UPRKOS ekonomskoj krizi, sve više porodica u Srbiji se poslednjih godina odlučuje na hraniteljstvo. Na spisku je trenutno više od 4.500 porodica koje brinu o oko 5.500 mališana. Nažalost, svedoci smo toga da ova plemenita misija nekada preraste i u dobru priliku za zaradu. Upravo pre nekoliko dana, novinske stupce punio je slučaj hranitelja iz Šida koji je šest godina seksualno uznemiravao svoju štićenicu.

Posle ovog slučaja, naložen je vanredni nadzor hranitelja na teritoriji Šida, uz odvojene razgovore sa hraniteljima i štićenicima. Situacija u Šidu otvorila je pitanje da li se i u kojoj meri kontrolišu porodice kojima se povere deca na odgajanje. Analizom stanja širom Srbije, "Novosti" su pokušale da saznaju kako se hraniteljske porodice ophode prema deci, da li ih neko kontroliše, kada i ko reaguje kada dođe do problema...

U Centru za porodični smeštaj i usvojenje "Miloševac" kod Velike Plane, mestu poznatom po ovom humanom poslu, ističu da imaji obavezu da obilaze hranitelje i štićenike jednom mesečno.

- Međutim, u praksi, posete se odvijaju tri-četiri puta, a nekada i više puta mesečno, jer smo u gotovo svakodnevnom kontaktu s hraniteljima - kaže Milica Lukić Momirović, direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje.

Pročitajte još - Provera svih hranitelja u Šidu

Novosađanima su, kažu, prioritet "provere", u koje odlaze minimum jednom mesečno.

- U početku, kada deca dođu u hraniteljsku porodicu, u periodu prilagođavanja jednih na druge, te posete su i češće - navodi Ivana Koprivica, direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje.

Porodica V. V. iz okoline ovog grada brine o dve devojčice, a pre dolaska su im uredili sobu i kupili nov nameštaj.

Prostorija u Centru za susret sa roditeljima

- Imamo dva odrasla sina i uvek smo čeznuli da imamo i devojčicu. Sada nam se kroz hraniteljstvo to i ostvarilo - kaže V. V., i dodaje da su devojčice dobre i poslušne i da nemaju nikakvih problema sa njima.

U poslednjih 10 godina, u Jagodini je bilo samo nekoliko slučajeva da hranitelji nisu koristili novac za potrebe deteta, već u lične svrhe, pa su deca dodeljena drugim hraniteljima.

- Voditelj slučaja porodicu obilazi najmanje dva puta godišnje, a ako postoji neki problem, u obavezi je da to čini i češće, a četiri savetnika dužna su da ih obilaze svakog meseca i da podnose izveštaj voditelju slučaja - objašnjava Biserka Jakovljević, direktorka Gradskog centra za socijalni rad u Jagodini.

Anita Miletić i njen suprug Goran iz Ribara brinu o tri dečaka od 2006. godine. Iako studiraju, još su sa njima, a ako žele, mogu kod njih da ostanu. Ako odu, uvek će, kažu, brinuti o njima, kao što brinu o svom sinu Nikoli.

U Šapcu ne čekaju incidentnu situaciju, već su uvek u pripravnosti i reaguju čim im se učini da bi mogao da se dogodi neki problem. Kako nam je rekla jedna hraniteljka, Centar za socijalni rad uvek joj je pri ruci.

- Ne dolaze baš svake nedelje, i ne kažem da nas ometaju, ali imaju dobre informacije i mogu i da iznenade posetom. Inače, brat i sestra koji su sada kod mene nisu mi prva deca bez roditeljskog staranja, pa mi iskustvo pomaže da odreagujem onako kako treba - kaže naša sagovornica.

Prema rečima Branimirke Radosavčević, direktorke Centra za socijalni rad u Čačku, posebno su intenzivni kontakti u prvom periodu adaptacije deteta.

- U zavisnosti od potrebe i ukoliko dete u hraniteljskoj porodici ima neki problem, te posete su češće od propisanih - kaže Svetlana Dražović, direktorka Centra u Kraljevu. - Naš centar omogućuje i kontak sa biološkom porodicom i srodnicima dece.

Zoran Jović, direktor Centra za socijalni rad u Nišu, naglašava da dobijaju čak i izveštaje iz škole o uspehu, a ako postoji neki problem, ostvaruju i kontakt sa roditeljima.

Centar za socijalni rad u Požarevcu

- Nedavno je jedno dete promenilo hranitelja, a ja, evo, već nekoliko dana zaredom odlazim da pratim kako će se uklopiti. Naravno, problemi se nekad jave, baš kao i u biološkim porodicama, i tada se postupa u skladu sa zakonom - kaže Boško Aleksić iz Centra za porodični smeštaj u Nišu.

Osim praćenja boravka u porodici, u Vranju veliki značaj imaju i izveštaji hranitelja, provere u školama, domu zdravlja i lične provere službenika.

- Pratimo život "našeg deteta" u hraniteljskoj porodici i vodimo računa o njegovom psihofizičkom razvoju - kaže Snežana Nakić, socijalna radnica.

U Boru, savetnik procenjuje podobnost hranitelja i obučava porodice koje ulaze u program.

- Hranitelji moraju da dostave i izveštaj o tome na koji su način potrošili novac koji dobijaju za svoje usluge - objašnjava Mirjana Mitrović, direktorka borskog CZR.

Ljiljana Panić je hranitelj čak troje dece, a sa suprugom Milojem ima i troje biološke dece i tri unučeta. Iako više nisu svi na okupu, u domaćinstvu Panićevih u Velikoj Kruševici kod Kruševca svi su uključeni u hraniteljstvo, koje traje već šest godina.

- Osim što svakog poslednjeg petka u mesecu dolazim do centra radi susreta dece sa biološkom porodicom, u stalnom smo kontaktu i zbog lečenja, školovanja i drugih tema - objašnjava Ljiljana.

Ako se hranitelji ne ponašaju propisno prema detetu, ono će biti smešteno u drugu porodicu.


U NIŠU OTVARAJU I FRIŽIDER

Hraniteljka iz Niša I. G. kaže da su radnici centra u ovom gradu prilično rigorozni prilikom dodeljivanja dece.

- Vrlo često dolaze nenajavljeno - kaže naša sagovornica. - Kontrolišu da li u frižideru ima hrane, da li deca idu u vrtić, šta su obukla... Kada ne dođu, onda nas zovu telefonom da provere da li nam nešto treba. Za dve i po godine, koliko se brinem o četvorogodišnjim blizancima, iz Centra za porodični smeštaj došli su nebrojano puta, a dva puta je dolazio i radnik Centra za socijalni rad.