Dezinfekciona sredstva napravljena kod kuće nisu dovoljno efikasna

OTKAD je počela borba protiv virusa korona, ne prestajemo da peremo ruke, a potom da ih dezinfikujemo raznim sredstvima, najčešće gelovima. U međuvremenu, kako bismo izbegli čekanje u dugim redovima ispred apoteka, internetom su počeli da kruže brojni recepti za spravljanje dezinfekcionih sredstava za ruke u kućnim uslovima. U njihovom sastavu su, uglavnom, esecijalna ulja, alkohol i aloe vera gel. Zvuči smisleno da nešto što sadrži alkohol sigurno ubija bakterije, ali da li je baš tako?

Sudeći po rečima pojedinih svetskih stručnjaka, postoji propisana minimalna količina alkohola koju takva sredstva moraju da sadrže da bi se smatrala efikasnim, a svi ostali sastojci koji se nalaze u ovim receptima nemaju baš nikakvog uticaja. Ili, kako tvrdi dr Edvin Čeng, upravnik singapurskog “Parkvej Šentona”, da bi bilo efikasno, sredstvo za dezinfekciju ruku mora da poseduje barem 60-procentni alkohol.

I doktorka Nataša Bagdarasijan, konsultant sa Odeljenja zaraznih bolesti Nacionalne univerzitetske bolnice, naglašava da sastojci poput esencijalnih ulja ne pružaju pouzdanu zaštitu od virusa, ali i da trljanje kože ruku nekim rastvorima koji sadrže od 60 do čak 90 odsto alkohola deluje pogubno na kožu.

- To može da prouzrokuje suvoću i njeno pucanje, pa je bolje koristiti sredstva na bazi alkohola, ali koja su napravljena specijalno za kožu i sadrže hidratantne sastojke - kaže dr Bagdasarijan.

A kako stvari stoje sa ostalim proizvodima na bazi alkohola, kao što je, recimo, tečnost za ispiranje usta? Mogu li oni da zamene dezinfekcione gelove za ruke?

Sredstva za ispiranje usta zaista mogu da imaju antimikrobne agense, uključujući hlorheksidin glukonat i triklozan, ali ne bi trebalo da ih koristite kao sredstva za dezinfekciju ruku, čak ni u tragovima, jer, kako tvrdi doktorka, količina efikasnih sredstava za čišćenje možda nije u skladu sa koncentracijama potrebnim za temeljno čišćenje ruku.

- Osim toga, većina proizvoda za dezinfekciju ruku sadrži i druge agense za uništavanje klica, na primer benzetonijum hlorid, benzalkonijum hlorid ili povidon-jod, koji deluju efikasno - ističe dr Čeng. - Ni korišćenje vlažnih maramica u svrhu dezinfikovanja ruku takođe nije dobar izbor, jer su one namenjene za čišćenje raznih površina koje nas okružuju. Isto važi i za vlažne maramice namenjene bebama. One ne sadrže hemikalije za dezinfekciju, a i procenat alkohola u njima prilagođen je osetljivoj koži beba.

Šta je onda najbolje rešenje ako, iz nekog razloga, niste u prilici da kupite dezinfekciono sredstvo? Ono što smo poslednjih nekoliko nedelja slušali iz dana u dan - sapun i voda, odnosno pranje ruku 20 sekundi.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD ustanovili su da su sapun i voda čak efikasniji od sredstava za dezinfekciju ruku, jer ljudi ne mogu da koriste količinu tih sredstava koja im je zaista neophodna za čišćenje, a uz to velika je verovatnoća da će ih usput, pre nego što se ona osuše, nehotice obrisati.