Šaranović stoji iza ubistva Radeta Rakonjca?

UBIJENI Rade Rakonjac (53), desna ruka Luke Bojovića, poslednja je žrtva u ratu dva kriminalna klana - Bojovićevog i crnogorske ekipe, iza koje, pored ostalih, stoji najverovatnije Slobodan Šaranović. U tom smeru, u ovom trenutku koncentrisana je glavna policijska istraga rasvetljavanja poslednje likvidacije u Beogradu, ali se ne isključuje ni mogućnost da je taj rat iskoristio neko treći.

U sukobu Bojovića sa Šaranovićem do sada je bilo najmanje desetak žrtava. Mnogi, s pravom, upozoravaju da vrlo brzo može da se očekuje nastavak obračuna.

U ovom trenutku, policija pokušava da identifikuje ubicu i njegovog saučesnika. Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da ni jedan od njih nije bio maskiran. Nosili su pancire, ubica je imao maskirne šarene pantalone, dok je saučesnik crnokos, visok oko 190 santimetara, bio obučen u crno odelo i sa belim hirurškim rukavicama na rukama. Očevici su ga detaljno opisali.

- Uzeti su snimci sa sedam okolnih kamera ali pucač nije snimljen - navodi izvor „Novosti“ blizak istrazi. - Rakonjac je živeo u istoj zgradi u kojoj je i kafić „Mariki“, u Zvečanskoj 56, gde su ga i likvidirali. I on je u stanu imao video-nadzor, koji je pokrivao taj deo ulice. Ubica je pucao iz „heklera“ i sa pet metaka pogodio Rakonjca u vrat i grudi. Preminuo je na putu do Vojnomedicinske akademije.

Tokom pucnjave teško su ranjeni Stojan Novaković Cope i Goran Ristanović. Prvog su hici pogodili u desnu nogu, a drugog u grudi. Ristanović je i dalje u teškom stanju i lekari se bore za njegov život. Oni su sa Rakonjcem sedeli u bašti lokala „Mariki“ kada je prišao ubica i ispalio u njih ceo šaržer iz „heklera“.

Kako saznajemo, u trenutku napada, Rakonjčev telohranitelj nije bio uz njega, jer obično u to vreme vodi njegovo dvoje dece do škole. Pretpostavlja se da su zločinci ili njihovi nalogodavci poznavali njegove navike i kretanje.

- Sedeo sam leđima okrenut bašti kafića, pa mi je jedan rikošet okrznuo butinu - priča Zoran Mitrić, koji je u tom trenutku sedeo za stolom sa Ristanovićem za čiji se život bore lekari. - Da dva metka nisu završila u štoku od vrata, da su se odbili, sigurno bih i ja bio mrtav.

Policija sada pokušava da nađe bilo kakav trag koji će je odvesti do ubice i nalogodavca. Iskusni inspektori saglasni su u jednom, a to je da ova likvidacija liči na „prebijanje računa“ između dva klana. Ovaj „rat“ ušao je u petu godinu.

Čini se da je sve počelo jula 2009. godine sa nestankom Slobodana Radonjića. Poslednji put je viđen živ kada je ulazio u auto Baranina Luke Đurovića, bliskog saradnika Luke Bojovića, jednog od vođa ostataka zemunskog klana i bliskog prijatelja Željka Ražnatovića Arkana i Milorada Ulemeka Legije.

Slobodanov otac, Danilo Radonjić, uskoro je pokrenuo pravu potragu, „prevrćući nebo i zemlju“ da pronađe sina, za koga se u prvom momentu smatralo da je otet. Uskoro mu se u potrazi priključio i kum Branislav Brano Šaranović. Vrlo brzo su došli do informacija da je Slobodan, navodno, uklonjen po nalogu Luke Bojovića, koji je poslao Luku Đurovića da ga „pokupi“ kod jednog beogradskog lokala.

Istraga otmice i ubistva kumčeta koštala je glave Šaranovića. Ubijen je nekoliko meseci kasnije, 8. oktobra 2009. u elitnom beogradskom naselju Dedinje. Ubica je pucao u njega sa skutera uz bujicu pogrdnih reči. Radeći na istrazi ovog ubistva, policija je došla do informacija da su se Šaranović i Radonjić približili Bojoviću, vodeći ličnu istragu o Slobodanovom nestanku, kao i da je on, najverovatnije ubijen i zakopan negde.

Tada je Slobodan Šaranović, kako policija sumnja, odlučio je osveti brata. Ponudio je milionsku nagradu u evrima ako mu neko uz dokaze ukaže ne na direktne izvršioce, već na nalogodavce i organizatore zločina.

Prividno zatišje u ratu dveju ekipa trajalo je do 8. septembra 2011. godine. Tada je u klasičnoj sačekuši, u Zumunu i po „receptu smrti“ tog klana, izrešetan auto Danila Radonjića. U kiši metaka iz vozila u pokretu pored Radonjića ubijen je i njegov prijatelj Dženan Ramović.

Sve do tada ginuli su ljudi sa jedne strane. Onda su „crnogorci“ uzvratili žestoko. Ujutru 28. aprila, prošle godine, u centru Beograda ubijen je Nikola Bojović, rođeni Lukin brat. Podzemlje je odmah počelo da bruji da je „Šaranović osvetio brata“ i da je „pala krv za krv“. Nekoliko meseci kasnije, septembra 2013, u „sumnjivoj“ saobraćajnoj nesreći gine i Baranin Luka Đurović, Bojovićev bliski saradnik iz Crne Gore, koji je bio direktno povezan sa nestankom Slobodana Radonjića.

Rakonjac je na sahrani Nikole Bojovića nosio kovčeg / Foto N. Fifić

SklapajuĆi kockice svih ovih zločina, posebno ubistva mlađeg Bojovića, policija je bila na tragu ubicama. Rasvetljavajući jedno drugo ubistvo, Pančevca Miloša Vidakovića, policija je došla do imena Miloša Delibašića, sina rođene sestre Slobodana i Branislava Šaranovića. Sumnjalo se, doduše, bez dokaza da je on povezan sa organizacijom Bojovićevog ubistva, jer je jednog od saučesnika Ratka Koljenšića prebacio iz Crne Gore u Beograd.

Navodno, Luka Đurović i Filip Korać, dvojica najbližih saradnika Luke Bojovića, bili su mete plaćeničke grupe Miloša Delibašića. Neki izvori navode da bi ubice došle do Koraća, morale su prethodno da „uklone“ Rakonjca.

Zabranjeno je preuzimanje ovog teksta ili njegovih delova bez saglasnosti redakcije "Novosti".