Skrivana istina o ubijanju Srba uranijumom

ATMOSFERA i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombardovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom... - zaključak je ekipe stručnjaka UNEP (Program UN za zaštitu životne sredine) na čelu sa Senegalcem Bakarijem Kanteom. Ona je u SRJ došla u aprilu 1999. i ostala do sredine maja.

Zaključeno je i da će naredne generacije koje žive na bombardovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, da će biti povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi...

- Sa nama su obilazili bombardovana postrojenja u Pančevu, Smedervu, Čačku... - seća se general Slobodan Petković, tokom agresije prvi čovek za ABHO zaštitu Vojske Jugoslavije.

U Kanteovom izveštaju eksperti UNEP navode da su "prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti". Litar polihlorobifenila dovoljan je da se zagadi milijarda litara vode. PCB se nalazi u električnim transformatorskim stanicama i u naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO...

Utvrditi posledice bombardovanja NATO, pa razmisliti o tužbi

U osmom poglavlju izveštaja govori se i o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom.

Originalni izveštaj Kantea i njegovog tima nikada nije postao zvaničan dokument UN. Objavljen je u u ženevskom dnevniku "Kurijer" 17. juna 1999. zahvaljujući Robertu Parsonsu, američkom nezavisnom izveštaču iz sedišta UN u Ženevi, koji je zabranjeni Izveštaj predstavio i na konferenciji za štampu koja je organizova nešto kasnije baš u palati UN na obali Ženevskog jezera.

- Klaus Topfer, generalni direktora UNEP, glavni je arhitekta laži o posledicama NATO udara na Balkanu - rekao je tada Parsons. Direktno je okrivio nemačkog političara i lekara da sakriva ovaj izveštaj.

Skandal koji je tada izbio u Ženevi imao je za posledicu angažovanje Peka Havista, nekadašnjeg finskog ministra ekologije, i njegovih saradnika koji su u leto otputovali ponovo u Srbiju. Izveštaj je bio gotov početkom oktobra. Zaključak:

"Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor su mesta u kojima je utvrđeno zagađenje zbog bombardovanja. U zagađenim oblastima neophodno je preduzeti mere zaštite okoline i čišćenje kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje. Treba onemogućiti prilaz kontaminiranim mestima."

Već u sledećem pasusus Finac piše:

"Kontaminirana mesta nisu mogla da budu identifikovana!"

Robert Parsons je sve objasnio opisujući šta se dešavalo iza kulisa njegove konferecije za štampu u junu 1999:

- U palati UN u Ženevi, u hodniku, čekao me je Robert Bise, portparol i desna ruka Klausa Topfera, direktora UNEP, i saopštio da mi se zabranjuje svaki kontakt sa ekipom Peka Havista. Događalo se nešto čudno među zidinama zgrade UN i to se osećalo u vazduhu. U "podobnom izveštaju Havista" vladala je potpuna konfuzija. Falilo je 70 stranica teksta koji je izradila Balkanska radna grupa, koja je u stvari i bila na terenu. Sporne stranice naknadno su nađene na sajtu UNEP-a. Zatim još dve sakrivene odrednice..."

Robert Parsons

Odmah pošto je Peko Havisto predstavio "objektivni izveštaj" UN, kako svedoči general Petković, na KiM su stigli stručnjaci iz Engleske.

- Od 5. do 19. novembra 2000. boravila je njihova 14-člana istraživačka misija u sastavu UNEP i radili su merenja uz podršku NATO, Kfora, Unmika - pojašnjava general Petković.

U njihovom izveštaju sa Kosmeta zaključuje se da ostaci uranijuma nisu osnovni problem u životnoj sredini na KiM. Zaključili su da je zračenje zanemarljivo i da je odeća dovoljna zaštita.

Istina o uranijumu duboko skrivana

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je prihvatila ovu analizu rađenu na osnovu sedam i po metaka od osiromašenog uranijuma koji su pronađeni na 11 mesta na KiM!

Ova dva dokumenta UNEP i Svetske zdravstvene organizacije bila su, u stvari, "smokvin list" koji je trebalo da pokrije svaku odgovornost NATO i SAD za posledice po zdravlje ljudi i stanje prirode na Balkanu nakon "Milosrdnog anđela". Karla del Ponte ih je upotrebila obrazlažući da NATO nad Srbijom nije prekršio Ženevsku konvenciju i zbog toga nema odgovornosti njihovih generala.

Englezi "kontrolišu" vodu u Drimu

Najstrašnije je što su dokumenti SZO praktično do juče bili temeljni naučni dokazi i delu srpske lekarske zajednice kako stanovništvo Srbije od 1999. masovno oboleva od raka i drugih najtežih bolesti zato što puši, voli masno, živi u stresu i hrani se u pekari...

A broj obolelih od raka u Srbiji je sa 1.700 ljudi na milion stanovnika 1995. porastao na 5.500 pre dve godine. Evropski prosek ostao je 2.000 obolelih na milion Evropljana.

ZAKASNELO PRIZNANjE

KEJ Beverštok, britanski fizičar, ekspert za posledice radioaktivnog zračenja na čovekovu okolinu, koji je učestvovao u britanskoj ekspediciji na KiM novembra 2000, progovorio je jedanaest godina kasnije:

- Bio sam u uredništvu te monografije. Ona je pripremana u Ženevi, pod rukovodstvom dr Majkla Ripačolija, koji nije stručan za pitanje zdravstva kada je reč o posledicama radijacije. Bio sam vrlo nezadovoljan načinom na koji je taj izveštaj rađen. Po mojoj oceni, materijal koji su hteli da prikažu u tom izveštaju imao je veoma malo veze sa zdravstvenim efektima. Naslov glasi: "Uticaj osiromašenog uranijuma na ljudsko zdravlje", ali u izveštaju se ne govori o genotoksičnosti.

Beverštok je 2011. potvrdio da su iz Ripočelijevog izveštaja izbacili njegove nalaze koji potvrđuju da je oružje sa osiromašenim uranijumom kancerogeno i genotoksično, to jest da oštećuje genski materijal, što dovodi do deformiteta novorođenčadi.

Bakari Kante

VIŠE NA SRBIJU NAGO NA HIROŠIMU

GENERAL Slobodan Petković, kada govori o posledicama korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom na Balkanu, ukazuje na istraživanje profesora sa japanskog univerziteta Jagasakija.

On je, poredeći efekte bombe od 13 kg obogađenog uranijuma, koja je eksplodirala nad Hirošimom, sa 2.000 tona osiromašenog uranijuma koji su Amerikanci "istresli" u Iraku, došao do proporcije da je uranijum bačen na Irak ekvivalent 200.000 atomskih bombi kakva je bačena na Hirošimu. Prema njegovoj računici, 15 tona uranijuma palih na Srbiju ravno je bombi i po bačenoj na Hirošimu.