PRONAĆI posao u Srbiji postalo je nemoguća misija. Mnogi su mišljenja da bez dobre rođačke ili partijske veze nema ni radne knjižice. Na listi važnih uslova obrazovanje se očigledno loše kotira, s obzirom na to da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno čak 772 magistra i 87 doktora nauka!

Da bi redovno i u roku završio fakultet, studentu je pre „bolonje“ bilo potrebno pet ili šest godina, magistarske studije trajale su dve godine, a doktorat se sticao pisanjem rada i odbranom disertacije. Po Bolonjskoj deklaraciji, da bi postali doktori, diplomci i masteri treba da se vrate u školske klupe, tri godine slušaju predavanja, polažu ispite i pripremaju doktorski rad. U proseku i jednima i drugima je neophodno desetak godina do sticanja visokog zvanja. Verovatno da niko od njih nije ni sanjao da će posle toga isto toliko vremena provesti i na birou.

Rekorder po dužini čekanja posla u struci je specijalista - gumarsko plastičarski tehnolog, koji provodi 17. godinu na birou. Po jedan istraživač muzičkih umetnosti, arheologije i specijalista bolesti zuba su punih devet godina bez posla, dok su u sedmu godinu čekanja zagazili specijalista ishrane, zoohigijene, tehnolog proizvodnje piva, magistar rudarstva, specijalista neuropsihijatrije...

- Najviše magistara, čak 105, iz oblasti je ekonomskih nauka, a tu su i magistri menadžeri, politikolozi, magistri likovnih umetnosti... - kažu u NSZ. - Oni, u proseku, na zaposlenje čekaju dve godine i devet meseci.

Devet godina na tržištu rada provode po jedan doktor dramske umetnosti i digitalnih medija. Nadu polako gube i nosioci najviših zvanja prirodno-matematičkih, biohemijskih nauka. Oni su na evidenciji NSZ već 6,5 godina. U šestu godinu čekanja radne knjižice uveliko su zagazili i po jedan doktor tehnološkog inženjerstva i organizacije rada.

- Najbrojniji su nosioci najviših zvanja ekonomskih nauka, trenutno ih je na listi 12, slede oni iz medicinske oblasti (šest), a po četiri je iz kategorije pravnih, bioloških nauka i fizičke kulture - kažu u NSZ. - Poslodavci nam se retko obraćaju sa ponudom poslova u ovim stepenima stručne spreme. Da li će magistri i doktori nauka prihvatiti posao u nižem stepenu obrazovanja zavisi, pre svega, od ponude poslova, ali i od subjektivnih činilaca. Neko ko je egzistencijalno ugrožen prihvatiće bilo kakav posao, dok neko ko ima mogućnosti tražiće adekvatan posao na kojem može da iskaže svoje znanje i sposobnosti.


SPREMNI I DA “ZABORAVE“ SPREMU

ISKUSTVA govore da su doktori i magistri spremni da prihvate posao u nižem stepenu stručne spreme, ali u okviru svog obrazovnog profila. To se posebno odnosi na one iz oblasti društveno-ekonomskih zanimanja, dok saobraćajni, građevinski ili mašinski profili lakše dolaze do zaposlenja u svom rangu, kao i kandidati iz zdravstveno-medicinske oblasti.