SRPSKE pruge i puteve grade Kinezi i Rusi. Upravo oni su najbrojniji među stranim radnicima na gradilištima u našoj zemlji. Ima ih širom Srbije, od obilaznice oko Beograda, preko auto-puta "Miloš Veliki" do brze pruge od prestonice do Novog Sada. To i ne čudi, jer su kompanije iz ovih zemalja dobile najveće poslove na izgradnji infrastrukturnih projekata.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje prošle godine su stranim državljanima izdate 13.802 dozvole za rad, što je bezmalo 5.000 više nego 2018. Mimo zvanične statistike ima i mnogo onih koji rade na crno, a u NSZ kažu da ne postoje procene o ukupnom broju stranih radnika.

Najviše stranaca koji su legalno u Srbiji angažovano je u firmama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

- Veliki broj njih radi na gradilištima, terenu - objašnjavaju u NSZ. - Od ukupnog broja 13.802 dozvole za rad izdatih u 2019. godini, gledano po državljanstvu, najviše njih izdato je državljanima NR Kine 3.149, Ruske Federacije 2.813 i Turske 772 dozvole. Među državama iz kojih dolazi najviše radnika je i Ukrajina sa 697 dozvola, Makedonija sa 501, Italija 448 i Rumunija sa 443.

Kako objašnjava Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije, broj dostupnih građevinaca različitih vrsta je veoma varljiv.

Pročitajte još - Majstori neće da rade ni za 2.000 evra: Najbolji radnici odlaze jer domaće firme nemaju šta da im ponude

- Najviše stranih radnika koje inspekcija rada zatekne na građevini nema ugovore o radu, a poslodavci uvek imaju izgovor da su u postupku prijavljivanja - kaže naš sagovornik. - Kineske kompanije uredno prijavljuju svoje zaposlene, dok, recimo, Turci dolaze isključivo preko svojih kompanija koje regulišu njihov status.

Jedan deo Albanaca u Srbiji radi legalno, a postoje i oni koji su u sivoj zoni i teško im je ući u trag. Slična je situacija i sa građevincima iz Bosne i Makedonije. Torlaković naglašava da s obzirom na to da polovina srpskih radnika na gradilištima radi na crno nije teško zaključiti da i veliki broj stranaca ima isti status.

- Oni ovde imaju minimalne plate za koje naši radnici ne žele da rade - kaže naš sagovornik. - Indusi mesečno zarade 320 do 350 dolara, a za najmanji propust im se odbija i po 50 dolara od plate, dok su Albanci zadovoljni sa dvadesetak evra dnevno. I dok je njima Srbija obećana zemlja, naši građevinci odlaze, recimo, u Nemačku gde mogu da zarade 10 evra na sat.

Na veću dnevnicu u ovoj visokorizičnoj profesiji mogu da računaju samo majstori poput tesara ili armirača, ali ako se odluče da rade bez ugovora. Tada njihov radni dan iznosi i do 80 evra.

Foto P.Milošević

Činjenica je, tvrdi Torlaković, da u slučaju nekog većeg renoviranja, građani za građevinske ili zanatlijske poslove čekaju od tri do pet nedelja. Razlog za to je nedostatak radnika koji uglavnom odlaze da rade u inostranstvo. Ni poslodavcu ni radnicima se ne isplate dugoročniji ugovori zato što nemaju predstavu koliko radovi mogu da traju, pa zato većina radi mimo zakona.

Pročitajte još - Na skelama i penzioneri: Mnoge firme se ne odriču iskusnih kadrova

Vlada Srbije donela je nedavno Uredbu o kriterijumima za određivanje kategorija stranaca i onima kojima se privremeni boravak u Srbiji može odobriti nezavisno od osnova za odobrenje privremenog boravka. Uredbom su definisani kriterijumi za odobravanje boravka u Srbiji za strance koji su osnivači inovativnih startapova, osobe sa visokoškolskom spremom koje žele da se zaposle u Srbiji, kao i za privatne investitore.

Kako je saopšteno nakon sednice, Srbija na taj način nastavlja da podiže atraktivnost svog poslovnog okruženja u međunarodnim okvirima, kako bi najkvalitetnije ideje iz celog sveta mogle da se razvijaju u Srbiji, a nakon što je nedavno uvela poreske podsticaje za zapošljavanje stranaca koji su potrebni domaćoj privredi.

Foto Ž.Knežević

OD PEČALBE 17,6 MILIJARDI DINARA

DOK stranci dolaze u Srbiju da rade, naši građevinci i dalje sreću i posao traže u pečalbi. Zvanična statistika kaže da je tokom prošle godine 1.726 građevinaca bilo angažovano u inostranstvu, a najveća vrednost izvedenih radova je u Nemačkoj. Grade u komšiluku, ali i u Sibiru, Peruu, Ugandi...

Naši inženjeri, projektanti, ali i zidari, tesari, armirači, tokom prošle godine u inostranstvu su zaradili 17,6 milijardi dinara. Gotovo petina poslova, ili 18,5 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realizovana je u Nemačkoj, dok je Rusija sa 16,6 odsto na drugom mestu po obimu radova.

SEDAM VRSTA DOZVOLA

DA bi stranac mogao da radi u Srbiji potrebno je da ima regulisan stalni ili privremeni boravak ili vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja i dozvolu za rad.

- U zavisnosti od vrste dozvole za rad, zahtev za njeno izdavanje podnosi stranac ili poslodavac - objašnjavaju u NSZ. - Postoji sedam vrsta dozvola za rad. Postupak izdavanja regulisan je Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad.

OSUĐENICI

NA gradilištima u Srbiji rade čak i stranci osuđenici za manja krivična dela. Kako kaže Torlaković, najčešće ih dovode kineske kompanije, a ima i rumunskih poslodavaca koji angažuju takvu radnu snagu.