Da li se ukoliko secesionisti na KiM budu nastavili da potpuno ignorišu međunarodno i domaće pravo, može apriori isključiti vojna dimenzija ovog pitanja?

Kosovo i Metohija nisu 1999. vojnički izgubljeni zahvaljujući dobro osmišljenoj odbrani zemlje i junačkoj borbi naših vojnika i starešina, koji su time faktički izdejstvovali Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 SB UN. Voljom nekadašnjih NATO agresora, u ulozi potonjih „mirovnjaka“, sporazum i rezolucija nikada nisu do kraja sprovedeni. To se prvenstveno odnosi na one tačke koje odgovaraju srpskom narodu i potvrđuju suverenitet Srbije. Umesto da na tome odlučno insistiraju, naši zvaničnici to i ne pominju u pregovorima i predlozima za tzv. kompromis, i razgraničenje, složili su se srpski generali, učesnici četvrtog okruglog stola iz ciklusa „Reintegracija ili razgraničenje – razgovori o budućnosti Kosova i Metohije“. O vojnoj dimenziji ovog pitanja govorili su generali u penziji: Branko Krga, Radovan Radinović, Siniša Borović i Božidar Delić.

NEPOSTOJANjE STRATEGIJE

U uvodnoj napomeni general Branko Krga istakao je da je kosovsko-metohijska kriza veoma ozbiljna, višedimenzionalna i krajnje neizvesna u pogledu njenog razrešenja. Iako je prošlo 20 godina od agresije i 11 od proglašenja nezavisnosti, ništa nije rešeno, što, smatra, predstavlja problem, ali i svojevrstan izazov.
„Važna je detaljna početna procena geopolitičkog koda Srbije, kao i odgovorna analiza sa stanovišta odgovora na pitanje za koga radi vreme. O ovom pitanju postoje oprečna mišljenja. S jedne strane čujemo da je položaj naših sunarodnika na Kosovu sve teži i da problem treba ubrzano rešavati. S druge strane postoje ocene da promene na globalnom planu u odnosima velikih sila idu u prilog Srbiji. U političkom diskursu ukazuje se na dvojaku realnost na Kosovu, što treba uvažiti, ali i imati u vidu da realnost nije nepromenljiva kategorija.“
General Krga predlaže zauzimanje jasnog stava o nekim pitanjima kao što su istorijsko i etičko pravo na prostor Kosmeta, položaj Albanaca kroz vreme, karakter rata 1999. „To je važno jer se Albanci pozivaju na ova pitanja i u njima pronalaze opravdanje za svoju politiku. U Hagu sam izneo da nije postojao nikakv plan etničkog čišćenja Albanaca, jer da je postojao, valjda bi se najpre čistili iz Subotice, Novog Sada, Kragujevca.“
Reč je višedimenzionalnom problemu, zaključuje Krga, koji zahteva da se svi kapaciteti države uključe u njegovo rešavanje. U konačnom rezultatu, smatra, trebalo bi razmisliti o međunarodnoj konferenciji.

Pročitajte još - Visoko rusko odlikovanje petorici srpskih generala
Da jasna strategija na temu vraćanja suvereniteta Republike Srbije nad svojom južnom pokrajinom ne postoji, ukazao je general Siniša Borović. Posebno ne ona koja bi se dosledno sprovodila. Razlog tome, čini se, trebalo bi potražiti u tome što je naše rukovodstvo ili pogrešno postavilo ili prihvatilo cilj da se problem KiM konačno rešava tako da će njim biti zadovoljni kosovski Šiptari, SAD i EU, ali ne i Srbi koji bi dobili tek nešto zauzvrat.
„Svaka stranka na vlasti sprovodi svoju stranačku strategiju kao državnu. Rukovodstva koja su posle 2000. dolazila uz pomoć SAD na vlast, kako bi opravdala agresiju na SR Jugoslaviju i njeno razbijanje, pokazivala su i pokazuju neprincipijelnost, strategijsku nesigurnost i stalno podsticanje sumnje u sopstvene snage i eventualnu pomoć prijatelja i saveznika u očuvanju srpskih interesa na KiM. Lideri DOS-a nisu imali nacionalnu strategiju. Nemamo je ni danas.“
Pojedini aktivisti i prozapadni mediji, te NVO nameću, upozorava general Borović, našoj državi i javnosti vašingtonsko-briselsku viziju srpske nove realnosti, i snažno motivisani svojim geopolitičkim i geoekonomskim interesima pokušavaju da nametnu jednostrana rešenja pitanja KiM – jer po njima Srbija je svojom krivicom, zasluženo izgubila pravo da upravlja svojom južnom pokrajinom. Kao što je nekada saradnja s Haškim tribunalom bila uslov napredovanja Srbije ka EU, sada je to pravno obavezujući dokument o zaokruživanju kosovske državnosti. Kada bi Srbija taj uslov odmah ispunila, njoj bi, navodi general, bili postavljeni novi uslovi sve dok SAD i NATO u potpunosti na Balkanu ne ostvare svoje strategijske interese.

OD NIŠA DO PRIŠTINE

Prilikom prezentacije general Borović je pokazao kartu koja je pred agresiju 1998. razmatrana u Generalštabu.
„Mi smo znali da su u Minhenu 1977. CIA i BND doneli odluku o nasilnom razbijanju Jugoslavije i da su zapadne zemlje dobile zadatak da u tim područjima pomažu separatizam, finansiraju ga i naoružavaju do konačnog sloma države. Na karti se vidi da Amerika ne pušta Nemačku dalje od Pelješca i odatle preko Bosne, Raške, Pčinjske oblasti i Sandžaka. Sve dole je pod neposrednom komandom, kontrolom SAD. Na karti nema Republike Srpske. Nova realnost. Dunav kao plovni put je važan komunikacioni pravac prema Crnom moru. Drugi pravac je moravsko-vardarski. Tu se isprečuje Grdelička klisura koja može sprečiti snabdevanje snaga južno do tog dela. Dalje, Kina je zakupila luke Pirej i Solun na 90 godina, Amerika forsira razvoj Luke Drač za potrebe NATO-a i od Drača do Prištine je prosekla auto-put pravom linijom. A nama su objasnili da je za nas vrlo važno da mi napravimo put od Niša do Prištine i da ćemo tako imati izlaz na more. Uz tu trasu već sada masovno naseljavaju Šiptare i scenario je sledeći – da kada se sve završi, neka NATO kolona će se tu zaustaviti, pobuniti Šiptare u Pčinjskom okrugu, te da ne bi bilo većeg krvoprolića, razdvojiti nas a taj deo pripojiti Albaniji.“
O geopolitičkim i bezbednosnim posledicama mogućeg ustupanja KiM sadržajno izlaganje je imao general Radovan Radinović. Instaliranje druge albanske države na tom delu naše teritorije, upozorava, ugrožava panonsko-egejski strategijski pravac naše zemlje koji, u tom slučaju, svodimo na 50 metara po dubini po osi istok- zapad.
„To je manje od dubine jedne korpusne operacije armijskog korpusa. To ozbiljno kompromituje odbranu države na tom tzv. balkanskom strategijskom pravcu – Crno more – južni Jadran. Razgraničenje dalje podrazumeva da bismo morali činiti ustupke albanskom narodu na jugu Srbije a to znači da bi nam Albanci presekli Koridor 10 i ozbiljno ugrozili odbrambene mogućnosti naše zemlje.“
Osvrnuvši se na izjave političara da Srbija više neće ratovati, general kaže da neće svojom voljom, ali da ne isključuje mogućnost da Srbija bude napadnuta i da se njoj može nametnuti rat. Nametanje teze da je Srbija izgubila rat i da je vreme da prihvatimo realnost najavljuje korak koji nije nimalo optimističan.
„To je svojevrsni defetizam. Uvažiti realnost? Šta je realnost? Da nam je otet deo državne teritorije agresijom protivnoj svim međunarodnim principima i standardima. Mi to primamo k znanju, ali to ne prihvatimo. Znači, kada se steknu uslovi, KiM treba vratiti u državno-pravni status Srbije. Nasiljem ili milom, kako već budemo mogli. U međuvremenu, uveren sam da će doći do oružanog nasilja na severu KiM, da će doći do oružanog nasilja prema Republici Srpskoj. Ne kažem da će doći za mog ili vašeg veka, ali država se posmatra u drugim vremenskim jedinicama. Mi imamo odlično opremljenu vojsku sada i slažem se da je situacija danas bolja nego pre 10 ili 20 godina. To jeste dovoljno da odbrani zemlju od suseda, ali ne i da odbrani zemlju od koalicionih snaga zapadnih velikih sila. To treba razmotriti sa zemljama i partnerima spremnim da budu naši saveznici. Mislim da se naša država ponaša kao da joj je Kosovo teg o vratu, kao da čekamo da nam ga neko skine da odahnemo.“

SPREMNI NA BLjESAK?

Kako se Kosovo ne može reintegrisati u državno-pravni status Srbije jer se tome protive sile Zapada, a kako razgraničenje ne može biti koncept koji donosi dobitak, general Radinović zaključuje da je strateški interes Srbije zamrzavanje konflikta.
General Božidar Delić je u svom izlaganju podsetio na ratno iskutvo na KiM, te činjenicu da nikada jača sila nije udarila na jednu vojsku i jedan narod: 26 zemalja je učestvovalo u agresiji, a ne 19.
„Mi vojnici smo govorili o odnosu snaga – u avionima toliko, u artiljeriji toliko, u ljudstvu toliko. Međutim, usvojio sam ono što je general Radinović jednom prilikom rekao – odnos snaga je bio jedan prema beskonačno. Naša zemlja je imala ono sa čime je ušla u rat. Svakim danom su se naši resursi smanjivali bez mogućnosti nadoknade, a njihovi resursi su bili beskonačni. Međutim, mir je bio neophodan, jer svaki rat se završava mirom. Rezolucija i Kumanovski sporazum su rezultat rasprave kao rasprave ravnopravnih partnera, s obzirom na to da je bio toliko neravnopravan odnos snaga. Ni o kakvoj kapitulaciji tu nema govora! Mnogo toga što je pisalo u Kumanovskom sporazumu je promenjeno: izbačen je NATO iz tekstova, a uvedene su međunarodne snage i UNMIK. Od tih velikih i moćnih sam doživeo poštovanje kao vojnik, jer ono što su računali da će uraditi za sedam dana nisu ni za 78 dana i došli su u problem. Došao je mir, a onda su se desili mnogi problemi.“
Između razgraničenja i reintegracije, rezolutno je za drugu kao jedino prihvatljivu opciju.

Pročitajte još - SRPSKI GENERALI: Služimo Srbiji i za - katedrom
„Da li vreme radi za nas? Smatram da radi za nas. U važnim rezolucijama koje su donesene posle Drugog svetskog rata o državnim granicama zna se gde su granice Srbije. U našem ustavu se zna gde su granice Srbije. Takođe, Rezolucija 1244 je rezolucija izuzetne snage, bez obzira koliko neko pokušava da to osporava, ali zašto mi tu rezoluciju sve manje i manje pominjemo? Uvek nam od jedne prijateljske zemlje dođe upozorenje: držite se Rezolucije 1244!“
Iako je reč o pitanju od najvećeg nacionalnog značaja, KiM, kao tema rasprave u Skupštini, kaže general Delić, nijednom nije otvorena. A, dodaje, završava se mandat 11. saziva u kome sam i ja…
Nadovezujući se na konstataciju generala Radinović da ćemo se sa Šiptarima opet sigurno „sresti“, general Delić postavlja pitanje da li smo mi na to spremni.
„Da li smo spremni na ’Bljesak’, pa na šiptarski ’Bljesak’ da odgovorimo ’Olujom’ ili ćemo doživeti i ’Bljesak’ i ’Oluju’? Jedino u čemu se ne slažem sa kolegom Radinovićem je da smo danas spremniji nego 1999. Da imamo vojsku koju smo imali 1999, mirno bih spavao.“
Zaključak ovog naučnog skupa je da se ukoliko secesionisti budu nastavili da potpuno ignorišu međunarodno i domaće pravo, ne može apriori isključiti (ni) vojna dimenzija.

Oštriti mačeve i sušiti barut

Procenjujući štetnost izostanka nacionalne saglasnosti u pogledu optimalnog rešenja za budućnostKosova i Metohije general Siniša Borović je naveo da je na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost sprovedeno istraživanje koje je dalo zadivljujuće dobre rezultate. Nakon drugog kruga sprovođenja Delfi metode za strateško predviđanje jednoglasno se iskristalisalo da se mora sačuvati srpski narod na Kosovu, da se mora sačuvati kulturno-istorijsko blago, verski objekti, te celovitost KiM u okviru RS.
„Moje je mišljenje da Srbija mora da zadrži suverenitet i kontrolu granice prema Albaniji, Crnoj Gori i Makedoniji, a Albanci da zadrže autonomiju i sve ono što mi tražimo za Srbe – Zajednicu opština. Sledeća je alternativa da Srbija popušta pred zapadnim ucenama i ispunjava nametnuta rešenja, ali bez potpisivanja obavezujućih dokumenata. Kao svi generali, predviđam da Srbija mora da pripremi vojsku za oslobađanje KiM u datim istorijskim uslovima, a prostor KiM trebalo bi da tretira kao privremeno zaposednutu teritoriju koja je deo države Republike Srbije pod okupacijom. Nakon oslobađanja sledio bi organizovan povratak Srba na KiM. Najbolja je dosledna borba za sprovođenje Rezolucije 1244. I treće: Treba pripremati Vojsku. Srbija mora oštriti mačeve i sušiti barut, kako je govorio ministar Milovan Milovanović.“
General Borović je ukazao na mogućnost izgradnje zajedničke baze Vojske RS i RF za obuku letačkog kadra, oklopnih motorizovanih artiljerijsko raketnih jedinica na odabranoj lokaciji u Srbiji.

Ne 999 već 1999

Prisećajući se pregovora s komandantima KFOR-a kojima je kao pratilac generala Krge prisustvovao, general Božidar Delić ističe da bi prilikom razmatranja zadatih tema u okviru Kumanovskog sporazuma general Krga svaki put pomenuo povratak naših snaga.
„A ne radi se o 999 nego 1999 vojnika! Uvek bi isti odgovor bio: ja nemam mandat da sa vama razgovaram o tome jer je to političko pitanje. O svemu drugom što je takođe ’političko pitanje’ – on razgovara, ali ono što ide u našu korist, o tome razgovora nema.“

Jedan vojnik na KiM – simbol suvereniteta

Analizirajući trenutnu poziciju Srbije koja se nalazi pred izazovom da prihvati realnost i potpiše pravno obavezujući sporazum s Prištinom, ili pak da pokuša da KiM reintegriše u sastav Republike Srbije, general Radovan Radinović navodi da je jedina realnost Rezolucija 1244.

Slušamo razna tumačenje da je reč o dokumentu privremene snage. Zašto nijedna vlast do danas nije postavila pitanje poštovanja Rezolucije 1244 i insistirala na povratku određenog broja vojnika i policajaca na KiM jer je samo jedan vojnik simbol suvereniteta države. Realnost je da kosovski Albanci nemaju efektivnu vlast na severu KiM. Insistiranje na drugoj realnosti koja razoružava našu spremnost da se borimo za KiM je širenje defetizma.“

(Autor: Nataša Jovanović/Pečat)