Majstori neće da rade ni za 2.000 evra: Najbolji radnici odlaze jer domaće firme nemaju šta da im ponude

E. B. Talijan

sreda, 29. 01. 2020. u 21:02

Мајстори неће да раде ни за 2.000 евра: Најбољи радници одлазе јер домаће фирме немају шта да им понуде

Foto N.Skenderija

Može li naša zemlja da se odupre odlasku građevinca na rad u inostranstvo

NEDOSTATAK građevinskih radnika u Srbiji, zbog odlaska u inostranstvo izazvao je poskupljenje njihovog rada, što će se odraziti na rast cene stanova, kao i održavanja i izgradnje novih infrastrukturnih objekata. Manjak je kvalitetnih radnika svih profila i to će se tek osetiti u narednom periodu. Posebno zabrinjava njihov deficit u sektoru održavanja složenih energetskih sistema, jer to može da oteža sanaciju nekih potencijalnih havarija.

Ovako Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije objašnjava za "Novosti" trenutno stanje u toj delatnosti.

- Veće srpske građevinske firme koje su angažovane na ozbiljnim poslovima moraju kvalitetne domaće majstore, kojih je ostalo malo, da plaćaju mnogo više nego ranije - objašnjava Rodić. - Rukovaoci na složenijim mašinama zarađuju 2.000 evra mesečno.

Dnevnice dobrih majstora različitih profila, kao što su industrijski izolateri, keramičari, varioci, kako navodi, kreću se od 35 do 100, a pomoćnika majstora od 25 do 30 evra.

- Tako skupa radna snaga uticaće na skok cena stambenog kvadrata, kao i održavanja i izgradnje novih infrastrukturnih objekata - ističe naš sagovornik. - Većina domaćih firmi, međutim, nije u mogućnosti da plati radnike toliko i zato ne može da ih zadrži, a oni odlaze u inostranstvo gde su bolje plate i uslovi.

Srpska preduzeća to ne mogu da im obezbede, jer rade kao podizvođači za, kako tvrdi, mnogo niže cene nego inostrani izvođači koje angažuje država. Dodaje da te strane kompanije naše radnike ovde plaćaju po satu od 3 do 12 evra, dok je u Zapadnoj Evropi ta vrsta poslova četiri puta skuplja.

U Privrednoj komori Srbije za "Novosti" kažu da ne postoje precizni podaci o broju građevinskih radnika koji su u prethodnom periodu otišli na rad u inostranstvo.

- Sa istim problemom suočavaju se i druge zemlje u regionu - ističe Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju PKS. - Ne utiče samo odliv radnika u inostranstvo na utisak da nema dovoljno kvalifikovane radne snage, već i pojačana investiciona aktivnost u građevinskom sektoru koja povećava potražnju za radnicima.

U SRBIJI RADE ALBANCI, PAKISTANCI, INDUSI... U Srbiju organizovano dolaze Albanci iz Severne Makedonije, Pakistanci i Indusi čija je dnevnica niska, oko 25 evra. - Međutim, mnogo je njih koji rade na crno, pa se i ne zna koliko ih plaćaju - kaže Goran Rodić. - Ima i izbeglica iz Sirije, Libije, Iraka, Avganistana koji su ostali ovde i angažuju ih pojedine firme. Sve je to priučena radna snaga i pitanje je kako rade.

Govoreći o srpskim majstorima koji su otišli u potrazi za "boljim životom", Goran Rodić navodi:

- U inostranstvu se najviše traže i plaćaju naši rukovaoci mašina, majstori koji imaju praksu na održavanju energetskih sistema, radnici mašinske i elektro struke, industrijski izolateri, montažeri skela, keramičari, stolari, varioci, suvomontažeri.

Svi ti profili su, kako ističe, deficitarni na našem tržištu. On upozorava i na druge ozbiljne probleme koje to može da prouzrokuje.

- Skupo će nas koštati što nemamo kvalitetne radnike za održavanje i kapitalne remonte velikih i složenih energetskih sistema - ocenjuje sagovornik "Novosti". - Postoji opasnost da neka veća havarija neće moći u kratkom roku i efikasno da se otkloni.

Navodi još jedan konkretan primer koji pokazuje negativne posledice:

- Kada bismo radili dobro i kvalitetno izolaciju kotlova u termoelektranama, a ne radimo jer nam nedostaju industrijski izolateri, imali bismo uštede energije skoro jednake proizvodnji jednog ložišta u Svilajncu.

Oboje sagovornika "Novosti" ukazuju na zabrinjavajuću činjenicu da se nedovoljan broj učenika upisuje u građevinske srednje stručne škole. Vuletićeva ističe da je rešenje u uključivanju što većeg broja kompanija u sistem dualnog obrazovanja kako bi učenici kroz praksu tokom obrazovanja bili pripremljeni da počnu da rade čim završe školovanje.

DOMAĆI

DRŽAVA je kao najveći investitor prva na potezu da sačuva radnu snagu, tako što će domaćim građevinskim kompanijama dati tretman glavnog izvođača - objašnjava Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije. - Profit koji iznose stranci iz zemlje ostao bi kod nas i od toga bi se plaćali radnici i školovala nova radna snaga.

MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA: DRŽAVA OBEZBEDILA USLOVE ZA RAZVOJ

IZ Ministarstva građevinarstva poručuju da je država u prethodnom periodu stvorila uslove da građevinska industrija može da radi i da se razvija. Kako bi se omogućilo da srpske firme lakše dobijaju poslove i da se dodatno ojača domaća operativa, ukazuju, krajem prošle godine formirana je Radna grupa za koordinaciju i utvrđivanje mera za podsticaj domaće građevinske industrije u kojoj su predstavnici pet ministarstava i Udruženje banaka Srbije.

- Njihov zadatak je da naprave akcioni plan u cilju povećanja konkuretnosti srpskih građevinskih kompanija na domaćem i inostranom tržištu - navode iz Ministarstva. - Neke od mera koje bi Radna grupa mogla da razmatra odnose se na program subvencija za nabavku opreme za građevinske i putarske kompanije, lakše dobijanje bankarskih garancija, praćenje potreba za profilima građevinske struke, unapređenje obrazovnih profila i druge.

Ističu i da su domaće firme dosad učestvovale u realizaciji velikih projekata, među kojima su najvažniji izgradnja oko 350 kilometara auto-puteva, obnavljanje više od 500 kilometara pruga i realizacija projekta stanogradnje za pripadnike snaga bezbednosti.

Dodaju da je zadatak države da obezbeđuje projekte, finansije i uslove za rad, a građevinskih kompanija da rade odgovorno, ulažu u ljude i znanje i da se udružuju kako bi lakše dobijale poslove.

- Da država radi svoj deo posla govori deveto mesto na Duing biznis listi, više od 54.000 aktivnih gradilišta i 21.000 izdatih građevinskih dozvola u prethodnoj godini - naglašavaju u Ministarstvu. - To pokazuje i više od devet milijardi evra, novac koji će biti uložen u infrastrukturu kroz investicioni plan "Srbija 2025", kao i činjenica da država danas ne duguje nijedan dinar izvođačima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (17)

realist.

29.01.2020. 21:13

Poboljsajte Standart radnicima pogotovo strucnom kadru platite ih dobro a ne da ih koristi te dzaba, ljudi su se opametili neko se obogacuju na grbaci naroda umesto da zacuva radnu snagu oni ih teraju u inostranstvu, ljudi su postali pametni nisu vise robovi.

MS

30.01.2020. 19:00

Ove godine je upisano 6 zidara u celoj Srbiji, prošle 17. Neka se neko zapita zašto? Firme decenijama lažu da će biti bolje i ne plaćaju majstore.

Zekucija

31.01.2020. 12:09

Nece mladi ljudi da se skoluju za teska zanimanja..svaki debil na internetu zaradi vise a sedi u toplom..gradjevinski radnici rade u hladnom..na vetru..dzabe pare

Dr. Mr. Vucibatinić

31.01.2020. 16:05

A ti Mile iz Srema si garant neki privatnik gradjevinar čim ti smeta istina...neki si od robovlasnika, ma ničija zemljače nije do zore gorela NIČIJA naročito Vama privatnicima!!!

Cela država živi od tih mrskih privatnika

31.01.2020. 18:43

@Dr. Mr. Vucibatinić - nesrećo jedna...

Darko

31.01.2020. 16:54

Veću laž nisam pročitao.Ko ne bi ostao kući za platu od 2000€?Da li ima takav?

драгана

07.02.2020. 23:42

@Darko - I laž i zastrašivanje:kao,biće skupi kvadrati.Ha,ha,ha.Kome skupi?Imamo u sada višak kvadrata,nepravilno raspoređenih.

Zapadne imperije

31.01.2020. 20:50

uvek nađu nesoje i izrode koji svoj narod pretvore u roblje zarad sebe i sebeljublja. Ko odgaji ovoliki ološ, pobogu?