Do kraja januara biće raspisan prvi konkurs za zapošljavanje prosvetnih radnika i na tom konkursu posao će dobiti prosvetari koji su počeli da rade na ugovor 2014. i pre toga, kao i 2015. godine - rekao je Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. On je naveo da će naredni konkurs biti raspisan u februaru, pa još jedan u martu, i tako će biti zaposleno između 18.000 i 22.000 prosvetara koji godinama rade na određeno.

On je naglasio da neće biti dozvoljene eventualne zloupotrebe prilikom zapošljavanja na ovim konkursima.

- Ministar ima ovlašćenje da smenjuje direktore. Nećemo dozvoliti samovolju direktora, ali ni sindikalne pritiske - upozorio je Šarčević. - Ovo je važna mera i za rast nataliteta, jer je reč o mladim ljudima.

Govoreći o maloj maturi, Šarčević je naveo da je planirao da 2022. godine kombinovani test bude zamenjen PISA zadacima.

Verovatno će biti promenjen i način bodovanja za upis u srednju školu, pa će odnos bodova koje nosi uspeh iz škole i uspeh na maloj maturi biti 50 prema 50, a sada je 60 prema 40.

PROČITAJTE JOŠ: Brnabić: Nema potrebe za hitnim merama, zagađenje nije veće nego ranije


- Ove godine mala matura biće kao i prethodnih godina - istakao je ministar. - Jedina novina je to što testovi neće biti štampani u komercijalnim štamparijama, već u štampariji koja će biti u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja pod okriljem Ministarstva. Novina je i to što će se testovi pregledati digitalno, a pri kraju je izrada softvera koju radi Fakultet organizacionih nauka. Rešeni testovi će se skenirati i slati na jedan zajednički punkt, koji će biti u Grafičkoj školi na Novom Beogradu. Tu će se svi testovi digitalno pregledati.

Šarčević je govorio i o novoj strategiji obrazovanja, na kojoj se radi više od osam meseci.

- Već početkom februara biće predstavljeno šta je planirano da se uradi u predškolskom i osnovnom obrazovanju. Za mart je predviđeno da se prezentuje plan za srednje škole, u aprilu učenički i studentski standard i investicije, u maju nauka, a u junu visoko obrazovanje. Aktuelna strategija obrazovanja 2020. u potpunosti je realizovana - istakao je ministar.

Šarčević je naveo i da je plan da 45 odsto učenika upisuje gimnazije i istakao da će u Srbiji biti 13 tipova gimnazija.

- Bila su zanemarena talentovana deca, postojale su samo gimnazije za đake nadarene za matematiku i jezike - podseća ministar. - Slika se već promenila, jer su otvorena odeljenja za đake nadarene za fiziku, IT, biologiju i hemiju, a sada su na red došla specijalizovana odeljenja istorije i geografije, kao i sporta. Sportske gimnazije će drugačije izgledati. One će imati kurikulum opšte gimnazije, ali i mnogo programa vezanih za sport.

Ministar je naveo i da će se raditi na većem broju umetničkih gimnazija, pa će biti otvorene gimnazije za kreativne industrije, dizajn, scensku umetnost, medijsku pismenost...


TRETMAN NACIONALNE ISTORIJE

Šarčević je istakao da u udžbenicima nacionalne teme moraju da budu zastupljene u punom kapacitetu, u suprotnom udžbenici neće uću u katalog.

- Ovo nije ucena nego nacionalni interes. Ne može se povlačenje srpske vojske preko Albanije objasniti u jednom pasusu. Isto je i sa Jasenovcem, Prvim svetskim ratom... - rekao je on.