Zoran je imao viziju moderne Srbije

DAVAO nam je krila, nije ih sasecao. Imali smo odrešene ruke, ali je očekivao rezultate. Imao je viziju, hteo je da budemo tim koji bi od Srbije napravio bogato, jako, moderno društvo. Bio je opsednut modernizacijom države.

Ove reči izgovaraju gotovo svi saradnici Zorana Đinđića kada se prisete kako je bilo raditi sa prvim demokratskim premijerom nakon petooktobarskih promena, pa do kobnog 12. marta 2003. godine.

Zoran Đinđić ubijen je 12. marta pre devet godina na ulazu u zgradu Vlade. U 12 sati i 23 minuta pogođen je metkom u grudi.

Dve godine ranije, 25. marta 2001, izabran je za predsednika srpske vlade. Da je Srbija, u momentu kada je preuzela nova vlada, bila oronula kuća, znali su svi.

- Ali ni slutili nismo da će se baš svaki zid kada ga malo zagrebemo srušiti. Sve je bilo toliko ruinirano i devastirano - govorio je Đinđić nekoliko meseci nakon što je preuzeo Vladu. - Moj prioritet je da uklonim sve prepreke koje vode ka ubrzanom vraćanju zemlje u Evropu.

Njegova vizija ostvarena je ove godine - Srbija je kandidat za EU.

Tvrdio je da mesto neke države na svetskoj mapi ne zavisi od njene veličine, nego od potencijala. A verovao je da su ljudi glavni potencijal Srbije.

I prvu demokratsku vladu sastavljao je dajući šansu novim ljudima. Od saradnika je očekivao ideje i veliki rad.

- Čuli bismo se dnevno i po 15 puta - priča nam Božidar Đelić, koji je tada bio ministar finansija. - Ali ti razgovori nekada bi trajali samo desetak sekundi, jer on je očekivao da njegovi saradnici precizno znaju šta su teme, a da on ne mora da im daje instrukcije. Nije bio od onih koji žele sve da kontrolišu.

Đelić priča kako je upoznao Đinđića.

- U novembru 2000. godine zazvonio mi je telefon. S druge strane bio je Đinđić. Nisam ga poznavao. Sreli smo se u Krunskoj ulici u sedištu stranke. Pričali smo sat i po. Rekao mi je: „Kada pobedimo, hoću da sastavim jaku vladu, mnogi mi kažu da u njoj treba da budeš i ti.“ Odgovorio sam da bih voleo da se bavim finansijama. Složio se. A onda sam mu pomogao i da sastavi ekonomski deo vlade.

U tom delu vlade bio je i Aleksandar Vlahović, zadužen za privredu i privatizaciju. On se priseća:

- Imali smo sa njim svakodnevne sastanke, uglavnom van uobičajenog radnog vremena, popodne i uveče. Večerali bismo kod njega. Nekada smo ostajali i do četiri ujutro, ali svejedno, u devet sati smo morali da budemo na poslu.

Vlahović ga se seća kao čoveka punog energije, koji je mnogo radio:

- Nije se mnogo mešao, ali je tražio rezultate. Bilo je mnogo pozitivne energije. Đinđićev autoritet je sve nosio. Tražio je reforme na svim poljima, što pre.

I Goran Pitić, koji je tada bio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, kaže da je Đinđić saradnicima ostavljao slobodu i nezavisnost.

- Bio je vizionar i svi smo bili deo projekta koji će sa godinama postajati sve vredniji. Razbijao je inerciju i omogućio da se otvaraju tabu teme. Bolja budućnost bila mu je ideja vodilja - kaže Pitić za „Novosti“. - U inostranstvu smo tretirani kao najsposobnija vlada u regionu.

Taj trenutak, uveren je naš sagovornik, obezbedio je Srbiji bolju budućnost, sa tog puta sada više nema povratka.

BIOGRAFIJA

* 1952. godine, 1. avgusta, rođen u Bosanskom Šamcu

* 1974. diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu

* 1979. doktorirao na Univerzitetu u Konstancu

* 1990. bio jedan od osnivača Demokratske stranke

* 1994. u januaru izabran za predsednika DS

* 1997. izabran za gradonačelnika Beograda

* 1999. američki nedeljnik „Tajm“ uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma

* 2000. u junu pruzeo funkciju koordinatora u SZP, a potom postao i šef centralnog izbornog štaba DOS

* 2001. 25. januara nakon pobede DOS na izborima postao premijer Srbije,

* 2003. godine, 12. marta, ubijen ispred zgrade Vlade Srbije. Iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku

ŠTA JE GOVORIO

* Naša parola je postati ravnopravni deo sveta, da naša deca i unuci imaju svoju budućnost, kako je ne bi tražili u drugim zemljama.

* Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami.

* Naš ukupni uspeh zavisi od voljnog faktora, od naše sposobnosti da se dogovorimo prioritetima i svu energiju usmerimo na njihovo ostvarenje.

* Voleo bih da se u našoj zemlji 24 sata nešto dešava, da nema spavanja, da se stalno neke stvari rade.

* Želimo modernu Srbiju koja će se takmičiti sa drugima i imati glavnu ulogu na Balkanu, u kojoj će biti malo trutova, a mnogo radilica.

O Kosovu: Divlja gradnja

* Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trentuka vrlo brzo reći će nam: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati. A zašto je dopušteno da se nelegalno zida u prisustvu međunarodne zajednice? Istina je da sam zbog Kosmeta pokvario odnose sa dosta svojih kolega u međunarodnim organizacijama. Srbija nije protektorat da bi iko mogao da joj nameće bilo koje rešenje za neki deo njene teritorije.

Nedelju dana pre ubistva: Pravo ne nestaje

Nedelju dana pre ubistva, u intervjuu „Novostima“, bio je vrlo jasan:

* Prava Srbije na Kosovu i Metohiji nisu nešto što može da nestane. Niko nema, ni među Albancima ni u svetu, prava da nam kaže: Milošević je potrošio vaša prava i vi počinjete od nule. Naravno, i albansko stanovništvo ima svoja prava. Naš pristup nije jednostran. I u Rezoluciji 1244 je zapisano da mora da bude pronađen kompromis između prava Prištine i prava Beograda. Mene zabrinjava to što tokom poslednje četiri godine sve ide mimo Rezolucije 1244. Suočeni smo sa širokim isključivanjem čak i mogućnosti da Beograd ima bilo kakva prava.

IME U 12 GRADOVA

PRVI demokratski premijer dr Zoran Đinđić do sada je dobio barem jedan kutak u 12 gradova Srbije. Osim Beograda, gde je dobio ulicu i plato, sećanje na ubijenog predsednika Vlade čuvaju i Novi Sad, Kragujevac, Niš, Subotica...

Poštu tragično stradalom premijeru prvi je odao Svilajnac, gde su gradske vlasti već proleća 2004. godine Aleju palih boraca preimenovali u Aleju Zorana Đinđića. Međutim, oktobra iste godine, posle povratka Dobrivoja Budimirovića Bidže na vlast, vraćeno je staro ime. Nakon majskih izbora 2008. ova ulica je ponovo ponela Đinđićevo ime.

Prvi spomenik Đinđić je dobio u Prokuplju. On je otkriven na njegov rođendan, 1. avgusta 2007. godine.

Spomenik i plato prvi demokratski premijer dobio je i u Subotici i Pančevu.

Centralna gradska ulica u Kikindi, koja se proteže od Ulice Dimitrija Tucovića do početka Dositejeve, takođe nosi Zoranovo ime. Na ovaj način poštu pokojnom premijeru odali su Kragujevac i Novi Sad, a i najduži bulevar u Nišu je njegov.

Trg Zorana Đinđića postoji i u Zrenjaninu i Staroj Pazovi, dok ulice sa njegovim imenom imaju Bač i Bačko Novo Selo. (N. P.)

POBUNA JSO - UVERTIRA U ATENTAT

POBUNA pripadnika Jedinice za specijalne operacije, novembra 2001, bila je uvertira u ubistvo premijera Zorana Đinđića - stav je Tužilaštva za organizovani kriminal koje je prošle nedelje podiglo optužnicu protiv Milorada Ulemeka Legije, Zvezdana Jovanovića i još šestorice okrivljenih za organizovanje oružane pobune JSO.

Ovaj postupak peti je po redu koji se vodi protiv Ulemeka, a drugi protiv Jovanovića. Njima je u novembru 2009. godine potvrđena kazna od po 40 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera. Na ukupno 268 godina zatvora osuđeno je deset pripadnika „zemunskog klana“.

Ukoliko se dokažu nove optužbe Tužilaštva za organizovani kriminal, Ulemeka, Jovanovića i ostale iz komande JSO čekaju višegodišnje zatvorske kazne.

Kako se navodi u krivičnom Zakoniku, „ko učestvuje u oružanoj pobuni koja je upravljena na ugrožavanje ustavnog uređenja, bezbednosti ili teritorijalne celine Republike Srbije, kazniće se zatvorom od tri do 15 godina“. Za one za koje se dokaže da su organizovali pobunu, sledi najmanje pet godina zatvora. (N. B.)