Ne daju zemlju na doboš

GOTOVO svaka banka u Srbiji ima u ponudi i linije kredita namenjene poljoprivrednicima, čije se kamate u zavisnosti od dužine otplate, kreću od 12 do 15 odsto. Banke, kažu stručnjaci, nude kredite poljoprivrednicima, jer su dobri dužnici koji redovno plaćaju svoje obaveze. Poljoprivrednici su, međutim, oprezni, i za taj vid finansiranja proizvodnje odlučuju se samo kad moraju, tako da se retko dešava da se prodaje zemlja, koja je glavni instrument obezbeđivanja ovakvih kredita.

U ponudi poljoprivrednicima su kratkoročni krediti, namenjeni finasiranju setve, i ostalih sezonskih radova, kao i dugoročni krediti, za kupovinu mehanizacije, zemlje, gradnju skladišnih kapaciteta, podizanje dugogodišnjih zasada...

Kredite je, poljoprivrednicima, prethodnih godina, dodatno „približilo“ i Ministarstvo poljoprivrede, koje je, u saradnji sa 11 poslovnih banaka, dodeljivalo kratkoročne i dugoročne kredite sa subvencionisanim kamatnim stopama. Ovakve pozajmice, prošle godine, uzelo je više od 11.000 poljoprivrednika, a vrednost im je dostigla 75 miliona evra.

- Ove godine, nažalost, nismo imali na raspolaganju te kreditne linije, ali, banke su nudile kredite po komercijalnim uslovima, koji su oko 10 odsto skuplji od subvencionisanih - ističe Vojislav Malešev, predsednik Udruženja poljoprivrednika „100 P plus“. - I ja, a i moje kolege, međutim, dobro razmislimo pre nego što se zadužujemo, pošto je obezbeđenje kredita isključivo hipoteka na naše oranice, od kojih živimo, tako da kredite, u velikoj većini slučajeva, uredno vraćamo.

Banke su, dodaje Malešev, takođe korektne, i ako dođe do problema u vraćanju kredita, uglavnom omogućavaju reprogramiranje dugova, odnosno, traže način da se pomogne poljoprivredniku, a da zemlja kojom je garantovao za kredit ne ode „na doboš“.

- Do sada nisam čuo da je zemlja pravih poljoprivrednika, koji su je sticali generacijama, prodavana na taj način - kaže Malešev. - Ministarstvo je, takođe, sa svoje strane, kada smo imali problema sa sušom ili nekom drugom prirodnom nepogodom, izlazilo u susret poljoprivrednicima, i obezbeđivane su pogodnosti za vraćanje kredita, pa čak i otpis zateznih kamata.

Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine, takođe ističe kako su banke korektne prema poljoprivrednicima.

- Istina, ako kasnimo sa ratama, opominju nas, insistiraju na plaćanju, ali, i mi vraćamo, koliko i kad možemo - kaže Kiš. - Kratkoročni krediti, najčešće se vraćaju posle žetve ili berbe, tako da sa njima i nema mnogo problema.

ZAKASNILI

POLJOPRIVREDNICI, nažalost, ovog proleća seju bez subvencionisanih kredita Ministarstva poljoprivrede - ističe Kiš. - Uredbe o kreditiranju su zakasnile, pa je samim tim, setva siromašnija, pa se pitam, kako će, kada nam prinosi po hektaru budu niži nego ranije, ministar obezbediti jeftiniju hranu...