Otac Jovice Radonjića: Ubili mi sina dok smo pričali telefonom

SA Jovicom sam se čuo u 19.14 sati, tog 8. aprila. Ostalo je zabeležno vreme na mom mobilnom telefonu. Rekao mi je da je stigao kući i da će doći ponovo za vikend kod mene u Kulu, da će obići baku... A onda se veza iznenada prekinula. Nepun minut kasnije, što je potvrdilo i vreme na sigurnosnim kamerama sa zgrade u kojoj je moj sin živeo, on je ubijen...

Ovako, za "Novosti", prvi put od kako mu je sin likvidiran ispred svog stana na Zvezdari, priča Bogdan Radonjić, otac Jovice Radonjića. Revoltiran je na sve ono što se iznosi u medijima, jer, kako kaže, sve su to poluistine i laži.

Kako je ispričao, snimci i očevici svedoče da se Jovica obratio starijem momku sa navučenom kapuljačkom, koji mu se približavao sa rancem na leđima i rukama u džepovima, rečima:

- Šta je p...o, šta me gledaš?!

Sekund pre toga prekinuo se njegov razgovor sa ocem...

Jovica mu je krenuo u susret, spreman da ga dohvati za ramena, da mu skine ranac, verujući da je u njemu oružje. U tom trenutku je odjeknuo pucanj. Sve ovo, ali i mnogo drugih detalja, zabeležila je sigurnosna kamera. Snimci su u policiji.

- Verujem da je moj sin poznavao onog koji ga je ubio - govori njegov otac Bogdan Radonjić. - Nisam mogao da gledam snimak zločina, ali oni koji su videli ispričali su mi detalje. Jovicu je ubica pogodio jednim metkom u srce i sa tri u grudi. Moj sin je bio sportista i snažan i uspeo je da dohvati napadača i da ga sruši, ali je bio teško ranjen i gubio je snagu. Ubica mu je tada pucao u leđa. Tvrdim da je u njega pucala starija osoba.

Iz stana su tada istrčale njegova supruga i kuma. Živeo je još desetak minuta i izdahnuo na rukama svoje žene. Kasnila je policija, ali i kola Hitne pomoći.

Bogdan Radonjić veruje da su se organizatori smrti njegovog sina dugo pripremali, da su znali da nema oružje, a da su u svoj pakleni plan uvukli čak i pojedine ljude iz policije...

- Policijska stanica je na stotinak metara od zgrade gde je živeo moj sin, a nešto pre zločina neko je pozvao policiju i rekao da imaju neki zločin na drugom kraju naselja - priča Radonjić. - Sve ekipe su se uputile na to drugo mesto. Kad im je javljeno za ubistvo mog sina, trebalo im je dosta vremena da stignu. Tada je već bilo kasno.

Radonjić ima i svoju verziju ko je i zašto ubio njegovog sina. Navodi da ga je ista grupa kidnapovala i maltretirala u decembru prošle godine, da su pucali na njega, kada je ranjena jedna žena na Voždovcu, a da su ga na kraju ti isti i ubili.

Stariji Radonjić kaže da nema pojma čime se njegov sin bavio. Od 18. godine živeo je u Beogradu sa majkom, ali je održavao bliske veze i sa ocem. Optuživali su ga za ubistvo boksera Uglješe Ljubojevića u Novom Sadu, ali je on imao alibi. U trenutku tog zločina bio je u Kuli.

- Jovica je tada bio narkoman i oni u policiji su mu namestili priznanje da je pucao na Ljubojevića - priča njegov otac. - Na sudu je kasnije sve to palo, jer ne samo da nije pucao, već nije ni bio u to vreme u Novom Sadu. Kada je izašao sa izdržavanja kazne zbog droge, rešio je da ponovo ide u Beograd. Tada sam mu rekao: "Vidi samo da ne nastavljaš sa starim poslom. Nemoj da mi se vratiš u sanduku..."

Bogdan Radonjić priseća se i kako mu je sin dolazio u Kulu svaki put drugim kolima:

- Pitam ga: "Sine, pa čime se ti baviš?" Prvi put mi je rekao da ugovara kik-boks mečeve. Sledećeg puta kada sam ga pitao, odgovorio mi je da se angažovao oko nekih pevača, da ih prati po inostranstvu, na tezgama, da brine o njima... Poslednjih pet meseci nisam znao šta se dešava sa njim, a video sam da je nešto. Kada bih ga pozvao, rekao bi mi da je prehlađen, da se leči...

Onda je 17. decembra prošle godine objavljena vest da je Jovica Radonjić sa još nekoliko osoba uhapšen u lokalu "Museum" u centru Beograda.

- Prema mojim informacijama, moj sin je došao u "Museum" kako bi se izmirio sa tom ekipom koja ga je napadala - priča Bogdan. - Hteo je da razgovara sa njima. Upala je policija. Mom Jovici su uzeli blindirano vozilo i pištolj. Ostavili su ga golorukog.

Na dan kada je ubijen, Jovica Radonjić je bio u Kuli. Obišao je oca, a onda se zaputio u Novi Sad da obiđe i roditelja svog prijatelja, koji je teško bolestan ležao u bolnici u Sremskoj Kamenici. Oko 16.30 sati krenuo je za Beograd...

- Javio mi se da je stigao - tiho završava Bogdan. - A onda su mi ga vratili u sanduku.

Radonjića su tri hica pogodila u grudi, a jedan u srce

NAGODBA ZA ORUŽjE

JOVICA Radonjić nagodio se sa tužilaštvom krajem decembra prošle godine zbog nelegalnog posedovanja oružja. Dobio je dve godine i četiri meseca zatvora i na slobodi je čekao pravosnažnost presude. On je i ranije bio osuđivan na šest meseci zbog istog krivičnog dela. Ni za šta drugo nije bio osuđivan.

PRODALI GA PRIJATELjI

MOG sina su prodali njegovi prijatelji - priča Bogdan. - Otišli su u inostranstvo 7. aprila, a on je dan kasnije ubijen. Ne verujem da je to slučajnost. Ubica je znao da moj sin nema oružje, da mu je oduzeto, kao i blindirani automobil. U redu oružje, ali zašto je policija morala da mu uzme automobil? Bio je meta za odstrel. Nije se žalio nikome. Govorio je da će sam da reši svoje probleme.