Krč­me dr­žav­ne ora­ni­ce

Tek što je sre­di­nom av­gu­sta Sr­bi­ja do­bi­la Stra­te­gi­ju raz­vo­ja po­ljo­pri­vre­de, ko­ju će pra­ti­ti vi­še za­ko­na, pa i onaj o po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu i dr­žav­nim ora­ni­ca­ma, Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de je za­tr­pa­no broJ­nim ja­di­kov­ka­ma i zah­te­vi­ma da se u taj "za­bran" ne di­ra. Su­šti­na stra­te­gi­je, a i Za­ko­na o po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu ko­ji je u pro­ce­du­ri do­no­še­nja, je da ze­mlju do­bi­ju i ko­ri­ste oni ko­ji ho­će i zna­ju da je ob­ra­đu­ju i od to­ga na­pra­ve naj­bo­lji bi­znis.
Po­red to­ga što Stra­te­gi­ja re­gi­stru­je ga­zdin­stva, po pr­vi put kod nas ona uvo­di i za­kup dr­žav­nog ze­mlji­šta, ko­je su do ne­dav­no bes­plat­no ko­ri­sti­li ra­zni kom­bi­na­ti i za­dru­ge, a sad već i pri­vat­ni­ci - nji­ho­vi kup­ci.
Mi­ni­sta­r­ka po­ljo­pri­vre­de dr Iva­na Du­lić Mar­ko­vić po­seb­no se za­la­že da se uve­de vi­še re­da u ko­ri­šće­nju i ob­ra­đi­va­nju po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta, zbog če­ga je če­sto na uda­ru onih ko­ji bi da se ni­šta ne me­nja.
- Bi­lo je vi­še po­ku­ša­ja, ali i pro­da­je dr­žav­nih nji­va i ta prak­sa se mo­ra za­u­sta­vi­ti - upo­zo­ra­va mi­ni­star­ka Mar­ko­vić.
- Ne­shva­tlji­vo je da jed­ni pro­da­ju, a dru­gi ku­pu­ju tu­đu (dr­žav­nu) imo­vi­nu i ni­kom ni­šta. Ka­ko je mo­gu­će da se pro­da­je imo­vi­na po­ljo­pri­vred­nih kom­bi­na­ta ka­da imo­vin­sko-prav­ni od­no­si ni­su re­še­ni i ne zna se šta je dr­žav­no, a šta dru­štve­no.
Bes­plat­no ko­ri­šće­nje dražvnog po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta, iako je za­kon na­la­gao dru­ga­či­je ga­zdo­va­nje, go­di­na­ma je bi­la naj­ve­ća sub­ven­ci­ja u po­ljo­pri­vre­di ko­ju ni­ko ta­ko ni­je do­ži­vlja­vao. No­vi od­nos pre­ma ora­ni­ca­ma omo­gu­ći­će raz­voj tr­ži­šta za­ku­pa i da­ti pri­li­ku po­ro­dič­nim ga­zdin­stvi­ma da do­đu do ob­ra­di­ve ze­mlje, a ne da se ona par­lo­ži u "vla­sni­štvu", iz­di­šu­ćih po­ljo­kom­bi­na­ta. Cilj je da vre­me­nom jed­no se­lo bu­de jed­na kom­pa­ni­ja, a po­ljo­pri­vred­ni­ci glav­ni u se­li­ma.
Dr­ža­va je prak­tič­no već za­po­če­la ak­ci­ju na­pla­ći­va­nja svog ze­mlji­šta ko­je ko­ri­ste pri­va­ti­zo­va­ni po­ljo­pri­vred­ni kom­bi­na­ti. Od oko 500 ko­li­ko ih ima u Sr­bi­ji, pri­va­ti­zo­va­na su 152. Nji­ma su do­sta­vlje­ni ugo­vo­ri o van­sud­skom po­rav­na­nju i oko po­lo­vi­na je na to već pri­sta­la, pa će do kra­ja go­di­ne bi­ti na­pla­će­ni za­ku­pi. Sa osta­li­ma, ako dru­ge ne bu­de, mo­ra­će na sud. Ras­pi­sa­ni su i ten­de­ri za dr­žav­no ze­mlji­šte ko­je je bi­lo za­par­lo­že­no i deo je već za­ku­pljen i ob­ra­đu­je se.
Za­ko­nom o po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu, ko­ji će bi­ti usko­ro usvo­jen, svo ze­mlji­šte či­je je vla­sni­štvo spor­no mo­ra­će da se re­gi­stru­je, a ono ko­je ne na­đe ga­zdu do kra­ja 2006. go­di­ne bi­će pro­gla­še­no dr­žav­nim i da­to na upra­vlja­nje lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi. Ona će mo­ći da ga iz­da­je u za­kup ili even­tu­al­no pro­da­je u skla­du sa svo­jim in­te­re­si­ma. Na­rav­no, pre to­ga mo­ra da se vla­sni­ci­ma vra­ti ono ze­mlji­šte ko­je je od­u­ze­to po­rat­nim za­ko­ni­ma. Ka­da se sve to raš­či­sti, dr­ža­va bi mo­gla da kre­ne u pro­da­ju svog ze­mlji­šta, jer će se ono naj­bo­lje ko­ri­sti­ti ka­da bu­de pri­vat­no, sma­tra­ju u Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de.

HEK­TA­RI U PLA­TE

DA bi na­mi­rio du­go­ve za pla­te rad­ni­ci­ma i se­zon­ci­ma Op­štin­ski sud u Sr­bo­bra­nu pro­da­o­je na li­ci­ta­ci­ji 320 hek­ta­ra sr­bo­bran­skog "Ela­na" za 95 mi­li­o­na di­na­ra i po­red upo­zo­re­nja Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de da se nji­ve ne sme­ju pro­da­va­ti, jer po­sto­ji ozbilj­na sum­nja da se ra­di o dr­žav­nom ze­mlji­štu. Sud u ovom slu­ča­ju ni­je po­slu­šao upo­zo­re­nje Mi­ni­star­stva. Slič­no se de­si­lo i u Ulj­mi gde se ta­ko­đe sum­nja da je pro­da­to dr­žav­no ze­mlji­šte pa se sa­da ti­me ba­vi jav­ni pra­vo­bra­ni­lac. I u DP "Pa­lić", su­de­ći po sve­mu, pro­da­to je oko 100 hek­ta­ra dr­žav­nog ze­mlji­šta, a po­ku­ša­na je pro­da­ja i u Bi­ser­nom ost­tvu kod Be­če­ja.

ZA MA­LE PA­RE

HEK­TAR po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta u Sr­bi­ji tre­nut­no ko­šta od ne­ko­li­ko de­se­ti­na do ne­ko­li­ko sto­ti­na evra. Oni ko­ji ima­ju pa­re, iako ne na­me­ra­va­ju da ga ob­ra­đu­ju, već su kre­nu­li u ku­po­vi­nu. Jer, ka­da ze­mlja uđe u EU nje­go­va ce­na će bi­ti vi­še­stru­ko ve­ća i oni ko­ji ga sa­da ku­pe na to­me će mno­go za­ra­di­ti. Uz to iz agrar­nog bu­dže­ta Uni­je se tre­nut­no ta­mo­šnji po­ljo­pri­vred­ni­ci sub­ven­ci­o­ni­šu sa 300 evra po hek­ta­ru, pa će i na­ši ra­ta­ri mo­ći da ra­ču­na­ju na te sub­ven­ci­je ka­da po­sta­ne­mo član.