ŠANSA deteta koje ima roditelje sa završenim osnovnim obrazovanjem ili bez završenog osnovnog obrazovanja da upiše fakultet je od osam do devet puta manja u odnosu na ostalu decu. To pokazuju podaci Zavoda za statistiku, a gledano u procentima, samo tri odsto dece čiji su roditelji završili osnovnu školu ili manje od toga upisano je na univerzitete u Srbiji.

- Procenti pokazuju da imamo 3,7 odsto akademaca čiji očevi imaju završenu osnovnu ili nižu školu i 4,9 odsto čija majka ima isti stepen obrazovanja - rekla je za "Novosti" Sunčica Stefanović Šestić, šef Odseka za statistiku obrazovanja, nauke i kulture u Republičkom zavodu za statistiku.

Navodeći dalje podatke, naša sagovornica kaže da je među studentima najviše onih čiji roditelji imaju završenu srednju školu. Tako studira 55,6 odsto dece čiji očevi imaju srednju školsku spremu i 55,7 odsto čije majke imaju isto obrazovanje.

Kada je reč o deci roditelja koji imaju završenu višu školu, fakultet, magistraturu ili doktorske studije, procenti kažu da među studentima ima 36 odsto onih čiji su očevi sa ovim stepenom obrazovanja i 35,8 odsto onih čije majke imaju isti stepen obrazovanja.

Analizirajući ove podatke, stručnjaci i univerzitetski profesori ukazuju na to da je veoma zabrinjavajući podatak da samo tri odsto dece iz manje obrazovanih i siromašnih porodica ima šansu da završi fakultet.

Oni poručuju da društvo u kome talentovana deca ne mogu da se školuju zbog lošeg materijalnog stanja nema šansu da napreduje.

A kako to izgleda u praksi vidi se iz podataka koje smo dobili na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ovaj fakultet, koji je vrlo popularan među "društvenjacima", i koji je u ovoj školskoj godini upisalo 1.236 studenata, pohađaju samo 32 studenta čiji otac ima završenu osnovnu školu i njih 37 čija majka ima isto obrazovanje. Na Pravnom fakultetu je najviše akademaca čiji roditelji su završili srednje stručno obrazovanje - 544 njih ima oca koji je završio srednju školu i 568 majku sa istom školom. Master i magistraturu ima 311 roditelja (181 otac i 130 majki), dok 18 studenata ima oca doktora nauka, a njih 39 majku sa doktoratom.


Školsku spremu za oca nije navelo 11 studenata, a za majku njih 20.

- Podatak da studira samo tri odsto dece čiji roditelji imaju osnovno ili niže obrazovanje je šokantan i zahteva da se dobro zamislimo i utvrdimo zbog čega je tako - kaže, za "Novosti", dekan Pravnog fakulteta dr Zoran Mirković. - Razloga sigurno ima više, a jedan od njih je svakako školski program, odnosno preobimno gradivo iz svakog predmeta već u osnovnoj školi. Danas je postalo normalno da je učenicima neophodna pomoć roditelja ili stručnih osoba da bi savladali gradivo, što nije normalno. Roditelji koji su završili osnovnu školu ne mogu pomoći svojoj deci u učenju, niti, najčešće, mogu platiti stručnu pomoć. Dakle, gradivo treba biti takvo da učenici sami završavaju svoje školske zadatke i da im ostane dovoljno vremena za druge stvari. Žao mi je što deca ubede sebe u to da nisu u stanju da savladaju preteške školske zadatke i odustaju od obrazovanja.

Cilj treba da bude da deca iz škole izađu sa odgovarajućim znanjem. Cilj ne sme biti da učenici zamrze sticanje novih znanja jer im je previše teško i oduzima im previše vremena.


Slično je i na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde studira samo 1,93 odsto studenata čiji roditelji imaju osnovnu školu. Oko 50 odsto je onih čiji su roditelji završili srednju školu, a približno toliko je i onih čiji roditelji imaju završen fakultet, magistraturu ili doktorske studije.

- Naš moto je da studiraju najbolji, a ne bogati - kaže, za "Novosti", prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta. - Činimo mnogo kako bismo olakšali studiranje - na budžet primamo 520 studenata na osnovnim studijama, trudimo se da ta deca dobiju stipendije, i mnogi od njih imaju smeštaj u studentskom domu.

On dodaje da ovaj fakultet ima i pripremnu nastavu za prijemni ispit koja košta 20.000 dinara, ali svi koji napišu molbu i navedu da ne mogu da je plate budu oslobođeni plaćanja.

- Naši najbolji studenti, oni koji imaju ideje, veoma su traženi i vrlo lako mogu da se zaposle. Većina njih ima stipendije od 30.000 do 40.000 dinara, i oni s tim novcem - i ako imaju smeštaj u studentskom domu, mogu još i da pomognu bratu ili sestri - ističe Mitrović.

Stručnjaci ocenjuju da mnogobrojni faktori utiču na život dece čiji roditelji imaju osnovno ili niže obrazovanje i da kumulativno dejstvo tih faktora drastično smanjuje njihove šanse.


Te faktore nabraja nam profesor Filozofskog fakulteta dr Aleksandar Baucal:

- Tu važnu ulogu ima siromaštvo, a zatim manja verovatnoća da će ta deca imati priliku da pohađaju vrtiće, što znači da tokom ranog razvoja neće ostvariti svoje potencijale niti će biti adekvatno pripremljena za osnovnu školu. Tokom osnovnog školovanja ona će imati znatno teže uslove za učenje i napredovanje, a roditelji će imati manje mogućnosti da ih podržavaju u učenju i da im plaćaju privatne nastavnike.

Kada ova deca završe osnovnu školu, čak i ako su bila uspešni učenici uprkos svim ovim teškoćama, ona će zbog siromaštva biti prinuđena da upišu srednje škole koje će ih voditi što pre do nekog posla.


VREDNOĆA I PAMET NISU DOVOLjNE BEZ PARA

PROFESOR Aleksandar Baucal ocenjuje da bi država trebalo da formuliše politiku pružanja podrške učenicima iz siromašnih porodica kako bi omogućila da ta deca dobiju jednake šanse da završe fakultet, naravno, pod uslovom da su vredni i pametni.

- U sadašnjim uslovima ovoj deci vrednoća i pamet nisu dovoljne, pošto su prepreke s kojima se suočavaju suviše velike i oni neće moći da ih preskoče ako društvo i država ne obezbede dodatnu podršku ovoj deci i njihovim roditeljima - navodi naš sagovornik.