Živom vadili oči

10. 07. 2006. u 16:42

Fakovići, selo kraj same Drine, kod Bratunca, gde je od 140 stanovnika 115 bilo Srba. Toga dana ubijeno je preko 20 meštana, a selo opljačkano i zapaljeno

MIODRAG POPOV:
"SUZE SU ISTE VERE"

FAKOVIĆI, 5. OKTOBAR 1992. - Selo kraj same Drine, kod Bratunca, gde je od 140 stanovnika 115 bilo Srba. Toga dana ubijeno je preko 20 meštana, a selo opljačkano i zapaljeno. Mesto je u kotlini, opasano planinskim kosama. Sa jedne od njih spustila se silna vojska. Oni koji su imali puške pucali su, ali više je bilo protivnika nego metaka. Vojska je zakasnila i Muslimani su izašli na Drinu, ali samo nakratko. Tek da bi opljačkali i popalili selo. I pobili što im je na putu bilo. Ispred neprijatelj, svuda okolo planine, iza leđa, na desetak metara Drina. Da nije bilo čamaca, mnogi bi završili u reci. Vojska je kasno stigla.

- Morali smo pobeći sa unucima, a sinovi su ostali da brane kuće. Ja sam svog sina izgubila i još mnogo je naših poginulo.Stojan Stjepanović je zaklan na kućnom pragu - svedoći Ikonija Savić.

Smrt je iznenada, poput olujnog oblaka, stigla i još brže otišla iz Fakovića. Mrtvi su ležali po ulici, u jednom dvorištu pušio se ugljenisan leš. Ispred svog dvorišta leži zaklan Stojan Stjepanović. Malo dalje Slavko Petrović. Neke su zarobili i odveli u Srebrenicu.

I Boljevići, mesto sa preko 400 stanovnika, napadnuto je tog istog dana. Stradalo je 8 Srba, a selo je opljačkano i spaljeno. Sve su to uglavnom bili starci koji su imali od 62 do 70 godina. Samo je jedan bio mlađi od 60 godina.

Naši ljudi su pružali otpor, ali nisu mogli ništa, jer je to bila čitava sila Muslimana. Najgore su bile njihove žene i deca, koji su vikali:

- Hvatajte Srbe, majku im jebem!

- Od moje familije - priča starac Stojan Đokić, čamdžija sa Drine - nastradalo je 13 ljudi. Sreji Đokiću, mom rođaku, odsekli su glavu Nasir Mamutović, Ibrahim Mujkić i Aris Riđić,a zatim su ubili njegovog sina Svetozara, kome su živom vadili oči, isekli ruke i kastrirali ga. To sam video svojim očima, jer sam ga ja okupao.

HAN PIJESAK, NOVEMBAR 1992. - Formiran je Drinski korpus po nalogu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, sa ciljem da zaštiti srpski narod istočne Bosne, posebno oko Drine. Štab je prvo bio u Han Pijesku, a kasnije u Vlasenici. Prvi komandant bio je general Milenko Živanović, a načelnik štaba Radislav Krstić. U sastavu korpusa bile su brigade, nazvane prema svom odredištu: Zvornička, Bratunačka, Romanijska, Vlasenička, Milićka, Birčanska, Podrinjska, Skelanski bataljon, kao i artiljerijski puk, i bataljoni vojne policije, inženjerije i veze. Svaka jedinica i starešine imali su svoja šifrovana imena: na primer, general Krstić bio je "Zlatar 385", Bratunačka brigada "Badem", a ja "Palma 01".

LOZNICA, SIKIRIĆ, BJELOVAC, 14. DECEMBAR 1992. - Selo je oko 6 sati probudila eksplozija dve bombe. Ljudi su poskakali iz kreveta. Janja Simić i njen muž Ratko požurili su iz kuće. Prvo on. Čim je izašao, posekao ga rafal i ubio. Njenog sina Zorana su dozvali dojučerašnji poznanici,vršnjaci od 22 godine, da izađe i preda se. Obećavali da mu neće ništa zlo učiniti, već samo razmeniti za svoje.

Čim je izašao, zapucali su i ranili ga. Poznao je po glasu Midhata Salihovića, pa mu je Zoran viknuo:

- Midhate, jesi li to ti?

- Jesam, dođi da popijemo. Ako nećeš, uhvatićemo te i živa na kolac nabiti. Da znaš kako Turčin znade na kolac da natakne.

Tada se čula i bivša komšinica Mulija Zukić, koja me je zvala:

- Hajde, Janjo, da popijemo kafu, majku ti jebem četničku!

Mog ranjenog devera Lazara dozivao je Rifat Salihović:

- Predajte se, četnici! Nema vam pomoći! Naši su u Voljevici sa mudžahedinima, ima ih hiljadu i po, jebaćemo vam majku!

Neko od ranjenih Srba je dozivao u pomoć, a Midhat je vikao da svi čuju:

- Sada ćemo mi da koljemo Srbe!

Sakrili smo se u podrum, jer nam je gornji deo kuće srušen ručnim bacačima. Borba je trajala do mraka. U prvi sumrak, nedaleko od moje kuće čula sam kako neko od njihovih viče:

- Hvatajte Janju živu, opkolite s leve i s desne strane!

Kada je pao mrak, prva sam izašla sa ranjenim sinom i otišli smo nekako do Drine, pa posle čamcem preko, u Srbiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Aleksandar Veljić

11.07.2018. 13:34

@Dragana - Siguran sam da čita, ali je verovatno ne potresa to što čita.