Posle 50. svake druge godine na pregled creva

RAK debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor, i po učestalosti obolevanja, i po smrtnosti. Svake godine od ovog kancera oboli približno 4.500, a umre više od 3.000 ljudi. Od raka debelog creva može da oboli praktično svako, ali se on najčešće javlja kod ljudi između 50 i 74 godine starosti.

Ako se otkrije u početnoj fazi, ovaj karcinom je potpuno izlečiv, u velikom procentu samo hirurškim odstranjivanjem tumora i dela debelog creva. Zato stručnjaci i apeluju da se redovno ide na kontrole.

U Srbiji se sprovodi Nacionalni program ranog otkrivanja raka debelog creva, koji uključuje muškarce i žene starosti od 50 do 74 godine, o trošku zdravstvenog osiguranja. Prvi korak je test na okultno, skriveno krvarenje u stolici.

* Zašto nastaje rak debelog creva?

Tačan uzrok razvijanja ovog karcinoma ni stručnjacima nije u potpunosti jasan. Najčešće se javlja kao posledica dejstva naslednih faktora i faktora sredine, načina ishrane i stila života. Faktori rizika su ishrana bogata crvenim mesom i životinjskim mastima, pušenje, upotreba alkohola, gojaznost i slaba fizička aktivnost.

* Koji su simptomi?

Problem je što se bolest dugo razvija bez vidljivih tegoba. Kada se znaci pojave, bolest je već uznapredovala.Najčešći simptomi raka debelog creva su: krvarenje u stolici, promene u pražnjenju creva, bolovi u trbuhu, malokrvnost, nagli gubitak telesne težine.

* Šta je rano otkrivanje?

Rano otkrivanje (skrining) raka debelog creva podrazumeva testiranje zdravih osoba, bez prisutnih simptoma i znakova bolesti, u cilju otkrivanja promena, najčešće polipa, koje prethode nastanku raka ili raka u ranoj fazi.

Polipi su dobroćudne izrasline u unutrašnjosti creva. U nekim polipima s vremenom mogu da nastanu zloćudne promene. Vreme prelaska dobroćudne u zloćudnu promenu meri se godinama. Blagovremenim otkrivanjem i uklanjanjem polipa pre nego što se u njima pojave zloćudne promene sprečava se nastanak raka.

Postoji nekoliko načina skrininga:

1. Testiranje uzorka stolice na prisustvo krvi, koja je nevidljiva golim okom, a koja je često prvi znak postojanja polipa ili raka u debelom crevu, najčešće je korišćena metoda.

Sve osobe koje imaju od 50 do 74 godine trebalo bi da urade test na skriveno krvarenje u stolici.

Pozitivan test još ne znači postojanje raka. Osobe kod kojih je test pozitivan upućuju se na kolonoskopiju, kako bi se otkrio uzrok krvarenja - dobroćudni polip, maligna bolest ili neko drugo oboljenje debelog creva. Ukoliko je test negativan, ponovno testiranje na skriveno krvarenje u stolici radi se posle dve godine.

2. Imunohemijski test je jedan od testova koji kod zdravih osoba otkriva skrivene tragove krvi u stolici kao prve znakove bolesti.

Ovaj metod pregleda stolice je brz, jednostavan i jeftin. Sprovodi ga osoba sama, kod kuće, a rezultate testa tumači lekar.

Osoba kod koje je test pozitivan upućuje se na kolonoskopiju kako bi se utvrdio uzrok krvarenja.

Imunohemijski test ne otkriva krv koja može da bude prisutna u stolici zdravih osoba.

Pored krvarenja iz debelog creva, krv u stolici može da bude prisutna i u nekim drugim stanjima, kao što su hemoroidi, krv u urinu ili bolesti želuca. Krvarenje iz gornjih partija digestivnog trakta (kao npr. u slučaju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu) ostaje skriveno.

Dodatna dijagnostika

Negativan rezultat testa ne isključuje postojanje krvarenja, jer ono može da bude povremenog karaktera. U ranim fazama benigne promene debelog creva nekad ne krvare, zbog čega se preporučuje testiranje osoba starih od 50 do 74 godine svake druge godine. Nisu, ipak, sva krvarenja iz debelog creva uzrokovana tumorima. Kod osoba sa pozitivnim testom na okultno krvarenje potrebno je uraditi kolonoskopiju.

Šta je kolonoskopija?

Kolonoskopija je pregled debelog creva koji se radi posle dobijenog pozitivnog rezultata pregleda stolice na skriveno krvarenje, a u cilju ranog otkrivanja raka.

Kolonoskopiju radi lekar savitljivom cevi debljine prsta koju uvodi kroz čmar laganim guranjem, a preko kamere na vrhu cevi pregleda čitavu dužinu debelog creva, sve do njegovog prelaza u tanko crevo. Pregled se radi u adekvatno opremljenoj ambulanti za kolonoskopiju. Pacijent za vreme pregleda najčešće leži na levoj strani. Neposrdno pre početka pregleda pacijentu se uvodi igla u venu radi eventualnog davanja lekova protiv bolova i infuzija. Ceo pregled traje u proseku 30 minuta. Tokom pregleda, u debelo crevo se ubacuje vazduh, zbog čega mogu da se jave grčevi u trbuhu, što može izazvati neprijatnost ili nelagodu.

Ukoliko se pregled radi u anesteziji, potrebno je povesti nekoga u pratnji i ne jesti dan pre intervencije, kao ni na dan samog pregleda. Posle pregleda većina pacijenata može odmah da jede. Tog dana ne treba raditi.

Priprema za pregled

Da bi pregled creva bio uspešan, potrebna je dobra priprema creva. Priprema najčešće počinje dva dana pre zakazanog pregleda određenim režimom ishrane. Savetuje se izbegavanje određene hrane, na primer mesa, voća i povrća, hleba, peciva i namirnica s košticama, zrnima i semenkama. Pored toga, potrebno je za kratko vreme popiti više litara vode u kojoj je rastvoren prašak za čišćenje creva.

O detaljima pripreme upoznaće vas vaš lekar. Na dan pregleda ne treba uzimati hranu. Od pića su dozvoljeni sok od jabuke, voda i bistra supa.

Pacijent može popiti svoju redovnu terapiju, izuzev pojedinih lekova, na šta će vas lekar upozoriti.

Zašto je kolonoskopija najbolji pregled?

Zato što omogućava najtačniji pregled cele sluzokože debelog creva. Pored pregleda, kolonoskopijom je moguće bezbolno ukloniti polipe, pa je time kolonoskopija u brojnim slučajevima i definitivna terapija. Pored tumorskih promena, pregledom se mogu otkriti i druge bolesti creva.

Komplikacije kolonoskopije su veoma retke. Moguća komplikacija je perforacija ili cepanje zida creva, koje može zahtevati hiruršku intervenciju, kao i krvarenje koje se javlja posle biopsije i najčešće spontano prestaje.

Šta su to polipi?

Polipi su dobroćudne izrasline na sluzokoži debelog creva. U njima s vremenom može nastati zloćudni tumor. Zato je njihovo otkrivanje i uklanjanje važno u sprečavanju raka debelog creva. Polipi mogu biti veličine od zrna prosa do nekoliko centimetara. Kako nije uvek moguće razlikovati dobroćudni polip od zloćudnog, potrebno je uraditi biopsiju polipa. Većina polipa se u toku kolonoskopije odmah uklanja u celosti i šalje na patohistološki pregled. Sa većih polipa prvo se uzima uzorak tkiva (biopsija), a posle patohistološke analize procenjuje se način na koji će se oni odstraniti. Da se neki polip ne bi prevideo, potrebno je da crevo pre pregleda bude dobro pročišćeno.