DOK slušamo muziku, slušamo sebe kroz nju. Ona je naša unutrašnja melodija. Ne opterećuje, a njeno dejstvo je značajno. Ovo, za "Novosti", kaže muzikolog i redovni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu dr Tijana Popović Mlađenović, i naglašava da je muzika u ovom trenutku od izuzetog značaja za nas. Vreme koje provodimo u kućnoj izolaciji i na društvenoj distanci zbog virusa korona treba da iskoristimo za slušanje melodija koje nam prijaju, ali i da istražujemo i otkrivamo nove muzičke vidike.


- Ne postoji ljudsko društvo bez jezika i muzike, jer bez toga ne bi moglo da funkcioniše - ističe dr Tijana Popović Mlađenović. - Muzika nas povezuje i putem tehnoloških dostignuća, pa je ovo prilika da otkrijemo i njene druge svetove, nešto što nismo imali naviku da slušamo ili nismo bili u prilici. Možda je ovo trenutak da se naša radoznalost pobudi, a zahvaljujući muzici imamo priliku da putujemo jedni prema drugima. Nije joj potreban ni prevodilac, ni posrednik. Zato se treba kupati u tom muzičkom okeanu. Rimski muzički teoretičar, pisac, matematičar, retoričar i filozof Boecije (480-524) rekao je da je muzika tako prirodno sjedinjena sa nama da ne možemo, čak i ako bismo želeli, da je se oslobodimo.


Ne postoji univerzalni muzički recept, već od našeg unutrašnjeg bića zavisi šta ćemo slušati u određenom trenutku. Sagovornica "Novosti" naglašava da apsolutno sve dolazi u obzir: pop, rok, dens, bluz, ambijentalna, umetnička muzika, vorld mjuzik...


- Volim sve stilove koji imaju utemeljenje u muzičkoj logici - kaže muzikolog. - Možete slušati Šabana Bajramovića, tu su rumba, samba, tango, fado... Svako će videti šta mu prija i na taj načinće uspostaviti unutrašnju ravnotežu. Slušajte muziku koja će vas podići i pokrenuti u vama dobru energiju. Recimo, Bahova muzika uvek napravi ravnotežu i preporučuje se bez obzira na raspoloženje. Na mene uvek deluje na najpozitivniji način. Pomaže kod apatije, ali i kada se odlično osećate. Preporučujem i italijanski barok i čini mi se da bi svakome prijao. Ali i drugu umetničku muziku, dela Mocarta, Betovena, instrumentalnu muziku... Sve što je dobro, pop i rok sedamdesetih i osamdesetih godina, kako sa svetske scene tako i sa prostora bivše Jugoslavije. Naravno, "Bitlsi" uvek dolaze u obzir.


Muzikolog Tijana Popović Mlađenović ističe da je za decu u ovoj situaciji odličan izbor simfonijska bajka "Peća i vuk", ruskog kompozitora Sergeja Prokofjeva, ali ima savet i za stariju populaciju, koja je najviše pogođena merama izolacije u doba korone:


- Sigurno će uživati u pesmama Šarla Aznavura, Zaz ili Barbre Strejsend. Od naših kompozitora preporučujem Stevana Mokranjca, koji je za sve generacije, dela Stevana Hristića, Petra Konjovića, ali i sve što ima u sebi folklorni sadržaj. Foklorna muzika ovog podneblja prijaće svakome, recimo šumadijsko kolo, sviranje na narodnim instrumentima iz Istočne Srbije, sevdalinka...