Novo ime za čak 47.000 ulica

DO kraja godine svi građani Srbije dobiće kućnu adresu i broj i na taj način će oko 2,7 miliona građana konačno dobiti ispravna dokumenta. Iz papira će nestati nepostojeće ulice, duplirane adrese, a kućni broj više neće moći da se vodi pod oznakom “BB”. Svaki objekat u kome se živi i radi od 1. januara 2019. godine moraće da ima tačnu i potpunu adresu.

Sve ovo biće omogućeno kroz projekat ažuriranja adresnog registra, koji je najpre kao pilot projekat sproveden u Loznici, a zapošljavanjem 30 novih eksperata počela je njegova realizacija i u čitavoj Srbiji. Projekat je pokrenut na inicijativu bivše ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a sada predsednice vlade Ane Brnabić.

Pročitajte još: Do kraja 2019. godine svakome ulica i broj

- Država će izdvojiti pet miliona evra kako bi se obezbedilo da sva naselja u Srbiji dobiju table sa nazivima ulica i kućnim brojevima - rekla je Brnabićeva.

Najveći problemi su, kako objašnjava Vesna Protulipac, šef odseka za adresni registar u Republičkom geodetskom zavodu, turistička i vikend-naselja poput Kopaonika, Fruške gore, Golupca, Velikog Gradišta, Zlatibora, Aranđelovca, Čajetine...

- U Srbiji ima oko 4.700 naseljenih mesta u kojima nedostaje u proseku po 10 imena ulica, pa tako dolazimo do zaključka da nam je neophodno oko 47.000 novih adresa - kaže Protulipac. - U Loznici je, primera radi, na postojećih 620 u registru ubeleženo još 670 novih.

Naša sagovornica naglašava da u svakoj lokalnoj samoupravi postoji komisija za imenovanje ulica, a Republički geodetski zavod (RGZ) izrađuje elaborat uličnog sistema, odnosno dokumentaciju na osnovu koje komisija predlaže nove nazive ulica.

- Ovaj posao je poveren RGZ zato što mi imamo geoprostorne podatke, ortofoto snimke, kao i opise parcela preko kojih idu određene ulice - kaže naša sagovornica. - Kada se nova imena objave u “Službenom glasniku” onda se beleže i u adresnom registru. Tada sledi faza utvrđivanja kućnih brojeva, a zatim se kreće sa obeležavanjem na terenu, odnosno postavljaju se table sa nazivima ulica i kućnih brojeva.

Posle toga svi organi su dužni da preuzimaju podatke iz adresnog registra RGZ.

Pročitajte još: Tri miliona sudskih poziva nije našlo adresu

- Ažuriranje adresnog registra je još jedan od velikih koraka u pravcu uvođenja reda u državi i modernizaciji državne uprave u Srbiji - istakla je premijerka Brnabić. - Na ovaj način će građanima i privredi biti omogućene efikasne i lako dostupne usluge koje pruža država.

Nadležni obećavaju da će građani imati dovoljno vremena da promene lična dokumenta, odnosno svako će adresu menjati po njihovom isteku.

TRI MILIONA BEZ ADRESA

ADRESNI registar sadrži podatke o nazivima ulica i kućnim brojevima i jedan je od ključnih državnih registara. Za njegovo održavanje je nadležan Republički geodetski zavod. Prema procenama, više od tri miliona građana ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, od čega je oko 2,7 miliona prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice.