsto zalaže za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i poručio da je moguće da istorija Balkana, "koja liči na horor film, koji se nikad ne završava, ipak ima srećan kraj".

Kao pozitivan primer pomenuo je samit dve Koreje isticući da to sve pokazuje koliko sve zavisi od dobre volje i hrabrosti pojedinaca.

Povodom rešavanja spora oko imena između Atine i Skoplje, Tusk je rekao da "nemoguće postaje moguće".

"Protekle godine slušao sam da je ovo pitanje nemoguće rešiti, ali sada ste blizu uspeha", rekao je Tusk na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka Brdo-Brioni i dodao da ako su Severna i Južna Koreja uspele da približe stavove, "sigurno je da će doći do rešavanja nesuglasica u regionu".

I predsednica Hrvatska Kolinda Grabar Kitarović rekla je da smatra da države Zapadnog Balkana moraju da reše bilateralna pitanja, pre ulaska u Evropsku uniju, kaže da Hrvatska podržava politiku proširenja, te poručuje da bilateralna pitanja moraju da se reše pre ulaska u EU.

"EU će sigurno biti jača, prosperitetnija i celovitija kada joj se pridruže zemlje Zapadnog Balkana," uverena je hrvatska predsednica, dok je slovenački predsednik Borut Pahor preneo novinarima je da su učesnici sastanka Brdo-Brioni imali otvorene razgovore i da su se "pomerili od mrtve tačke" kada su u pitanju odnosi među državama Zapadnog Balkana.

On je dodao da EU na budućnost gleda sa optimizmom, ali je upozorio da se ne sme potceniti nijedan mali incident.

"Svi problemi mogu da se reše", uveren je Pahor.

Premijer Bugarske, zemlje koja predsedava EU, Bojko Borisov, kao specijalni gost sastanka pozvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija da pronađu način da dođu do nekog dogovora.

On je na konferenciji za novinare ukazao na današnji istorijski susret zvaničnika dve Koreje rekavši da ako oni mogu da reše svoje probleme, a donedavno su imali rakete i brodove uperene jedne protiv drugih.

Ako su oni doneli istorijsku odluku da se rukuju zašto i mi ne možemo da uradimo to i imamo isti pristup, zapitao je Borisov.

"Ubeđeni smo da svi treba da budemo deo Unije", rekao je on i dodao da ćemo sami biti krivi ako to ne iskoristimo.