TV: Boli glava od reklama

REKLAME koje probijaju bubne opne, serija kojima je gledanost rekordna samo zato što se repriziraju decenijama, manjak obrazovnog programa i filmski program bez premijera - samo su neke od stvari na domaćim televizijama koje nerviraju prosečne srpske gledaoce, inače rekordere u Evropi po vremenu provedenom ispred ekrana.

Zakon je takav da emitere ne može da natera da budu mnogo bolji, a i tamo gde postoje propisi i kazne televizije se često o njih ogluše. Prolaze godine od kada su uvedena pravila igre, a emiteri se još nisu doveli u red. Tako i dalje na mnogim televizijama kada usred filma ili emisije krenu reklame gledalac može da se uplaši od tona sa toliko suvišnih herca. Dozvoljeno je 50 kiloherca, a neki marketinški blokovi su i tri puta glasniji.

- Upravo smo priveli merenje kraju i utvrdili da ima televizija koje krše pravila o tonu. Kada ih opomenemo, oni se uglavom uozbilje i prestanu to da rade. Do sada niko nije kažnjen - kažu u RATEL, koji je nadležan za kontrolu tehničkog dela emitovanja TV programa.

Kada bi zaista završili na sudu, emiteri bi mogli da plate i do dva miliona dinara, jer maltretiraju gledaoce tako što, da bi skrenuli pažnju na reklame, pojačavaju ton. Ovog marketinškog trika pošteđeni su samo građani sa novijim modelima televizora, koji u sebi sadrže kontrolu nivoa zvuka.

Od prekomernih reklama, repriza i emisija sumnjivog kvaliteta gledaoci ponekad mogu da se zaštite samo ako ugase TV.

Za kontrolu onoga čime nas svakodnevno bombarduju sa TV ekrana zadužena je Republička radiodifuzna agencija u kojoj kažu da su se emiteri ipak uozbiljili i da sada prave mnogo manje prekršaja.

- Kada smo počeli da merimo minutažu reklama, kao i to u kojoj vrsti programa se emituju, imali smo situaciju da su emiteri svakog meseca pravili stotine prekršaja. Podnosili smo tužbe i, istina, procesi traju dugo, ali neke kazne su ipak stigle na naplatu - kaže za „Novosti“ Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA. - Kada su videli da moraju da plate ozbiljne iznose, jer kazne idu i do milion dinara, emiteri su počeli da se odgovornije ponašaju. Nema više produžavanja reklamnih blokova ili emitovanja u programima za koje postoje posebna pravila.

Prema Karadžićevim rečima, mnoge stvari u TV emitovanju treba da se dovedu u red, a da bi to bilo urađeno potrebno je menjati Zakon o radiodifuziji. Postojeći je usvojen pre deset godina i već ga je pregazilo vreme. Sada postoje i novi mediji, emitovanje programa na telefonima ili kompjuterima.

- Potrebno je promeniti i način naplate TV pretplate za javnih servis, jer se sadašnji pokazao kao neefikasan - napominje Karadžić. - Nije najsrećnije rešenje ni to što javni servis ima obavezu da deset odsto programa bude iz nezavisnih produkcija. Tu se misli na informativne i druge korisne, nezavisne sadržaje, a pošto je to gotovo neizvodljivo onda se pod nezavisne produkcije svrstavaju i serije i filmovi snimljeni van RTS.

LIČNI IZBOR

- Istina je da javni servis ima obavezu da emituje dečji, obrazovni i umetnički program, ali zakon nigde ne definiše o kom procentu programa je reč - objašnjava Goran Karadžić. - Da li će Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine da emituju pet minuta godišnje ili pet sati dnevno nekomercijalnih programa, to je samo njihova odluka.