ZABRINUTI zbog širenja ruskog uticaja, američki Kongres zatražio je od Pentagona analizu bezbednosne saradnje svake zemlje Zapadnog Balkana sa Rusijom, a posebna pažnja u ovom izveštaju, kako predviđaju analitičari, nesumnjivo će biti posvećena Srbiji. Jer, ona nije članica NATO, a njena vojnotehnička saradnja sa Moskvom jača.

Osim analize za našu zemlju, šefu Pentagona Džejmsu Matisu, sa Kapitol hila naloženo je da pripremi raporte vezane i za Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Makedoniju, a u njima, između ostalog, treba da se nađe detaljan spisak ruskog oružja i vojne opreme i tehnologije u vrednosti većoj od milion dolara koje su ove zemlje kupile ili dobile od 2012. do danas. A Srbiji je tokom ove godine iz Moskve stiglo šest "migova 29".

Pročitajte još - FOTO+VIDEO: "Migovi" stigli u Batajnicu, građani dočekali transporter "Antonov"

Zahteva se, takođe, "opis učešća snaga bezbednosti" svake od ovih zemalja u obuci ili vojnoj vežbi sa Rusijom, od 2012. godine, opis svih sporazuma o bezbednosnoj saradnji sa Rusijom i pregled obaveštajne saradnje sa Moskvom. Uz ovo, američki sekretar odbrane treba da obavi i predstavi "skrining" bezbednosne saradnje balkanskih zemalja sa SAD i NATO.

Kako je objašnjeno u dokumentu Kongresa, cilj njihovih zahteva je da Amerika ima uvid koliko bezbednosna saradnja između svake od zemalja Zapadnog Balkana i Ruske Federacije utiče na bezbednosne interese SAD, Severnoatlantski savez, države Zapadnog Balkana, i svaku članicu NATO koja se graniči sa nekom zemljom ovog regiona.

Zahtevi upućeni Matisu objavljeni su samo sedam dana posle posete Moskvi srpskog predsednika Aleksandra Vučića tokom koje se razgovaralo i o nastavku vojnotehničke saradnje naših dveju zemalja.

Pročitajte još - JAČANjE VOJNIH VEZA: Zajednička vežba srpskih i američkih padobranaca

Međutim, po rečima vojnog analitičara Miroslava Lazanskog, u "zadatku" koji je dobilo ministarstvo odbrane SAD, nema ničeg neobičnog, jer se ovakva vrsta analize radi svake godine. Ipak, on dodaje da se svesno "cilja" Srbija pošto je poznato da na Zapadnom Balkanu ona najviše vojno sarađuje sa Rusijom.

- Nema tu ništa više od pokušaja suptilnog i psihološkog pritiska na Srbiju kao vojno neutralnu zemlju i zato ne verujem da će biti nekih posledica. Pa šta ako imamo vojne vežbe sa Rusijom, više ih imamo sa NATO, a oružje od Rusije kupuju i članice NATO: Grčka, Mađarska, Rumunija, Češka.., i šta sad? - navodi Lazanski.

Pročitajte još - Lazanski: Može se očekivati rusko odobrenje za S-300

Hoće li se izveštaj Pentagona, kad se bude našao pred Kongresom, pretočiti u neku konkretnu političku odluku Vašingtona koja će se ticati Srbije, prema oceni Aleksandre Joksimović, predsednice Centra za spoljnu politiku, zavisiće od sadržaja analize. Ona ukazuje da je upadljivo da se traži izveštaj o zemljama našeg regiona koje nisu članice NATO, jer se ne navode Albanija i Crna Gora.

- U oba doma Kongresa, republikanci koji su većina, imaju oštar odnos prema Rusiji, što se vidi i po istrazi o potencijalnom ruskom uticaju na Trampovu prošlogodišnju kampanju. Dakle, pod lupom je sve što ima veze sa Rusijom i meri se količina uticaja i jedne i druge strane svuda u svetu - kaže nam Joksimovićeva.


PORUKA O TRAMPOVOJ EFIKASNOSTI

Nalog Kongresa politički analitičar Dragomir Anđelković tumači kao deo rada između Donalda Trampa i dubinskih struktura u američkoj državi:

- Ovim se želi pokazati da Tramp nije dovoljno efikasan u suzbijanju ruskog uticaja. Srbija treba da bude obazriva da ne bude kolateralna šteta u ovim napadima na Trampa, koji nije antisrpski nastrojen i koji zna da mu Rusija suštinski nije neprijatelj, niti su to Srbi na Balkanu.