NI najbolji đaci ne mogu "u cugu" da nabroje predmete koje imaju u prvom i drugom razredu gimnazije. Ovako je direktor jedne gimnazije iz unutrašnjosti Srbije nedavno za naš list prokomenatrisao reformu gimnazija koja je uvedena pre dve godine i koja je "zakačila" učenike koji sada pohađaju drugi razred.

Reforma ovih popularnih srednjih škola zatekla je nespremne i nastavnike, i decu, i roditelje.

- Moje dete ima 16 predmeta koji se ocenjuju brojčano, plus veronauku. Svakog dana ima po sedam časova - kaže nam majka jednog beogradskog gimnazijalca.

Druga naša sagovornica nabraja predmete koje njena kćerka ima u jednoj beogradskoj gimnaziji na prirodnom smeru: engleski i španski jezik, srpski, matematika, informatika, hemija, biologija, istorija, geografija, fizika, likovno, muzičko, fizičko, psihologija (u prvom razredu umesto psihologije imali su latinski jezik), zatim dva izborna predmeta - kultura i mediji i primenjene nauke i, na kraju, građansko vaspitanje. Svi predmeti, osim građanskog, ocenjuju se brojčano i ulaze u prosek.

I nastavnici imaju dosta problema - planove i programe za prvi razred prošle i drugi razred ove godine dobili su mesec dana pred početak škole, još se ne zna šta će učiti u trećem i četvrtom razredu, predmeti postoje, ali ne postoje programi, pa nastavnici ne znaju kako da pripreme časove. Kažu - snalaze se pomoću štapa i kanapa.

- Pre nego što je reforma uvedena upozoravali smo na to da treba da se bolje pripremi - kaže, za "Novosti", Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija. - Jedan od problema je to što za drugi razred gimnazije ne postoje udžbenici. Pa tako, na primer, istoriju deca uče iz starih udžbenika za drugi i treći razred jer je deo gradiva iz trećeg razreda prebačen u drugi. Imamo i organizacionih problema zbog izbornih programa, jer se deca dele u grupe, pa škole nemaju prostorne kapacitete da to organizuju.

Sa izbornim programima ima i drugih problema, jer kada su uvođeni, nadležni su, pojašnjavajući u čemu je razlika između tih programa i predmeta, isticali da se programi "uzdižu" iznad pojedinačnih predmeta i objedinjuju ih, kao i da je način rada drugačiji.

- Svi izborni programi su multidisciplinarni, urađeni su po modularnom principu (moduli su zaokružene tematske celine) i pružaju velike mogućnosti da đaci istražuju i rade projekte, a uloga nastavnika je da ih usmeravaju. To znači da neće biti klasične nastave, da niko nikom neće predavati, niti će gimnazijalci iz toga imati kontrolne i pismene zadatke. Obrađuju se fenomeni, učenici će mnogo više međusobno komunicirati, a novina je to što će se povezivati školsko i vanškolsko znanje, uz korišćenje modernih tehnologija - pojašnjeno je tada.

U praski to izgleda mnogo drugačije, pa Aleksandar Markov kaže da te predmete, iako zamišljene kao projektne, u praksi predaju kao "obične" predmete.

- To se refelektuje na ocene, nastavnici spuštaju kriterijume, pa je srednja ocena iz izbornih predmeta više od 4,5, odnosno 90 odsto đaka ima petice iz izbornih predmeta i oni služe za popravljanje proseka - ističe naš sagovornik.

Pojedini nastavnici sa kojima smo razgovarali smatraju da je gradivo novih predmeta moglo da bude raspoređeno u postojeće predmete, čime bi se zadovoljila potreba da deca uče o nekim temama, a izbeglo to da imaju po 17 predmeta i sedam časova svakog dana.

ŠEST NOVIH PROGRAMA

OD naredne školske godine učenike treće godine gimnazije očekuje šest novih izbornih programa od kojih će birati dva. To su: Primenjene nauke 1 i 2, Osnove geopolitike, Ekonomija i biznis, Religije i civilizacije i Savremene tehnologije. U ponudi su još i Obrazovanje za održivi razvoj i Umetnost i dizajn, izborni programi koji su bili u ponudi i prve dve godine. Programi za koje se đaci odluče u trećoj godini biće i u četvrtoj.