Karađorđevići ipak bez Bleda

ČUVENA vila "Bled", koju je Srbija tražila od Slovenije, čak i ako postane vlasništvo naše zemlje neće ući u postupak restitucije i neće biti vraćena prvobitnim vlasnicima - porodici Karađorđević.

- Agencija za restituciju vraća imovinu samo na teritoriji Republike Srbije - potvrdio je kratko za "Novosti" Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Vila, čiji je mogući povraćaj kroz bilateralni sporazum sa Slovenijom najavio premijer Vučić, bila je omiljena letnja rezidencija kraljevske porodice. Kralj Aleksandar Karađorđević je dvorac kupio 1922. godine, a gradio ga je austrijski vojvoda Ernest Vindišgrac. Zdanje je odmah prozvano Suvobor. Dvorac se vodio na kraljicu Mariju, baš kao i Gornja i Donja Radovna, i letovalište u Mezaljki ("Andrejevo selo"). Ukazom o oduzimanju državljanstva i imovine Karađorđevićima od 2. oktobra 1947. koji je potpisao Evdard Kardelj, ovo je od kraljice konfiskovano.

Vrednost vile na Bledu, Gornje i Donje Radovne i jedne električne pilane, posle Drugog svetskog rata procenjena je na nešto više od 12,8 miliona tadašnjih dinara. Letovalište u Mezaljki procenjeno je na nešto više od dva miliona.

Tito je svojevremeno naložio da se na konfiskovanom imanju izgradi nova rezidencija, na mestu gde je nekada stajao dvorac, pa je vila postala glavno stecište političkih, diplomatskih i protokolarnih obaveza, da bi 1984. bila pretvorena u hotel.

Prema izvorima "Novosti", kraljica je ovaj dvorac još ranije prenela na sina Tomislava, koji ga je i potraživao od Slovenije u postupku restitucije. Slovenački sud ga je, međutim, odbio jer su Karađorđevići imali isti tretman u slovenačkom zakonu o restituciji kao narodni neprijatelji i kolaboracionisti - bilo im je zabranjeno vraćanje imovine. Ovu okolnost nije promenila ni činjenica da su svi pripadnici dinastije u poslednjih nekoliko godina rehabilitovani.

Prema rečima Đorđa Đurišića, pravnog zastupnika porodice Karađorđević, postupak u Sloveniji vodili su slovenački advokati i, prema njegovim saznanjima, pošto su izgubili na svim instancama u "deželi", nije uložena žalba Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Da, ipak, sve nije gotovo nada se Dragoljub Acović, član Krunskog saveta. On kaže da pravo na "Bled" polažu naslednici sva tri sina kraljice Marije, a ne samo Tomislav. Prema njemu, princ Tomislav bio je samostalni vlasnik jedino vile "Bokeljka" i imanja u Demir Kapiji.

Druga grana dinastije, odnosno naslednici kneza Pavla - kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar, takođe imaju nekretninu u Sloveniji koju potražuju od ove države. Reč je o vili na Brdu kod Kranja. Prema rečima njihovog zastupnika Dejana Nedića, ova nekretnina tražena je u parničnom postupku od Slovenije:

- Nadamo se ili restituciji u naturalnom obliku ili obeštećenju. Postupak je pred Ustavnim sudom Slovenije, jer je sud presudio na štetu naslednika kneza Pavla. Ukoliko i odluka Ustavnog suda bude negativna, obratićemo se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu - kaže Nedić.

TITOVE LIMUZINE POZAJMLjENE 1986.

SRBIJA je od Slovenije tražila i petnaestak automobila koji su pozajmljeni Tehničkom muzeju Slovenije, u Bistri kraj Ljubljane, 1986. godine, za izložbu, od kojih je 11 bilo u voznom parku Josipa Broza Tita. Oni formalno pripadaju Muzeju istorije Jugoslavije i Vojnom muzeju na Kalemegdanu. Mada ih je Memorijalni centar "Josip Broz Tito", po isteku ugovora, januara 1991. tražio nazad - nikada nisu vraćeni. Vozila vrede između pet i 10 miliona evra, a među njima su najskuplji "horh glazer", kabriolet iz 1938, blindirani "pakard" iz 1937, poklon Staljina, i blindirani "mercedes kupe" iz 1939.