JUBILEJ NOVOSTI: Lov na oskarovce i nobelovce

MNOGOBROJNE su i šest decenija stare anegdote, koje su ostale zapisane ili samo zapamćene o čestim susretima naših novinara sa svetskim filmskim zvezdama ili velikim piscima. Recimo, kako veliki glumac Ričard Barton iz Titove vile na Tjentištu polazi mortus pijan u zoru da glumi "najvećeg sina naših naroda" u čuvenom jugoslovenskom spektaklu "Sutjeska". Novinar našeg lista, koji je jedini dobio dozvolu da se preveze s njim helikopterom, ispričao je da nije stigao da prebroji sve gajbe sa votkom koje su bile smeštene ispod pilotske kabine.

Gost "Novosti" bio je jedan od najvećih reditelja svih vremena Alfred Hičkok na večeri u Skadarliji 1954. godine. Domaćini na toj večeri su mu bili glumica Milena Dravić i naš filmski kritičar Vojin Vitezica. Naš kolega Vitezica je u jednom tekstu napisao kako je veliki majstor strave uz muziku skadarlijskog orkestra došao na ideju za genijalno filmsko ubistvo - violinista namaže vrh gudala otrovom i dok svira gostima "na uvce" neprimetno ubode žrtvu.

DOK se najpoznatija Napolitanka Sofija Loren 1971. odmarala u jednoj od vila na Svetom Stefanu, novinari "Novosti" Manojlo Vukotić, koji je kasnije bio generalni direktor i glavni urednik našeg lista, i Miša Stanisavljević razgovarali su sa njenim suprugom Karlom Pontijem. Ponti im je u ekskluzivnom intervjuu otkrio da hoće da ekranizuje Titove memoare, da investira u crnogorsku privredu, kao i šta bi on uradio da je vlasnik Svetog Stefana. Informacija da postoje Titovi memoari i da Ponti namerava da ih pretoči na filmsko platno, privukla je veliku pažnju ne samo jugoslovenske već i svetske javnosti. Skoro dve decenije kasnije, Sofija Loren je našoj novinarki Svetlani Miletić govorila i o fascinaciji Titom:

- Bila sam sa Karlom Pontijem mesec dana na Brionima gost vašeg predsednika Tita. Bio je izvanredan čovek i nikada ga neću zaboraviti.

ORSON Vels je nekoliko puta snimao u Jugoslaviji, kao režiser i kao glumac. Pamti se njegova uloga četničkog vojvode u "Bici na Neretvi". Nije voleo novinare, ali je dvojac "Večernjih novosti" - reporter Mila Kodemo i foto-reporter Nikola Dević, uspeo na Hvaru da zadobije njegove simpatije i dobije ekskluzivan intervju.

Još jedna anegdota urezana je u dugu istoriju "Novosti". Naš foto-reporter Ratko Radetić rekao je "ne" čuvenoj lepotici Đini Lolobriđidi.

PROČITAJTE I:JUBILEJ "NOVOSTI": Do vrha - brzo, kratko i jasno

ZAHVALjUJUĆI umešnosti i upornosti naših novinara, u "Novostima" su objavljeni intervjui sa velikanima pisane reči. Razgovarali su naši novinari sa nobelovcima Česlavom Milošem, Josifom Brodskim, Orhanom Pamukom, kao i sa ništa manje slavnim Sengorom, Apdajkom, Jevtušenkom, Okudžavom, Koeljom...

- Bila je velika čast kad kao mlad novinar dođeš u redakciju u kojoj su Jovan Hadži-Kostić, Vojin Vitezica, koji je u ono vreme već bio veliko ime evropske filmske kritike, Božidar Miodragović, poznat i kao pisac i kao književni kritičar, Dimitrije Pekić, ugledni televizijski kritičar, Žarko Jovanović, pozorišni kritičar i dramski pisac - seća se Dragan Bogutović, dugogodišnji urednik kulturne rubrike "Novosti". - To je bila ekipa od koje si mogao mnogo da naučiš i da saznaš. Ljudi izuzetne kulture i obrazovanja, i ono što je posebno važno je da su nas mlade primali raširenih ruku. Jedan od prvih tekstova napisao sam sa Vitezicom i bio sam ponosan kad sam se potpisao ispod imena velikog evropskog kritičara. Nažalost, to je bio i poslednji tekst, jer je Vojin ubrzo umro.

BOGUTOVIĆ kaže da je to bilo srećno vreme u kome su novinari uživali veliki ugled:

- Danas se pokušava da se to doba predstavi kao vreme ideoloških ograničenja i velikih pritisaka. Bilo je i toga, ne sporim. Ali to su bili pojedinačni slučajevi i novinari su se osećali kao vrlo slobodni ljudi. Istina, mi smo Miloša Crnjanskog sahranili sa dvadeset redova, što je za mene u ono vreme bio šok. Slučajno sam izveštavao sa te sahrane i nisam mogao da verujem da tako velikog pisca ispraćamo sa dvadeset redova.

Bogutović se seća i da mu je kad je došao u "Novosti" rečeno "u pola glasa" da se izbegava ime Meše Selimovića.

- Meni je to tada izgledalo neverovatno - kaže Bogutović. - Ali, kasnije smo osnovali nagradu koja nosi njegovo ime i danas je to jedno od najuglednijih naših književnih priznanja.

Bogutović se seća i kako ga je Vasko Popa zamolio da intervjuiše trojicu rumunskih pisaca.

PROČITAJTE I: JUBILEJ "NOVOSTI": Sa perom u ruci i srcem na čelu

- Sedeli smo u kafani, a Popa je bio prevodilac - seća se Bogutović. - Napisao sam to u poslednjoj rečenici, ali je urednik, ne znam zašto, to izbacio. I danas mi je krivo, jer je zanimljiv podatak da jedan velikan bude prevodilac. Bilo je to vreme u kome se brižno negovala kultura, vreme velikih izdavača "Prosvete", "Nolita", BIGZ-a, "Jugoslovenske knjige"...

PET godina po dobijanju Nobelove nagrade za književnost, septembra 1985, u Beograd je došao Česlav Miloš. Rekao je da neće davati intervjue, nego će sa novinarima razgovarati na konferenciji za štampu. Naš novinar i pesnik Milan Lalić napisao je dug tekst, u kome se pisac žalio na samoću u izgnanstvu. Ali, dan kasnije, u našem listu osvanuo je veliki intervju sa ovim piscem. Slavnog pisca "ulovila" je u to vreme mlada novinarka Dubravka Savić. Česlav Miloš je pristao na razgovor uz opasku da ne može da odoli lepoj i izuzetno pametnoj, ali bezobraznoj devojci koja zna šta hoće.

I novinar Dušan Stanković poslužio se trikom kada je 19. marta 1988. u Beograd dolazio Josif Brodski. Dušan je saznao kad stiže i sačekao ga na mostu koji spaja avion sa aerodromskom zgradom. Videvši pisca na izlazu, rekao mu je da ga predstavnik udruženja pisaca i prevodilac čekaju iza carine, a da je on nekako uspeo da dođe u zabranjenu bescarinsku zonu, kako bi ga prvi pozdravio. Na to se Brodski nasmejao, a sutradan su samo "Novosti" imale razgovor sa slavnim piscem. Drugi su, kao i obično, kasnili za našim listom. Stanković je razgovarao i sa slavnim zemljacima Brodskog, Robertom Roždestvenskim i Bulatom Okudžavom, koji su se u vreme socrealizma mnogo opirali sovjetskim vlastima.

MNOGO godina kasnije, 1998, gost naše redakcije bio je Paulo Koeljo, koji je stigao na dodelu nagrade "Zlatni bestseler", koja se godinama prikazivala na televiziji, a uređivao ju je Dragan Bogutović.

Gost Saveza pisaca 1978. bio je veliki američki pisac Džon Apdajk. Vidno zadovoljan što naš novinar Stanković zna sva imena junaka njegovih dela, pristao je posle konferencije za novinare da odgovori na nekoliko "dodatnih pitanja". Ali, razgovor je potrajao i pisac ga je objavio na 11 strana u knjizi "Na dnu reke buna".

Među velikim piscima koji su govorili za naš list svakako bi trebalo pomenuti i Alena Ginzberga, velikog američkog pesnika i predvodnika bit generacije, ne samo u Americi nego i u Evropi. Sa njim su 25 minuta razgovarali telefonom Milan Lalić i Dragan Bogutović.

- Gordana Brajović nam je svima bila uzor kako se pišu reportaže - kaže Bogutović. - Jedino je ona znala da napiše rubriku sa samo jednim sagovornikom a da ne bude dosadno. Imala je poseban dar. Priznajem da sam je kad sam počeo da pišem duže tekstove bukvalno kopirao, sve dok nisam izgradio neki svoj stil. U lepoti pisanja uzor nam je bio Vojin Vitezica. On je bio majstor da mnogo kaže na malom prostoru. Pitko, fino, duhovito...

SUTRA: "NOVOSTI" TRESU UJEDINjENE NACIJE