Đaci nam znaju više stranih, nego srpskih reči: Mi naše pisce brišemo, a Hrvati ih prisvajaju!
15. 06. 2020. u 09:00
Izbacivanje dubrovačke književnosti iz školskih programa značilo bi odricanje od autora čija su se dela odvajkada izučavala kao deo srpske pisane reči
"Osman" Ivana Gundulića
Na ovo je upozorio profesor Filološkog fakulteta dr Slavko Petaković, koji za "Novosti" pojašnjava da niko od univerzitetskih nastavnika koji na svim nacionalnim filološkim katedrama u Srbiji predaju dubrovačku književnost nije ni konsultovan ni obavešten o izmenama kada je program prošle godine reformisan.
- Upoznavši se, ipak, sa tokom događaja, obratio sam se, u novembru prošle godine, nadležnoj komisiji Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, skrećući pažnju da takav programski model nema ni stručno ni naučno uporište - priča nam prof. Petaković.
U Zavodu su ga uputili na Nacionalni prosvetni savet.
- Članovi Zavoda, na čelu sa predsednikom ovog tela gospodinom Stojkovićem, imali su puno razumevanje, te su jednoglasno doneli preporuku da se Gundulićev ep vrati u obavezan deo programa za gimnazije. Mislili smo da je time propust ispravljen. Uvidom u "Prosvetni glasnik", od 2. juna, uverili smo se da je iz nastavnog programa i dalje u celini isključena ova oblast. Nakon novog obraćanja nadležnima rečeno nam je da će Zavod postupiti po preporuci Nacionalnog prosvetnog saveta.
Međutim, dodaje Petaković, rasplet problema sada komplikuje činjenica da su čitanke za drugi razred gimnazije koncipirane bez dubrovačke barokne književnosti i Gundulićevog dela već spremne za štampu i za uvođenje u nastavu naredne školske godine.
- Ako takve izađu pred nastavnike i učenike, šteta će biti nemerljiva - kaže on. - Bez pomenutih sadržaja predstava o razvoju naše nacionalne književnosti bila bi deformisana, a kulturno-istorijska tradicija višestruko izneverena. Jer, Gundulićevo delo gotovo odmah po svom štampanju 1826. godine ušlo je u nastavne programe srpskih škola i kanon srpske književnosti, i u njima se održalo do danas.
Akademik Miro Vuksanović
Istovremeno, Dejana Milijić Subić, zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kaže da je Gundulićev "Osman" vraćen u nastavni program i da problem sa tim delom za Zavod ne postoji. A na primedbu da su čitanke za drugi razred gimnazije bez Gundulićevog dela već spremne za štampu, ona ističe da nastavni plan i udžbenici nisu isto.
- Postoje mnogi drugi izvori gde se može naći Gundulićev "Osman", kao, na primer, internet. Udžbenici mogu da odstupaju 20 odsto od programa - istakla je Milijić Subić.
I dok se naši stručnjaci i institucije bore sa šumovima na vezama, Matica hrvatska optužila je Maticu srpsku za "prisvajanje hrvatske književne baštine", tvrdeći da je u pitanju "bezočna krađa i otimačina". Besni su što je Matica srpska u ediciju "Deset vekova srpske književnosti" uvrstila najpoznatija dela dubrovačke književnosti.
Akademik Miro Vuksanović, pokretač i glavni urednik Antologijske edicije "Deset vekova srpske književnosti" Izdavačkog centra Matice srpske, objašljava nam šta se dogodilo:
- Već jedanaest godina, u jedanaest kola, u 110 objavljenih naslova Antologijske edicije "Deset vekova srpske književnosti", među odabranim knjigama imamo tri iz dubrovačke književnosti. Sve tri su objavljene. U prvoj su stihovi četrdesetak pesnika, u drugoj Gundulićevi spevovi, u trećoj Držićeve drame. Već jedanaest godina, složno, organizovano i u talasima naš postupak napadaju iz Hrvatske. Njihove napade prenose srpski mediji. Na napade urednički odgovaramo na isti način.
A čija je dubrovačka književost?
Dubrovnik u 16. veku
- Stav Matice srpske je logičan, javan i jasan. Književnost iz doba Dubrovačke republike pripada i srpskoj i hrvatskoj književnosti - ističe akademik Vuksanović. - Dubrovačka književnost je nastajala na štokavskom narečju istočnohercegovačkog govora, koji je osnova srpskog književnog jezika. To je tekovina Vuka Karadžića, a pripadnost književnosti se određuje prema jeziku kojim je pisana. Ali, valjalo bi da se češće čuje pod kojim imenom se izučava dubrovačka književnost na srpskim univerzitetima i u istorijama srpske književnosti. Red je da svako radi što mu dužnost daje.
Prof. Petaković ističe da je svest o značaju dubrovačke književnosti, koja po svojim jezičkim osnovama i kulturnoistorijskim okvirima predstavlja dragoceni deo i srpske i južnoslovenske baštine, plod perspektive utemeljene u vreme Jovana Subotića i Vuka Karadžića, potom još više učvršćene razvojem filološko-istorijskih nauka.
A profesor Filološkog fakulteta dr Radivoje Mikić ističe da je odgovor na pitanje čija je dubrovačka književnost dao čuveni istoričar književnosti Pavle Popović još 1909. godine napisavši da se "po razlozima, a ne po šovinizmu, dubrovačka književnost može smatrati srpskom isto onoliko koliko i hrvatskom".
- Posle 1945. godine dubrovačka književnost se nije mogla predavati kao srpska, ali danas nema razloga da ne pripada i srpskoj književnosti - kaže prof. Mikić za "Novosti".
Osvrćući se na izmene nastavnog plana i programa iz koga se potpuno izbacuju ili i u izborni deo prebacuju kapitalna dela, prof. Mikić ističe da je ovo, između ostalog, izazvano i potrebom da se na nov način odredi šta je to srpska književnost.
- Kada se pogleda šta je izbačeno iz programa, vidi se da su to pisci koji su ili rođeni ili stvarali van granica današnje Srbije, kao što su Matavulj, Kočić, Ćopić, Desnica... to su vrlo važni pisci van današnje lektire - kaže prof. Mikić.
Dr Slavko Petaković
Miro Vuksanović smatra da se đacima iz lektire uklanjaju ili prenose na nepoznata mesta pisci bez kojih se ne može izučavati srpska i opšta književnost.
Studentima je, kaže ovaj akademik, naredbom određen broj stranica za čitanje umesto celovitih knjiga.
- Samo poneko se buni - primećuje naš sagovornik. - "Ustanak" je podignut zbog velike pesnikinje, ali treba objaviti "rat" svima koji sprečavaju da u školskim programima budu vodeći srpski pisci.
ZNAJU VIŠE STRANIH NEGO SRPSKIH REČI
Akademik Vuksanović ističe da je prema dostupnim spiskovima iz školskog programa sklonjeno pedesetak naslova:
- Dok spisak čitamo, doista nije jasno da li je to poznata osveta ponavljača ili zla namera. Svi smo obavezni da ukazujemo gde je leglo izrugivanja srpskom jeziku i književnosti na tom jeziku. Nisu sklonjeni samo Gundulić i Desanka. Imenik je dug, a postupak neuk.
Neophodno je utvrditi da li je reč o nesporazumu, a potom protresti ceo sistem srpske prosvećenosti, smatra Vuksanović:
- Za polupismenost školovanog dela našeg sveta nisu krivi komisija i zavod koji komisiju sastavlja. Krivica je zajednička. Među nama ogromnom brzinom raste broj ljudi koji znaju više stranih nego srpskih reči. Nije pismen ko zna gde se stavlja tačka već onaj ko ima jasnu misao ispred stavljene tačke. Jezik se uči čitanjem dobrih knjiga. To je temelj učenosti. Ko to ne zna ostao je bez prve cigle u svojoj kući.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
IZ PORTE CRKVE U LIPLJANU UKRADENA ZASTAVA SPC: Pokušaj zastrašivnja Srba na KiM se nastavlja
IZ crkve u Lipljanu nepoznati počionioci su u četvrtak oko 18 časova skinuli i odneli zastavu Srpske pravoslavne crkve (SPC).
05. 12. 2025. u 09:22
BLOKADER ĐAJIĆ POZIVA NA NASILNO RUŠENJE VLASTI: Treba nam mehanizacija i masovnost da srušimo Vučića na ulici (VIDEO)
BLOKADER Zoran Đajić pokušao je najpre da diskredituje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a onda pozvao na nasilno rušenje vlasti.
05. 12. 2025. u 08:51
PROFESOR ANTIĆ OŠTRO O BLOKADERIMA: Ako ovako nastave... (VIDEO)
PROFESOR Filozofskog fakulteta Čedomir Antić uputio je oštru kritiku blokaderskom pokretu, upozorivši da retorika kojom se služe opasno klizi ka istorijskim obrascima najmračnijih režima 20. veka.
05. 12. 2025. u 08:41
"NAPUSTI POLITIKU JUČE" Piper: Poslušajte velikog "legalistu" Miloša Jovanovića
NOVINAR Uroš Piper poručio je predsedniku Nove demokratske stranke Srbije Milošu Jovanoviću da napusti politiku,
05. 12. 2025. u 08:33
"OPET NAPADAJU BUGARI SA LEĐA..." Zahuktava se sukob između Ivana Ivanovića i Slobodana Georgieva - Uvrede samo pršte
RAT među blokaderima poslednjih dana potresa blokaderske medije i društvene mreže, a u njihovim redovima više se gotovo i ne zna ko na koga udara.
05. 12. 2025. u 07:41
Mare Srbija
15.06.2020. 09:39
Pa tako je to kad nam hrvatski izdavači izdaju udžbenike. To treba da radi,kao nekada, jedan naš izdavač i za sve škole isto gradivo.
Steta sto su izbacili srpskog Gundulica i srpsko granatiranje Dubrovcana,,! ;-))
S tom cirilicom smo sami sebe bacili negde u aziju postali smo stranci u evropi. Latinica i cirilica moraju biti ravnopravna pisma ukidanjem latinice stetimo samo sebi.
Ево, и ови добронамерни и национално одговорни људи праве грешку и прихватају да је дубровачка књижевност и хрватска. За њих и истомишљенике једноставно питање: када је до 1945 и какве безе имао Дубровнок са Хрватском? Осим што у историји као држава никада до тада и није постојала као самостална, Хрвати су од Дубровника били далеко преко 500 километара и никакве везе са њим нису имали. У Дубровнику живе Срби католици, Ватикан и Броз лажу а наши људи прихватају лажи.
Госпођо Бегенишић, усудићу се да кажем оно што је јавна тајна. У свим досдашњим владама "чуче" хрватски лобисти у Србији и они су, парадоксално, Срби са значајном имовином на Јадрану, од Улциња до Ријеке. А зна се да онај ко није имао кућу или стан на мору није био ИН по стандардима тадашње црвена буржоазије. Дакле то смо ти - "МИ" !
Komentari (31)