Kamata i po dogovoru

Banke su prinuđene da u potrazi za klijentima traže nove “mamce”. Naročito se utrkuju kada su u pitanju stambeni krediti, koji su na tržištu i dalje najtraženiji. Tako su počele da nude i zaštitne kamate - kamata tokom dugog perioda otplate ovih zajmova ne može da raste iznad određene granice. Ili, klijent može svake tri godine da menja kamatu, odnosno da prelazi sa fiksne u promenljivu i obrnuto.

U Srbiji je u poslednjih pet godina odobreno oko 70.000 stambenih kredita. Od toga je 56.000 osigurala Nacionalna korporacija. Zbog nemogućnosti otplate ovih zajmova u proceduri je 104 hipoteke.

- U prvoj polovini ove godine došlo je do oporavka kreditne aktivnosti kada su u pitanju zajmovi za kupovinu stana - ističe Mira Erić Jović, viceguverner NBS. - Raste zaduživanje u evrima kada su u pitanju ove pozajmice, a sve je manje stambenih kredita u “švajcarcima”. Sada imamo 54 odsto stambenih zajmova u evrima, a 46 odsto u švajcarskim francima. Pre četiri godine taj odnos je bio znatno drugačiji. Građani koji su se tada odlučili za stambene kredite u švajcarskim francima, zbog rasta ove valute u odnosu na evro sada plaćaju znatno veće rate.

Prema rečima Miroslava Rebića, člana IO Sosijetet ženeral, ova banka se odlučila da ponudi svojim klijentima mogućnost da tokom otplate stambenog kredita sami izaberu kamatu - promenljivu ili fiksnu na svake tri godine. Ukoliko se dogodi da krene rast euribora, a građanin se odlučio za promenljivu kamatu, može da pređe na fiksnu i da se zaštiti od rasta rate. S druge strane, ako proceni da je varijabilna kamata povoljnija od fiksne, u nekom trenutku tokom otplate stambenog kredita, može da pređe na nju.

I Alfa banka je uvela sličnu pogodnost za građane koji uzimaju stambene kredite. Ova grčka banka nudi stambenu pozajmicu sa zaštitnom kamatom, koja ne može da raste više od dva odsto u periodu od sedam godina, a, za razliku od fiksne kamate, može i da padne.

ODGOVOR NA KRIZU

Konferencija “Juromani” o finansijama i investicijama u jugoistočnoj Evropi biće održana u utorak i sredu u Beogradu, najavio je organizator.

Skup, na kojem će glavne teme biti odgovor na ekonomsku krizu u regionu i evrozoni i stanje u bankarstvu otvoriće predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.

Na skupu se očekuje više od 300 učesnika iz dvadesetak država, a Srbiju će predstavljati potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić, ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner Narodne banke Dejan Šoškić.

Konferencija o finansijama i investicijama u Jugoistočnoj Evropi se svake druge godine održava u Cavtatu, u Hrvatskoj, a u ostalim godinama u drugim, ekonomski značajnim gradovima regiona.