MLADI Beograđanin ležao je u lokvi krvi u svom stanu u Novom Beogradu. Forenzičari su radili svoj posao, poligrafista je posmatrao lice mesta. Bilo je jasno da je reč o zločinu, kao i to da je žrtva obožavala muziku, posebno bluz. Bila je tu i gitara. Ta činjenica bila je dovoljna da krivca stigne kazna iako je sve vreme negirao kontakt i poznanstvo sa ubijenim muzičarem.

Ipak, ličnost ubijenog je bila presudna u pronalaženju počinioca. Da ubica bude otkriven, ne samo u ovom, već i u nizu drugih slučajeva, treba zahvaliti vrhunskim poligrafistima MUP Srbije. Iako "detektor laži" nije dokaz na sudu, on je i danas, skoro 100 godina od otkrića, važan instrument policijskog rada.

Zašto je to tako, za "Novosti", priča Zoran Luković, poligrafista srpske policije u penziji. Svoje bogato znanje iz ove oblasti, ali i o sektama, stavio je na raspolaganje svima, a kao stručnjak u ovim oblastima i licencirani detektiv, angažovan je u najstarijoj detektivskoj agenciji kod nas - "Protekti".

PROČITAJTE JOŠ - Slabe tačke detektora laži

- Ubistvo tog mladića bilo je zagonetno i inspektori su ulagali napor da ga reše - priseća se Luković. - Ispitivali su neke drugare, ali ništa nije ukazivalo ko je izvršilac. Tokom sužavanja kruga, na red je došao jedan muškarac. Tvrdio je da ne poznaje ubijenog. Pristao je na poligraf.

Luković je tada, kako nam objašnjava, počeo da ga ispituje o njegovom životu. Odgovarajući na ta pitanja, odao se! Sada je na robiji.

Zoran Luković


- Pitao sam ga da li je nekada u životu bio u sukobu sa nekim ko voli muziku, da li voli bluz, da li voli gitaru... i odreagovao je - navodi naš sagovornik. - Takve specifičnosti ukazuju da je povezan sa slučajem. Ličnost žrtve je, u ovoj situaciji, bila presudna. Poligraf je tu i da spase nevine, a da počinioci odgovaraju.

I sledeći primer ide u prilog tvrdnji da je "mašina koja lovi laž" bitan instrument u istrazi, naoko zagonetnih ubistava. Žena je pronađena zadavljena telefonskim kablom. Radila je u uspešnoj firmi. Ubica je mesecima izmicao pravdi.

- Tokom testiranja stotine ispitanika gotovo sve smo eliminisali kao osobe koje imaju veze sa tim slučajem, ili saznanja o zločinu - navodi Luković. - Ipak, pronašli smo počinioca. Ni na šta nije reagovao, ali ga je tokom razgovora o njegovom životu odala reakcija na "kabl" i "kancelarija", iako nije uopšte bilo reči o ubistvu i ženi. Rekao sam policiji da ga detaljno ispitaju. To je bilo to. Jer, bilo je sumnjivo da pričamo o svemu i svačemu i ne raguje ni na pištolj, ni na nož, ali na kabl da.


Prema rečima našeg sagovornika, poligrafisanje se radi na dobrovoljnoj bazi i reč je o "jednom divnom i humanom sredstvu" kojim se spasavaju nevini, ali i pronalaze žrtve, nestali, oružje... Jedan od takvih slučajeva je smrt mladića iz Zvornika Tarika Smaića, čija je odsečena glava pronađena u nekadašnjem Bulevaru revolucije, danas Bulevaru kralja Aleksandra.

- Tada smo radili takozvane lokacijske testove - priča nam Luković o ovom slučaju, koji i danas izaziva veliko interesovanje. - Žrtva nije bila iz Beograda, ali nisu bili ni mladići koje je policija privela. Problem je bilo da nađemo mesto zločina, odnosno ostatak tela. Na poligraf je pristao jedan momak, koji je tvrdio da sa slučajem nema veze. Vreme je isticalo. Odlučio sam da ga ispitam tako da probam da nađem gde je leš.

PROČITAJTE JOŠ - Ne greši aparat već poligrafista

Iskusni Luković tada je odlučio da napravi eksperiment i pokuša da nađe ostatke tela, iako je osumnjičeni izbegavao da kaže bilo šta.

- Bila je to igra mačke i miša - opisuje naš sagovornik. - Polako sam mu postavljao pitanja i pratio reakciju. Pitao sam ga za delove grada, koje on, kao neko ko je tek došao, može da zna. O Slaviji, Hramu Svetog Save, autobuskoj i železničkoj stanici, Novom Beogradu, šta misli o njima...Odreagovao je na Hram Svetog Save. Sve vreme je bio ljut i nije hteo da govori, ali su reakcije tela pričale više od reči.

Poligrafista je ređao pojmove: zgrada, stan, park... Opet je dobio reakciju na park. Ređali su se i pojmovi: šuma, šumarak, šiblje, auto-put, magistrala...

- Reagovao je na park, auto-put, šumarak i Hram Svetog Save - prepričava naš sagovornik. - Uzeli smo mapu Beograda i 200 ljudi se sjatilo kod Veterinarskog fakulteta da češlja park. U šumarku je pronađeno telo bez glave. Slučaj je bio rešen.

Osumnjičeni, kasnije optužen, osuđen je za monstruozno ubistvo Smaila Tarića, pored ostalog, i zbog dokaza koji su prikupljeni na licu mesta, u parku. Bilo je to prvi put da se primeni ovakav "prostorni poligraf", koji je dao stopostotni rezultat.

- Poligraf je važan jer možemo da utvrdimo vezu između neke osobe i određenog prekršajnog ili krivičnog dela. On je bitno sredstvo ne samo za ispitivanje osoba koje su povezane sa krivičnim delom, nego je korisno sredstvo i za ispitivanje svedoka - objašnjava Luković, i zaključuje da se tako saznaju mnoge stvari koje se svedoku čine nebitnima, ali su za istragu i te kako važne.


NA MESTU NESREĆE ILI TRAGEDIJE

"DETEKTOR laži" je taj koji može da napravi i tu tananu, ali veoma bitnu razliku i da odgonetne da li je neko počinilac, saučesnik, svedok ili uopšte nema veze sa slučajem.

- Veoma je bitno da poligrafista izađe na mesto događaja - kaže naš sagovornik. - To je ključno. Bitno je da vidi širu sliku i zapamti što više detalja. Tokom kasnijeg testiranja ljudi, to može da bude od ključnog značaja. Ukoliko je reč o ubistvu, ličnost žrtve, ono što voli, nekada može da odvede direktno do počinioca!