Od minusa bankarima veće plate

KAMATE na dozvoljene minuse dovoljne su za isplatu plata zaposlenima u banci. Ovim rečima nam, bez navođenja konkretne sume novca, jedan bankar objašnjava koliko, zapravo, košta korišćenje popularne pozajmice po tekućem računu. A košta, u proseku, čak 35,64 odsto godišnje!

Dozvoljeni minus u Srbiji koristi više od četiri miliona građana i to u iznosu od 37,5 milijardi dinara, koliko, prema podacima Kreditnog biroa, iznosi vrednost ukupno odobrenog dozvoljenog prekoračenja. A kamate u bankama su približne visine, kreću se uglavnom preko dva odsto mesečno, što na godišnjem nivou bude i više od 30 procenata. Neko plati manje, neko više, već u zavisnosti od toga da li je stalno u minusu ili samo povremeno. Ova kamata se obračunava po dnevnom principu, u zavisnosti od stanja na tekućem računu.

- Kada, svakog 10. u mesecu, dobijem poruku na mobilni telefon da mi je „legla“ plata, bukvalno se utrkujem sa bankom: da li ću ja pre podići pare sa bankomata, ili će mi banka „skinuti“ ratu kredita koja dospeva istog dana - kaže Beograđanka Tatjana Simić. Iako je, potom, do sledeće uplate u negativnom minusu cele dve nedelje, Tatjana ističe da je ovo jedini način da joj kućni budžet finansijski „opstane“.

Kamate na dozvoljene minuse su visoke, a kada se na to doda i iznos koji se zaračunava na „nedozvoljeni minus“, zarada banke po ovom osnovu se značajno uvećava.

Saznati koliko iznosi tačna kamatna stopa na negativan minus ravna je podvigu, jer pojedine banke ne objavljuju ni visinu kamata na dozvoljeno prekoračenje, a kamoli na nedozvoljeno. Ipak, oni koji su bar jednom „probili“ dozvoljeni minus, znaju da im, uz blokadu računa, sleduje bar pet odsto mesečne zatezne kamate.

Inače, građani Srbije trenutno su u nedozvoljenom minusu 2,5 milijardi dinara. Ovakve situacije najčešće se dešavaju kada korisnici tekućih računa podignu celu zaradu, a potom im dospe rata kredita ili, eventualno, neki ček kojim je plaćano „na odloženo“.