Razvija se nauka - uz mnogo muka

SRPSKI istraživači iz godine u godinu povećavaju broj radova, projekata, ali raste i međunarodna saradnja, iako se izdvajanja za nauku tri puta manja od evropskog minimuma. Više od 15.000 naučnih radova štampano je za tri godine u međunarodnim, a 2.000 više u domaćim časopisima, objavljeno je u publikaciji „Nauka u Srbiji 2010-2013“ Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj. Ova studija, koja će zvanično biti predstavljena za nedelju dana, pokazuje i da je u istom periodu u Srbiji registrovano više od 2.000 patenata, tehničkih i razvojnih rešenja.

Celu našu naučnu zajednicu čini 13.813 istraživača, među kojima je zvanično 996 stranaca. Sa preslabom privredom, koja pred nauku ne postavlja gotovo nikakve zadatke, mnogi komentarišu da je broj naučnika na državnom teretu preveliki. Dr Aleksandar Belić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tvrdi drugačije.

- Na milion stanovnika imamo duplo manje istraživača nego što je evropski prosek. A kako znamo da jedini zamajac razvoja, ta mreža mogla bi da bude i veća - kaže dr Belić za „Novosti“. - Naši instituti i naučnici, kaže on, dobro se kotiraju i na međunarodnom planu. Za sedam godina, kroz takozvani FP7 program, iz stranih fondova, naši istraživači dobili su 60 miliona evra, namenjenih za opremu i njihov rad.

A među najuspešnijima, prema broju domaćih i stranih projekata, nalaze se instituti za fiziku, biologiju, hemiju, povrtarstvo, kukuruz, Institut „Pupin“... Prema broju radova prednjače medicinari. Tokom 2011. Godine objavili su 1.150 naučnih radova u međunarodnim časopisima, 2012. taj broj povećan je na 1.290, da bi prošle godine ostvarili još veće uspehe, sa 1.547 radova. Ova statistika svrstava Srbiju prema broju radova iz medicine na 45. mesto u svetskim razmerama.

A najveći, prema broju radova i istraživača, jeste Institut za nuklearne nauke „Vinča“, koji broji 248 doktora nauka. A u zlatno doba institut je brojao i po 1.500 radnika.

- Prednost „Vinče“ je u njenoj interdisciplinarnosti, što kod nas jednom problemu može da se pristupi iz ugla više nauka - kaže za „Novosti“ dr Bojan Radak, pomoćnik direktora „Vinče“. - Nekada je Vinča imala i naučno i privredno tržište, pa je dala brojna tehnološka rešenja za industriju. Danas nam privreda ništa i ne traži. Ipak, u Vinči je nastalo oko hiljadu patenata.

On i njegove kolege, kaže, objavljuju radove iz više naučnih oblasti - od fizike, biologije i hemije, pa do zaštite životne sredine i nauke o materijalima. Učestvuju i u četiri veoma važna i velika međunarodna projekta.

Među najznačajnijim „tačkama“ srpske nauke i tehnološkog razvoja jesu i male kompanije inkubatori, gde su, uz podršku univerziteta, mnogi mladi uspeli da primene znanje stečeno na studijama. Tako su u okviru poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu formirali 41 malo preduzeće. Tu je posao našlo 250 mladih, od čega se njih 20 vratilo iz inostranstva. Razvijene su 32 nove tehnologije, a više od 70 odsto prihoda ovih kompanija dolazi iz izvoza. Neke od njih angažuju i više od 30 inženjera. Kao posebno uspešni, u izveštaju Nacionalnog saveta za nauku, navedeni su Bitgear njireless Design services, Straberry energy i „Teleskin“. Uz podršku Univerziteta u Novom Sadu osnovano je 77 malih kompanija, koje zapošljavaju 1.270 mladih i dodatno angažuju njih još 800. Najveći broj radi u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i sarađuje sa inostranstvom. Univerzitet u Nišu formirao je klaster naprednih tehnologija NiCAT, a Univerzitet u Kragujevcu Mrežu trening centara.