JUBILEJ “NOVOSTI”: Mir je stigao iz Dejtona

DA je kraj rata blizu ličilo je u proleće 1993. godine kada je međunarodna zajednica izvršila veliki pritisak na srpsku stranu da prihvati Vens-Ovenov mirovni plan. Hrvati i Muslimani su se složili. Milošević je ucenjivan još žešćim sankcijama na SRJ, kako bi pritisnuo vrh Republike Srpske da predloženo rešenje prihvati. Ovaj plan bio je daleko od idealnog, predviđao je decentralizovanu BiH, organizovanu u 10 provincija, a Srbi su, prema njegovim odredbama, morali da napuste kilometre osvojenog prostora.

Na mirovnoj konferenciji u Atini Karadžić je potpisao plan, iako je izgledao kao pretučen. Čekala se još samo ratifikacija Narodne skupštine RS na Palama. Sednica je zakazana za 5. maj 1993, a pored poslanika prisustvovali su joj i Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević, Konstantin Micotakis, Momir Bulatović, general Ratko Mladić.

Odluka narodu! Objavile su "Novosti". Skupština na Palama, 6. maja, donosi odluku da se plan ne usvaja, ali ni ne odbija, već da se raspiše referendum na kome bi se o Vens-Ovenovom predlogu izjasnio narod RS. Ubeđivanja rukovodstva SRJ, Srbije i grčkog premijera Micotakisa nisu urodila plodom.

TOKOM maratonske sednice parlamenta RS na Palama je neprekidno bila i novinarska ekipa "Novosti". Naši reporteri Milena Marković, Ilija Zurovac i Aleksandar Hršum preneli su najvažniju Ćosićevu poruku: "Od svih rđavih i kobnih odluka parlament je doneo najgoru i najkobniju." Kao i Miloševićevu:

"Čovek ima pravo da žrtvuje sve za narod, ali nema pravo da žrtvuje narod."

Karadžić je pokušavao da diplomatski izmiri sve interese: Skupština nije odbila plan, nego je samo pravo odlučivanja prenela na narod.

Delegacija iz Beograda nezadovoljna je napustila Pale. Odgovor je stigao već 6. maja - prekid svih odnosa i obustavljanje svake pomoći Srbima preko Drine, izuzev hrane i lekova. Rat će u Bosni trajati još pune dve godine.

PROČITAJTE I:JUBILEJ "NOVOSTI": Na prvim linijama fronta

Tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini "Novosti" su, prirodno, stajale čvrsto na strani svog naroda. Beležile su stradanja Srba, ali i ostalih. Izveštavanje njenih novinara, prosto rečeno, bilo je ratno, i nije se mnogo razlikovalo od pisanja hrvatskih, slovenačkih, bosanskih medija, koji su sukobe posmatrali iz svojih cipela i sa "one strane" fronta. Neprijatelj se nije štedeo, ali bilo je snage i za osudu sopstvenih grešaka.

"Eksplozivom na istoriju" bio je naslov teksta našeg lista, autora Slobodana Peševića i Bora Marića, objavljenog 8. maja 1993. godine, posvećenog rušenju džamija Ferhadije i Arnaudije u Banjaluci. "U budućnost se ne ide rušenjem kulturno-istorijskih spomenika, ma kome narodu pripadali", komentar je iz ovog teksta banjalučkog književnika Ranka Risojevića.

NA STRANICAMA "Novosti", kao i u sveukupnom jugoslovenskom javnom mnjenju veliki prostor dobio je ponovni izlazak na međunarodnu scenu jugoslovenske fudbalske reprezentacije decembra 1994. godine. Prijateljske utakmice sa Brazilom i Argentinom u Porto Alegreu i Buenos Ajresu, prve posle ublažavanja gotovo trogodišnjih sankcija, najavile su dugo očekivani izlazak SRJ u svet.

To je bio povod da u starom maniru našeg lista petorica reportera "Novosti" u istom broju objave svoja viđenja ovog događaja. O sportu, politici, a najviše uzajamnoj vezi ovih fenomena u vreme ratova, izolacije i sveopšte krize komentarisali su u broju od 27. decembra vrsna pera naših novina - Srećko Petrić, Borislav Komad, Dragoslav Slomović, Miodrag Stojanović i Jovan Ciga Sekulić. "Život uvek pobeđuje, sport ide dalje", složili su se naši reporteri.

AKO je fudbal obeležio kraj 1994. godine, njen početak, sudeći po požutelim stranicama iz arhive našeg lista, prošao je definitivno u znaku Avramovog dinara. Ovako se pojednostavljeno i narodski zvao program ekonomski program ekonomskog oporavka zemlje iza koga je stajao tadašnji guverner Narodne banke profesor Dragoslav Avramović. On je uspeo ono što se tih godina mnogima činilo nemoguće - da zauzda inflaciju čije su stope tukle sve Riplijeve rekorde.

Podsećanja radi, 26. decembra primerak "Novosti" na trafici koštao je 4 milijarde, sutradan 8 milijardi, a dva dana kasnije čak 15 milijardi dinara. Pretposlednjeg dana 1994. godine cena novina bila je neverovatnih 40 milijardi dinara.

"Kovnica novca ide na prinudni odmor", najavljivala je novinarka Danijela Nedeljković, danas Miladinović, nove poteze države. Nastavljala je njena mlađa koleginica Ivana Stanojević tekstovima "Prvi dinar penzionerima", "Jedan dinar - jedna marka", a sve pod velikom zajedničkom najavom na prvoj strani "Dinar nade i strepnje" i fotografijom novih novčanica sa likom Josifa Pančića.

UZDAH olakšanja na celom jugoslovenskom prostoru donela je vest da je 21. novembra 1995. godine u vazduhoplovnoj bazi "Rajt Paterson", nedaleko od Dejtona potpisan dogovor o kraju rata u bivšoj SFRJ. Desk "Novosti" nije imao dilemu o izgledu naslovne strane za sledeći dan. Naslov je činila samo jedna reč "Mir", a naslovnicu je kompletirala sitnija najava u okviru i crvenom rasteru - "Padaju sankcije". Teško da je i jedna druga vest mogla više da obraduje umorne, izmrcvarene i depresivne čitaoce. Izveštaji iz Amerike, sadržaj parafiranog sporazuma, reagovanja iz sveta i projekcije budućih događaja na tlu BiH zauzeli su toga dana punih deset strana u "Novostima".

"Juče u 15 časova po lokalnom, a u 21 čas po jugoslovenskom vremenu, šefovi tri pregovaračke delegacije Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović parafirali su mirovni sporazum. Ceremonija je upriličena u bazi "Rajt Paterson", gde su proteklih 20 dana vođeni mirovni pregovori. Delegacije je pozdravio američki državni sekretar Voren Kristofer, a onda je usledilo svečano potpisivanje. Taj čin su svi prisutni pozdravili dugotrajnim aplauzom", glasio je izveštaj "Dan za istoriju" Miroslava Zarića, u to vreme našeg stalnog dopisnika iz Njjujorka.

Euforija nije prestajala ni narednih dana. U domaćoj štampi tražila se informacija više, dodatna procena, komentar na samo jednu temu: Kako smo prošli u "Dejtonu"?

SUTRADAN 23. novembra srpska delegacija specijalnim avionom JAT-a stigla je u Beograd. Fotograf našeg lista Dragan Milovanović ovekovečio je Miloševićev karakterističan pozdrav rukom okupljenima na surčinskom aerodromu. Ova fotografija "ponela je prvu stranu" novina uz naslov "Mir - ostvaren cilj".

PROČITAJTE I: JUBILEJ "NOVOSTI": Milan Tepić kao Stevan Sinđelić

"Najvažniji je prekid sukoba i trajnim mir. Mape su neuporedivo povoljnije nego što su bile mape kontakt-grupe. Vraćene su opštine Mrkonjić Grad i Šipovo. U Republiku Srpsku ušli su i Ozren i Doboj, Modriča, Derventa, Brod, Šamac Brčko, a u istočnm delu Višegrad, Srebrenica i Žepa. Delegacija je odlučivala jednoglasno, glasala većinski samo u dva slučaja. Naš sledeći cilj je ekonomski oporavak i integracija u razvijenu Evropu i svet", saznajemo dejtonske rezultate iz novinskih tekstova.

Među nekoliko stotina okupljenih građana koji su se na surčinskom aerodromu spontano okupile da pozdrave Slobodana Miloševića i prvog čoveka Crne Gore Momira Bulatovića, bila je i naša novinarka Dijana Dimitrovska. Prema njenom izveštaju, dvojicu predsednika na surčinskoj pisti sačekali su članovi obe vlade - savezne i republičke, kao i vojni, policijski i diplomatski vrh zemlje. Istom događaju prisustvovali su ruski ambasador Genadij Šiškin, kao i otpravnici poslova zapadnih država - SAD, Francuske, Velike Britanije...

SUTRA: NATO agresija - 78 dana bombardovanja