Prof. dr Dragan Stanić: Sa Zapadom moramo da pričamo iako se sa Istokom razumemo

Jovanka Simić

nedelja, 05. 07. 2020. u 10:00

Проф. др Драган Станић: Са Западом морамо да причамо иако се са Истоком разумемо

Foto D. Dozet

Predsednik Matice srpske u tri mandata za “Novosti”: Dolazi vreme drugačije Evrope, bolje za Srbiju. Potrebni su umeće i sabornost svih. Država treba da poštuje naučnu i kulturnu zajednicu
PROFESOR Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, književnik i proučavalac kniževnosti Dragan Stanić, koji je na čelu Matice srpske od 2012. godine, vodiće najstariju književnu, kulturnu i naučnu instituciju srpskog naroda i u naredne četiri godine. Treći mandat u nizu, Staniću, poznatom u književnom svetu pod pseudonimom Ivan Negrišorac, poverili su matičari na 129. Izbornoj skupštini prošle nedelje. Stanić je 27. Matičin predsednik, jedan od retkih sa tri mandata, a među najdugovečnijim su dvojica njegovih prethodnika - Antonije Hadžić (1831-1917) i Radivoje Vrhovac (1863-1946), koji su predvodili "panteon srpskog pamćenja i košnicu naše kulture" po 15 godina.

* Već treći put naglašavate da biti biran za predsednika jeste velika čast, ali još veća obaveza...

- Srećan sam što mogu da kažem da se Matica u poslednje četiri godine stabilizovala na odista upečatljiv način. Kapitalni nacionalni projekti pokrenuti su iz letargije u koju su saterani prethodnim finansijskim teškoćama. Na svim nivoima uspostavili smo dobre odnose sa predstavnicima države, jer neprirodno je da naša institucija bude odrođena od svoje države, kao i da se država odrodi od Matice. Dobili smo podršku države na svim nivoima, kako za kapitalne naučne i izdavačke projekte, tako i za potrebu da prvi put od 1977.godine uredimo unutrašnjost zgrade.

* Kao naročitu vrednost ističete osnivanje Krajiškog i Kosovskometohijskog odbora, oko kojih su se okupili naši ljudi koji izučavaju kulturu u tim krajevima, a često tamo i žive. Da li je to dovoljno da bi oni tamo živeli dostojanstvenije?

- Uz već postojeći Temišvarski i Njegošev odbor, osnovali smo ova dva odbora. Nećemo na tome stati. Reč je o područjima na kojima su srpska kultura i tradicija ugrožene, gde treba da vodimo pametnu i osetljivu politiku i da pomažemo našim ljudima koji tamo žive i rade da tamo i opstanu. Ljudi koji žive na Kosmetu, u Hrvatskoj i BiH treba da razviju pre svega osećanje dostojanstva i pune pripadnosti srpskoj kulturi i srpskom narodu. Želimo da pomognemo kako bi njihov život bio kvalitetniji na tim prostorima gde su prepušteni ćudima tamošnje vlasti.

* U kojoj je fazi izrada Srpske enciklopedije i Srpskog biografskog rečnika, kapitalnih knjiga, kulturnih ogledala naše nacije?

- Dobili smo finansijsku podršku koja nam je omogućila da ubrzamo proces izrade, pa će ove godine da se pojavi još jedna knjiga, peta po redu, a treba da ih ima 18, i najverovatnije još jedan dopunski svezak koji će možda biti u razmerama cele knjige. Veoma mnogo posla je pred nama, a mi nemamo vremena za gubljenje. Ne smemo da dopustimo ono što se desilo pre nekoliko godina kada, zbog finansijskih problema, od 2013. pa u narednih pet godina nismo objavili nijednu knjigu Srpske enciklopedije. To je nedopustivo za značaj ovog projekta i za dugogodišnji rad koji će izneti više generacija stvaralaca i naučnika. Zaokružena Srpska enciklopedija sadržaće blizu 17.000 stranica.


* Napreduje li osma knjiga Srpskog biografskog rečnika?

- Osma knjiga trebalo bi da autorski bude završena sledeće godine. Idealno bi bilo kada bismo svake druge godine objavili po jednu, a realno je da ceo Rečnik sadrži od 12 do 13 knjiga. Kada se to završi, biće tu više od 30.000 biografija, a to je ogromno bogatstvo. Ta dva projekta su veoma značajna, ali skrenuo bih pažnju i na leksikografske projekte - Višetomni rečnik srpskog jezika, Rečnik slavenosrpskog jezika, u kojem je opisano stanje književnosti 18. i prve polovine 19. veka pre Vukove reforme, te konačno Rečnik srpskog narodnog jezika od 12. do 18. veka. Tako ćemo i preko rečnika da saznamo kako se stvarao srpski jezik.

* Mogu li dva novoosnovana časopisa na engleskom jeziku doprineti afirmaciji Matice u svetu?

- Engleski je sveopšti jezik savremenog doba i to je razlog što smo se opredelili za engleski. Takođe, nama su glavni proizvođači teškoća upravo s prostora koji je pokriven engleskim jezikom kao univerzalnim jezikom opštenja. Tu je naša osnovna ciljna grupa, tu mi treba najviše da delujemo. Mi se sa Rusima i Kinezima mnogo bolje razumemo, te države nas nikada u istoriji nisu oružano napale, čak ni u periodima kad se nismo najbolje razumevali.

* Šta učiniti?

- Za početak, moraju intelektualci doći do istine stvari i pokazati koliko su takvi oblici samoponižavanja neosnovani i nametnuti od centara moći koji su prema nama neprijateljski raspoloženi. Očigledno je, dakle, da sa Zapadom mi tek treba da uspostavimo prave oblike ravnopravnog dijaloga. To će ići veoma teško, ali je na dužu stazu sasvim ostvarivo.

* Šta se tu realno može uraditi?

- U tom domenu kulturnog delovanja treba raditi na boljem međusobnom razumevanju različitih kultura, ali i na jasnijem izlaganju naših nacionalnih i kulturnih interesa, koje valja bolje i veštije uklopiti u strukturu zapadnih centara moći. Odnosi snaga u svetu sada su znatno drugačiji nego 1999. godine, kada se NATO onako beskrupulozno obrušio na jednu malu, ponosnu i tvrdoglavu zemlju. U ovom obnovljenom razgovoru sa zapadnim zemljama i kulturama treba da se obraćamo svim ljudima koji su spremni da saslušaju i glasove usamljenih i prokaženih ljudi koji se oglašavaju tamo negde, sa Balkana.


* Koliko u toj misiji promocije naših kulturnih i nacionalnih interesa mogu da pomognu Handke, Beson, Kusturica, Teodorakis, Grajf, Guskova, Džonstonova i Novak Đoković?

- Mi smo odabrali 15 zaslužnih ljudi kojima smo želeli javno da zahvalimo za njihove stvaralačke rezultate, kao i za visok stepen razumevanja za specifičnost srpske kulture. Ono što su uradili jedan Handke ili Beson, Žan Pol Bled ili Žan Kristof Buison, Natalija Naročnicka ili Nikita Mihalkov i drugi jesu činovi koje nikada ne bismo smeli da zaboravimo.

* Opšte je mišljenje da je lep gest to što je Matica prepoznala da je Đoković na afirmaciji naše zemlje učinio više nego mnogi naši ministri inostranih poslova zajedno...

- Matica ima tu vrstu istorijskog iskustva da zna da su strpljive i odmerene akcije najdelotvornije, jer gruba obraćanja su za dnevnu politiku a ne za ustanove kakva je Matica srpska. Zato smo mi prepoznali ljude koji su rekli i napisali ključne stvari o nama ili su svojim delom, kao što su Novak Đoković i Arno Gujon, načinili izuzetne poduhvate.

* Kakva je uloga Matice srpske u ovom vremenu, u kojem od 2014. godine više ne postoji unipolarni svet?

- Izuzetno mi je drago što je naša državna politika pravovremeno reagovala na tu situaciju, pa je odmah počela da uspostavlja izvrsne odnose sa velikim silama sveta. Mi više ne živimo samo sa Zapadom, nego i sa Rusima i sa Kinezima. To su dragocene činjenice, od najvećeg značaja za kulturalni rat sa kojim se moramo sve otvorenije i odrešitije suočavati gde god se on manifestovao. Matica je sa tri prethodna svoja predsednika - Boškom Petrovićem, Božidarom Kovačekom i Čedomirom Popovom, stvarala bazičnu i jaku postavku, na kojoj je naša ustanova gradila svoju projekciju nacionalnog opstanka. Nama kao narodu i kulturi je sada potrebno umeće harmoničnog delovanja, kao i sabornog duha svih kreativnih snaga koje imamo. Sanjam, stoga, o tome da država poštuje naučnu i kulturnu zajednicu i njene ustanove, a da predstavnici naučne i kulturne zajednice svojim saznanjima i doprinosima omogućuju da se efikasnije borimo za naš opstanak.


* Kako vidite dalji tok događaja u vezi sa Kosovom i Metohijom?

- Mi smo naučili šta znači izgubiti Kosovo. Izgubili smo ga 1389, i ako je tada srpski narod umeo da se vrati na taj svoj mitski i istorijski prostor koji je odredio našu sudbinu, zašto mi taj san ne bismo sanjali i danas? Nikada nisam razumevao one koji su smatrali da jedan trenutni sticaj okolnosti treba da znači da mi treba sve da predamo i da ovekovečimo trenutno faktičko stanje. Ne, mi treba da gradimo jedno buduće faktičko stanje. Uveren sam da ćemo ga izgraditi i na KiM i na celom državnom prostoru na kojem Srbi žive. Duboko verujem da dolazi vreme drugačije Evrope i vreme mnogo povoljnije za nas.


JEDINSTVO SA SPC NERASKIDIVO

* Matica predano i nepokolebljivo neguje sponu sa Srpskom pravoslavnom crkvom...

- Jedinstvo srpskog naroda i SPC je neraskidivo. Pritom, svesni smo toga da ukupan društveni ambijent u kojem danas živimo, i u kojem ćemo u budućnosti živeti, jeste ipak logika sekularnog društva, ali mi na nivou individualnih sloboda treba da insistiramo na našem pravu pripadanja onoj verskoj zajednici koju iskreno u sebi nosimo. U tom smislu mi SPC treba da branimo prvenstveno u svojim srcima i dušama, a onda i da je branimo kao društvenu činjenicu, uključujući i sve njene verske objekte, kao i čitav sistem vrednosti koji ona podrazumeva. Ako je odbranimo na svim tim planovima, onda nam niko ništa ne može.

PRECI I OGLEDALA

* Litije za spas srpskih svetinja u Crnoj Gori ogledaju se u vašoj knjizi "Istraga predaka", a tu je i zbirka "Ogledala oka nedremana" nastala na dalekim putovanjima. Savetujete li studentima da puno putuju?

- Savetujem im da što pre počnu da odlaze u svet jer kada odu tamo, shvatiće šta vredi kod nas i zašto treba da se vrate i ovde ostanu. Mi imamo prelep društveni i socijalni život koji nedostaju drugim narodima. U zbirci "Ogledala" su i stihovi posvećeni Svetom Savi, u čijem liku i delu se ogleda ceo srpski rod, kao i persijskom pesniku i filozofu Dželaludinu Rumiju, jednoj od najfascinantnijih figura sa istočnog prostora.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije