Muke najtežih pacijenata: Nema gde ni da se umre

B. Radivojević

13. 12. 2013. u 08:32

Муке најтежих пацијената: Нема где ни да се умре
Šest ustanova ima jedinice za palijativnu negu, kapaciteti mali. Mnogi bi u bolnice, jer porodice odbacuju stare i bolesne

NAJTEŽI pacijenti kojima medicina više ne može da pomogne, u Srbiji su prepušteni sami sebi, a ako ne mogu da računaju ni na brigu porodice, nemaju gde dostojanstveno ni da umru.

U bolnicama za njih nema mesta, jer kada lekari zaključe da terapija više ne može da pomogne, piše se otpusna lista. Za njih se sada prave posebne jedinice - za palijativno zbrinjavanje. Od početka meseca otvorene su u tri centra: u Čačku, Ćupriji i Pirotu. Do kraja godine takvu jedinicu dobiće i Kikinda, a do sredine sledeće još devet bolnica. Iskustva centara u Valjevu, Zrenjaninu i Somboru, gde postoje ove službe, pokazuju da je neophodno mnogo više od 300 kreveta, koliko će ih ukupno biti za palijativno zbrinjavanje u 28 centara do 2015. godine.

- Imamo osam kreveta za palijativu, ali to što ovde dobijaju nije baš nega kakva je planirana - kaže dr Vesna Banović sa odeljenja onkologije sa palijativnom negom u Zdravstvenom centru Valjevo. - Čitav koncept palijativnog zbrinjavanja je pogrešno shvaćen, ne samo među obolelima i porodicama, koje bi teškog bolesnika najradije trajno smestile u bolnicu, nego i među doktorima. Pacijentkinja je osam meseci ovde ležala posle pokušaja suicida. Mnogi ostanu na odeljenju do smrti.

NEMA HOSPISA U VIŠE od 125 zemalja najtežim bolesnicima patnje se umanjuju u specijalizovanim ustanovama, hospisima, koje obezbeđuju najbolju brigu. U Srbiji takva ustanova ne postoji. U Beogradu humanitarna organizacija „BELhospis“ godišnje zbrinjava oko 400 pacijenata.

U valjevskoj jedinici u sobi leži šestoro ljudi. I sama doktorka Banović priznaje da uslovi nisu sjajni: ponekad su u istoj sobi muškarci i žene, a u palijativnoj jedinici ne mogu da se primene ni sva dijagnostika, niti sva terapija. Sada imaju pacijentkinju od 84 godine, kojoj i nije mesto na ovakvom odeljenju, ali porodica je neće.

Za jedinicu u Valjevu zaduženo je šest lekara. To su isti doktori.

Palijativno odeljenje u čačanskoj bolnici ima osam postelja,a o pacijentima brine sedam sestara i lekar.

Bolesti koje zahtevaju palijativno zbrinjavanje su uglavnom maligni tumori, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes sa komplikacijama, opstruktivne bolesti pluća, HIV/AIDS, ali i traume.

- Dostojanstvo najtežih bolesnika, za koje nekada nema leka, mora biti briga socijalnih radnika, defektologa, psihologa, porodica, duhovnika - kaže ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović. - Za 2014. Ministarstvo je opredelilo 17 miliona dinara za ove namene, a pomoć pristiže i iz evropskih fondova.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (16)

Mirko

13.12.2013. 08:49

Kako dajes, tako ce ti se i vratiti. Nije tesko, biti covek u pravom smislu! Mladi zaboravljaju da ce i oni b iti starci i starice.

sasa

13.12.2013. 11:00

@Mirko - malo bezobrazan komentar!! tim ljudima treba nega 24 sata jer najcesce ne mogu da ustanu iz kreveta. ja moram da odem na posao. tamo me niko ne pita da li moram nekog da cuvam kod kuce a ne mozes biti na bolovanju 6 meseci. nemamo svi novac da platimo privatne negovatelje! i to nema veze sa tim da li je neko covek u kom god smislu.

Don Kihot

13.12.2013. 11:50

@Mirko - Zato i plaćamo poreze i zdravstveno socijalne zaštite...Treba uraditi preraspodelu novca korektno, Država se i u ovakvim sutuacijama treba osećati.

A

13.12.2013. 12:55

@Mirko - Ne radi se ovde o starima, nego o pacijentima u poslednjim fazama teskih bolesti. Verujem da je za porodicu izuzetno tesko da se brine o njima, na vise nacina... treba to umeti, treba se mnogo posvetiti, nije to tako jednostavno da samo kazes da neko "nece". Nisu svi bolnicari sa neogranicenim vremenom na raspolaganju. Treba da postoji pravo palijatvno zbrinjavanje u bolnicama, to bi bilo mnogo bolje nego da taj teret pada na porodicu.

Neša

13.12.2013. 13:36

@Mirko - Tačno takav komentar će dati tvoji potomci kada ti dođeš na red. Bićeš teret ljudima koji imaju obaveze. Onaj gore pamti pa će te i darivati. Sada si ubeđen da ćeš na neku foru eskivirati smrt. Da li smeš da staviš neki dinar na tu opciju? Nadam se da ćeš se setiti kako se postupa sa starima i umirućima kada dođe tvoj trenutak.

ana

13.12.2013. 09:10

Ja zivim u Beogradu i moja majka je bolovala od kancera. Kada je bolest dosla u terminalnu fazu lekar sa Instituta za onkologiju nam je rekao da leka nema i da se obratimo Domu Zdravlja terenskoj sluzbi. Ne treba osudjivati clanove porodice koji su preopterecni borbom za opstanak i nemaju vremena za negu starih bolesnika od kancera. Nijedna bolnica u Beogradu ne prima bolesnike u terminalnoj fazi kancera.Mislim da ti bolesnici i ne zele da docekaju smrt u bolnici vec sa porodicom.

Majkl

13.12.2013. 10:47

Zaboravljaju najbliži često: Ko ih je doneo na ovaj svet, školovao, neprespavane noći i dani. pri odgajanju i mnoge muke i nevolje, školovanje i još mnogo toga... Kada ljudi dožive starost, mnogi od njih se nalaze u nemilosti, "porodica" ne brine o njima ili budu odbačeni-tužno! Ali kada bude ostavinska rasprava, mnogo ih je više nego što se očekivalo....žalosno... Uvek nam je Nušić prisutan.

Ceci

14.12.2013. 02:28

@ Majkl - Izvinite ali vecina porodica u Srbiji zive u malim stanovima gde su smestene po vise generacija. Da li smatrate da agoniju smrti trebaju da posmatraju deca ? Kako detetu objasniti zasto baka ili deka urlicu od bolova ili se ponasaju nekotrolisano ?

АБ

13.12.2013. 16:46

Моја мајка је последњих неколико дана живота на крају дуге и тешке болести провела у "служби за продужено лечење и негу" болнице у Зајечару. Особље врло предано ради свој посао и олакшава колико то може положај најтежих болесника, често у последњој фази болести. Терапију прилагођавају стању болесника, тако да не трпе болове, а остану колико год је то могуће при свести. Такви пожртвовани здравствени радници на својим леђима износе велики терет и заслужују много више поштовања и признања.

asf

13.12.2013. 17:00

Gde je Crkva sada? Zar ne bi mogli oni da se bave ovim, kao i prihvatilistima za napustenu decu?

aleksa

13.12.2013. 18:34

@asf - Boze kakav komentar. Kako Crkva da pomogne tim bolesnicima? Sa kojim kadrom. Otac mi je umro od kancera pluca. Napustio sam posao u inostranstvu da bih sestri pomogao u tim teskim trenutcima. Jako dobro znam sta je to. Nega takvih bolesnika je izuzetno zahtevna. Ceo dan presvlacenje, pokusavanje hranjenja, smanjenje bolova.... Hteo sam da ga smestim u privatnu kliniku, trazili su 100 eura dan. Ali nije on hteo...Preterah sa tekstom

vladimir beograd

13.12.2013. 18:47

Postovani,projekat Hospisa u Srbiji sam licno napisao sa dr.spec.Nikolom Petkovicem i razradio do detalja i ukljucio projektni biro i ing lazica,koji je hteo svegartis da projektuje a svi isto volonterski da odradimo i ukljucimo siroku drustvenu zajednicu.Ne treba tu neznam koliko para,za Beograd je dovoljno 2,5 do 3 miliona evra.za Novi Sad 2 milona zaKragujevac i Kraljevo oko 3,5 milona zajedno.Za celu teritoriju Srbije treba oko 25 do 30 milona da se resi pitanje Palijativnog zbrinjavanja