POVRATAK reditelja Mladena Đorđevića, čiji su raniji filmovi u određenim krugovima odavno stekli status kultnih, posle pauze od jedanaest godina, označiće večerašnja, svetska premijera njegovog "Sumraka u bečkom haustoru" - na Festu, gde su prvi put prikazana i njegova prva dva filma, ali ovoga puta u glavnom takmičarskom programu. Za Mladenom, koji je i ovoga puta potpisan i kao scenarista, su četiri godine rada, od toga četiri meseca snimanja, mahom u Beču, a rezultat su film i serija od dvanaest epizoda (u produkciji "Korona film" i "Sinemon films") koji brišu granice između igranog i dokumentarnog.

Inspiracija za ovu filmsku priču je roman taksiste i pesnika, potomka prve ture bečkih gastarbajtera, Darka Markova, koji je o "našima" u Beču ispisao roman i igra predstavu, a sada i nastavak romana čija je tema upravo praktikovanje magije. Sam Markov je, uz još dvojicu svojih kolega, sunarodnika, sapatnika, postao i Mladenov filmski junak.

- To je univerzum koji naseljavaju mahom autsajderi, kojima se i inače bavim u svojim filmovima - priča Đorđević. - Sva tri glavna lika, baš kao da sam ih birao po tom ključu, posećuju vračaru i to - istu! I vrlo je bitna u njihovim životima, budući da učestvuje u procesu donošenja prelomnih odluka. U trenutku kada grad Beč uvodi porez za taksiste, Milenko razmišlja o povratku u zavičaj, Goran pokušava da dopre do zlata za koje veruje da ga je pokojna tetka negde zakopala, Darko sprema predstavu kojom će ispričati pravu istinu o životu bečkih gastarbajtera... Objedinjuje ih Vladica (55) iz istočne Srbije koja "zvanično" čisti haustore i firme, a popodne postaje gospodarica sudbina naših ljudi, rešava probleme i utiče na formiranje njihovih odluka pomoću karata, bajanja meda...

Film je svojevrsni roud muvi, jer kamera stalno prati junake na putovanjima između Srbije i Austrije, zavičaja i tuđine između kojih su im i životi razapeti, kaže autor i dodaje:


Pročitajte i: Razočarana publika na Festu: Iz TEHNIČKIH RAZLOGA otkazan „Greh“ Končalovskog



- Ti ljudi su putnici, oni neprestano beže od sebe i od realnosti, tragajući za srećom i rešenjem problema beže i u paganske obrede i rituale. Fascinantno je samo postojanje tih rituala usred raskošnog Beča, grada sa ogromnim budžetom za kulturu, ispod čije se raskoši krije ceo svet očajnika, odbačenih, koji rade na gradilištima, čiste haustore, taksiraju... Koji svoju depresiju i čežnju za zavičajem pokušavaju da pobede i tim odlaskom kod vračara, koje su svojevrsna zamena za psihoterapeuta. Depresivna je i tužna atmosfera njihovih života daleko od kuće, novac im ne pomaže mnogo da budu srećniji, često imaju probleme sa decom (čime se bavi cela epizoda serije). Svi listom sanjaju o povratku ali retko se ko i vrati, ostaju tamo da se leče i čuvaju unuke.

Foto Ž. Knežević


Mladenov film svojevrsna je demistifikacija gastarbajterskog života, koji se umnogome promenio tokom decenija - nema više onih velikih kuća kojima kao da su hteli da podignu spomenik svom radu i trudu u tuđini, ali su doznake koje emigranti šalju u Srbiju danas veće od ukupnih stranih investicija, dakle brojke govore da Srbiju velikim delom finansiraju gastarbajteri.

"Glumci" koji igraju same sebe, uz umetničku nadgradnju i dramaturšku "obradu" njihovih života i priča, koja je bila poseban izazov za autora, toliko su dobri da će gledaoci teško moći da razluče koje je scene osmislio Mladen, a koje - život.


"PRVI MAJ"

Đorđevićev četvrti dugometražni, a drugi igrani film, podržan i iz fonda "Euroimaž", snimaće se od ove godine i to u koprodukciji Srbije, Grčke, Bugarske, Crne Gore i Rumunije pod imenom "Prvi maj".

- Hristina Popović, Leon Lučev, Silvia Križan, i drugi igraće u toj priči o grupi radnika bivše fabrike u odumirućem gradiću koji se, odbačeni od države i crkve, okreću svetu mrtvih i prizivanju duhova te se kroz paganske i satanističke rituale svete lokalnim moćnicima.