Na skelama i penzioneri: Mnoge firme se ne odriču iskusnih kadrova

DVOJICA iskusnih inženjera, jedan sa 78, a drugi sa 85 godina angažovani su preko ugovora o delu u firmi "Energoprojekt - hidroinženjering"! Velika preduzeća, poput "Mostogradnje" i "Energoprojekta" ne odriču se svojih stručnjaka koji rade specifične poslove, iako su oni uveliko u penziji. Slična je situacija i u drugim firmama koje čuvaju svoje inženjere i majstore, kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

Broj penzionera koji rade poslednjih godina se stalno povećava. Pre 10 godina aktivnih seniora bilo je oko 60.000, a sada ih je prema nezvaničnim procenama, više od 250.000. Mnogi od njih rade na crno, a sve je više i preduzetnika koji po odlasku u penziju ne gase firme, već nastavljaju sa radom.

Ovo u razgovoru za "Novosti" ističe Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu politiku objašnjavajući da je ekspanzija ovakve vrste angažovanja nastala obostranom potrebom.

- Penzioneri se najčešće odlučuju da rade zato što im penzije nisu dovoljne za život ili su razlozi porodični, moraju finansijski da pomognu deci - kaže Rajić. - Sa stanovišta poslodavaca, njima je sve teže da nađu kvalitetnu radnu snagu u različitim oblastima privrede, a i mladi su uglavnom neobučeni. Zato se često dešava da gazde zamole ljude koji su se penzionisali da ostanu ili da povremeno dolaze, kako bi nadzirali određene poslove ili obučavali mlađe kolege.

Taj modalitet angažovanja posebno je, kako ističe, zastupljen u manjim gradovima gde je deficit radne snage izraženiji, zbog migracija ka većim centrima. Ukazuje i da nije dobro što mnogi rade na crno, ni za državu, niti za sebe. Ukoliko se povrede na radu, njihovi troškovi lečenja će biti mnogi viši, jer nisu prijavljeni.

Direktorka agencije za zapošljavanje "Partners i orka" Ljilja Stefanović kaže za naš list da preko njihove organizacije nije bilo mnogo potražnje za penzionerima, niti su se seniori prijavljivali. Prošle godine su, dodaje, našli posao samo jednom domaru - hausmajstoru. Prema njenim saznanjima, uglavnom se traže vozači i zanatlije. Slično navodi i Rajić:

- Značajan broj njih obavlja građevinske poslove, a veoma često su angažovani i kao vozači. To su oblasti u kojima je velika nestašica kadrova.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije objašnjava da u ovom trenutku Srbiji nedostaje najmanje 30.000 zanatlija svih profila da bismo mogli da funkcionišemo, a ima posla za 100.000 radnika. Potvrđuje da su u toj delatnosti veoma traženi penzioneri svih profila, od inženjera do zanatlija.

- Angažuju ih mnogo, gde god mogu, jer je iskusne, dobre inženjere i majstore teško naći - objašnjava Rodić. - Stariji ne mogu da rade teške fizičke poslove, već obavljaju finije radove. Zato su izuzetno traženi kvalitetni keramičari, stolari, parketari, moleri, mašinbravari, električari... Oni vode poslove, a imaju pomoćnike koji im donose materijal.

Ističe da ih uglavnom upošljavaju putem ugovora o delu. S druge strane, Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva, tvrdi da penzioneri različitite vrste poslova u toj delatnosti rade uglavnom na crno.

- Obično to ide tako što preduzimač povuče nekog penzionera da dođe da radi na nekom objektu, a on povede još dvojicu-trojicu koji mu pomažu - objašnjava Torlaković. - Posle mu se plati na ruke, na crno i on ide dalje, od gradilišta do gradilišta.

Dodaje da ne može da licitira koliko je njih angažovano na taj način, ali ističe da zna da veliki broj penzionera majstora sada radi na gradilištima, jer imamo veliki nedostatak tih profila.

Dragoljub Rajić, takođe, smatra da je u građevinarstvu jedan deo radnika "sigurno angažovan na crno".

- Veliki broj gradilišta je otvoren na nekim zemljištima gde restitucija nije završena, ne zna se još ko je vlasnik - ističe Rajić. - Ako neko u takvim uslovima žuri da izgradi objekat, a da ni papiri nisu čisti, kako on može da tretira zaposlene. To je uvek bio problem u Srbiji.

Ima različitih primera, a sve, kako kaže, zavisi od poslodavca, da li on želi da radi savesno, po zakonu, da prijavi ljude ili hoće da se "provlači". Naglašava da je zato važno da država sve to kontroliše.

RADI 35.000 PENZIONERA

OD 1,7 miliona penzionera u našoj zemlji, prema zvaničnim podacima Fonda PIO, legano radi oko 35.000 njih. To su oni koji su posle određenog vremena podneli formalni zahtev da im se poveća penzija na osnovu novih godina radnog staža koje su uplaćivali.

ZARAĐUJU VIŠE OD MLAĐIH

DRAGOLjUB Rajić ističe da su naši seniori sa iskustvom u građevinskim poslovima nekada više plaćeni nego njihove mlađe kolege.

- Ima slučajeva gde penzioneri dobijaju 50 do 70 odsto veći iznos od svojih mlađih kolega, kada su angažovani na crno - objašnjava Rajić. - To je i razlog što pristaju da budu tako plaćeni, a poslodavcu je on potreban i u interesu mu je da ga stimuliše da radi.