Bezbrižan samo ko je preležao male boginje

OD malih boginja, od kojih je dosad u Srbiji sa KiM obolelo 575 dece i odraslih, potpuno su zaštićeni jedino oni koji su preležali ovu dečju bolest. Čak ni MMR vakcina, koja se daje u dva navrata, ne stvara stopostotni imunitet, nego i posle vakcinacije od 12. do 15. meseca života, i revakcinacije u sedmoj godini, pred polazak u školu, ostaje mogućnost zaraze od jedan odsto. Nevakcinisani, međutim, u kontaktu sa obolelima gotovo da nemaju ni teoretsku šansu da ostanu zdravi, jer je ova bolest izuzetno infektivna i brzo se širi.

Među 575 obolelih u Srbiji čak 90 odsto su nevakcinisani. Kod trećine bolest ima takav tok da su morali na bolničko lečenje, a kod 65 njih se razvila upala pluća.

U epidemiji malih boginja koja je u oktobru prijavljena najpre na KiM, a onda se proširila i po centralnoj Srbiji, najviše obolelih je u uzrastu do pet i među starijima od 30 godina, a najstarija obolela osoba ima 60 godina. Obolevanje u predškolskom uzrastvu posledica je, kažu epidemiolozi, smanjenog obuhvata MMR vakcinom, koji se sve do ove epidemije beležio punih 11 godina. A stariji sada obolevaju jer ili uopšte nisu vakcinisani ili su primili samo jednu dozu, a nisu bolest preležali u detinjstvu.

PROČITAJTE I: Epidemija malih boginja potrajaće mesecima

Od 1971. godine, kada je vakcinacija protiv malih boginja uvedena, davala se samo jedna doza takozvane monovakcine protiv morbila. Tek 1993. uvodi se MMR vakcina - protiv morbila, rubeola i zaušaka, u dve doze. Revakcinacija je u svetu uvedena jer je ustanovljeno da se kod 15 odsto dece posle jedne doze ne stvori dovoljno antitela. Druga doza davala se kada dete napuni 12 godina, ali je ustanovljeno da se virus najbrže širi u školama, pa se od 2006. revakcinacija radi pred prvi razred.

- Osobe koje su uredno vakcinisane sa dve doze vakcine, znači rođeni posle 1984. godine, kada je za morbile uveden dvodozni režim, a od 1994. i MMR vakcina, imaju adekvatan zaštitni imunitet i nisu ugroženi od malih boginja - kaže, za "Novosti", docent dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. - Osobe koje su vakcinisane jednom dozom, znači godišta od 1970. do 1984. mogle bi da obole sa lakom kliničkom slikom. Osobe starijih godišta od 1969. najverovatnije imaju prirodni imunitet jer su preležale ovu bolest i nisu ugrožene.

Zaštita odraslih vakcinom protiv malih boginja sada nije moguća, kažu nadležni, jer domovi zdravlja imaju količine vakcine namenjene samo deci kojoj je MMR vakcina zakonska obaveza. Odrasli se mogu vakcinisati samo ako Ministarstvo zdravlja proglasi epidemiju malih boginja u Srbiji. Onda bi postojala mogućnost da se izmene donja i gornja starosna granica za vakcinaciju na decu mlađu od 12 meseci i na starije 14 godina, i država bi morala da obezbedi dodatne količine vakcine.

PROČITAJTE I:OBRATITE PAŽNjU Ovo su rani simptomi malih boginja

Sad se u cilju suzbijanja epidemije, uz one kojima je ovo redovan kalendar obavezne vakcinacije, vakcinišu i deca od navršenih 12 meseci života do navršenih 14 godina života koja su nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana.

U zdravstvenim ustanovama u kojima se leče oboleli od morbila kažu da posao organizuju tako da u sobe za izolaciju pacijenata idu oni koji su preležali boginje i oni koji su primili dve doze vakcine. Ipak, bilo je i sučajeva obolevanja medicinara od morbila. U Kraljevu su, recimo, prema podacima Ministarstva zdravlja, obolela dva lekara.

- U dosadašnjem toku epidemije morbila u Infektivnoj klinici nije bilo obolelih lekara. Bilo je nekoliko obolelih zdravstvenih radnika drugih profila. Niko od obolelih iz Beograda nije bio radnik Klinike - kaže dr Stevanović.