ROK za podnošenje zahteva za legalizaciju je istekao, ali opštine i gradovi još nemaju tačne podatke koliko je bespravnih graditelja ovog puta zatražilo naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole. Jer, u nadležne službe lokalnih samouprava još pristižu zahtevi za legalizaciju, koji su podneti u zakonom predviđenom roku, ali poštom. U Ministarstvu građevinarstva procenjuju da će po novom zakonu o legalizaciji biti između 50.000 i 100.000 prijava.

Prema grubim procenama sa kojima su nadležni izlazili u javnost, u Srbiji ima oko 1,3 miliona nelegalnih objekata. Po ranije važećim zakonima podneto je oko 700.000 prijava za legalizaciju. Kada se toj cifri dodaju i zahtevi po novom zakonu, ispada da je još pola miliona zdanja ostalo neprijavljeno.

POČEK

- Taj broj od 1,3 miliona bespravnih objekata je očigledno nerealan, jer ne verujem da bi se neko usudio da se ne prijavi za legalizaciju ako zna da novog roka nema i da preti rušenje - ističe za "Novosti" Velimir Ilić, ministar građevinarstva. - Ako znamo da u Srbiji ima 3,5 miliona objekata, nemoguće je da je više od trećine nelegalno. Očigledno je ta procena od 1,3 miliona bila prenaduvana. Ali, imamo i jedan veliki problem. Građani teško žive, nemaju novac, mnogi mi se javljaju, rado bi da legalizuju svoja zdanja, ali ne mogu da plate. Očekujemo da nam u roku od mesec dana opštine i gradovi dostave cenovnike za legalizaciju, koje će moći da se plati na rate do 20 godina.

Ilić ističe da se ovih dana u medijima kritikuje zakon o legalizaciji zbog visoke cene naknade. Kako kaže, po nalogu Ustavnog suda država ne može da propiše popuste, već je utvrđivanje te naknade prepušteno lokalnim samoupravama.

IZ STARIH U NOVE PROPISE VLASNICI koji su u protekla tri meseca podneli zahtev za legalizaciju moraju da okončaju taj postupak da bi uz naknadno izdatu građevinsku i upotrebnu dozvolu mogli da se upišu u katastar. Za bespravne graditelje koji su do marta 2010. godine, po ranije važećim propisima, podneli prijave, a do sada nisu okončali proces legalizacije, postupak se nastavlja po novom zakonu. Međutim, ti bespravni graditelji imaju izbor, jer mogu da se upišu u katastar po Zakonu o posebnim uslovima za upis svojine na nelegalnim objektima, pošto su zdanja sazidali pre septembra 2009. godine. Ako se upišu u katastar, objekat im neće biti porušen, ali ukoliko žele da ga prodaju, u nadležnoj opštinskoj službi moraju da nastave postupak legalizacije, odnosno da plate naknadu.

- Ono što je prioritet Ministarstva jeste da se ne dozvoli dalja divlja gradnja - kaže Ilić. - Republički inspektori su mi saopštili da su neki opštinski inspektori čak i projektovali nelegalne objekte. Inspektori su podneli čak 184 prijave za divlju gradnju na Knićkom jezeru, odakle se građani Kragujevca snabdevaju vodom za piće. Niko nije procesuiran. Isto važi i za krivične prijave protiv bivše beogradske vlasti za pristupne puteva Mostu na Adi.

PRIJAVE

U Beogradu je po novom zakonu podneto 18.000 zahteva. Cena naknade u prestonici ostaje ista, što je potvrdio i privremeni organ grada. Naknada se umanjuje za 99 odsto za legalizaciju porodičnih kuća i stanova za prvih 100 kvadrata neto površine. Uslov je da vlasnik bespravnog objekta trajno rešava svoje stambeno pitanje, da on i članovi njegovog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost, da je invalid i korisnik socijalne pomoći. Zamenik načelnika Uprave za planiranje i izgradnju Niša Miroljub Stanković izjavio je da je poslednjeg dana za predaju pristiglo oko 4.000 zahteva.

- Bilo je veliko interesovanje poslednjih dana, ali zahvaljujući dupliranom broju šaltera, nije bilo čekanja u redu dužeg od pola sata. Tačan broj zahteva za legalizaciju biće poznat za nekoliko dana, pošto su građani mogli da ih šalju i poštom - rekao je Stanković. Do proteklog petka dnevno je podnošeno po pedesetak zahteva, a u poslednja tri dana zahteve je dnevno predavalo po par hiljada građana. Svi podnosioci zahteva biće obavešteni o tome šta im od dokumentacije nedostaje. Zahtevi za legalizaciju onih koji ne kompletiraju dokumentaciju biće odbijeni.

Uprava za urbanizam i stambene poslove u Novom Sadu, zavela je do sada 5.700 zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata. Narednih dana će se zavesti i predmeti koji su primljeni u Gradskoj kući, mesnim kancelarijama, kao i prijave upućene poštom.

Vršilac dužnosti načelnika Uprave Brane Raković je kazao da očekuju da će konačan broj zahteva za legalizaciju biti oko 7.000. Posle isteka roka za podnošenje zahteva za legalizaciju, Uprava će, uzimajući u obzir i predmete koje je formirala po prethodnom zakonu, imati u radu oko 40.000 predmeta.

MOST KOD BEŠKE ČEKA DOZVOLU KAKO saznajemo u Ministarstvu građevinarstva, i država je bila divlji graditelj. Tako je resornom ministarstvu podnet zahtev za legalizaciju mosta kod Beške, koji je izgrađen bez dozvole.

U Gradskoj službi za građevinarstvo u Subotici podneto je oko 1.200 prijava za legalizaciju nelegalno izgrađenih objekata. Sve neophodne informacije građani su dobijali u Gradskom uslužnom centru. U Kragujevcu je u poslednjem pozivu za legalizaciju registrovano oko 1.600 zahteva. Ukupno je podneto 26.600 zahteva, a od tog broja gotovo pet hiljada zahteva je rešeno, za ostale se čeka potpuna dokumentacija koju ranije nisu podneli.

Šabačkom Odeljenju za urbanizam stiglo je skoro 600 zahteva za legalizaciju, a još uvek pristižu i oni koji su podneti u seoskim mesnim zajednicama, kao i poštom. Ovde procenjuju da će ih, kada razvrstaju dokumentaciju, izbrojati oko hiljadu.

- Po Zakonu o upravnom postupku, u obavezi smo da primamo i zahteve poslate poštom, uz potvrdu da to nije učinjeno posle isteka roka, 29. januara. Oni još uvek stižu i ne znamo koliko će ih biti - kaže načelnik Odeljenja za urbanizam Đorđe Isaković.