Održaće nas samo ljubav: Šta su besedili dobitnici „Mešine“ nagrade

NE znam nijednog pisca koji nije sujetan. Zato bih bio neiskren kada bih rekao da mi "Mešina nagrada" ne pričinjava zadovoljstvo. Posebno mi je drago zbog načina glasanja i širine na kojima se nagrada zasniva, kao i što nosi ime pisca sa kojim sam bio prijatelj i čije delo cenim.

Ovo je rekao Slobodan Selenić (1933-1995) primajući nagradu za najbolju knjigu u 1989. za roman Timor mortis. Sledeće godine, dan pošto je zaključeno glasanje i objavljeni rezultati redakciju "Novosti" posetila je Svetlana Velmar Janković (1933-2014) kojoj je nagrada pripala za roman "Lagum", knjigu sa najviše glasova tada jugoslovenskog žirija. Uzbuđena i raspričana spisateljica je tom prilikom rekla kako je svakoga dana beležila i brojala glasove, da bi se na kraju ispostavilo da je sebi zakinula dva glasa:

- Odmah su mi javili da se moj roman nalazi među predlozima za nagradu, ali sam, moram priznati, najmanje očekivala da će u tako oštroj konkurenciji pobediti. Mislila sam da je to knjiga za uži krug čitalaca, iako mi je malo ohrabrenja dao moj sin koji mi je rekao da mu se "Dorćol" nikada nije dopadao, ali da je "Lagum" stvarno dobra knjiga. Da sam glasala, na mom spisku bi bili Mihiz i Medaković! A najviše sam se obradovala glasovima koji su stizali izvan Beograda.

Do tada u senci mnogo bučnijih kolega, skromni Ivan V. Lalić (1931-1996) naglo je i zasluženo izbio u prvi plan pesničkom knjigom "Pismo" ovenčanom "Mešinom nagradom" za najbolju knjigu u 1992. U nadahnutoj besedi laureat je istakao da se moralno dostojanstvo "sastoji u volji i sposobnosti da se svome vremenu pogleda u oči, pa da se izdrži pogled i izgovori reč", i dodao:

- Pesniku je zadato da piše i da tako ostvaruje komunikaciju. Poezija jeste komunikacija. Meša Selimović je u svom najčuvenijem delu, "Derviš i smrt", majstorski demonstrirao tezu o nedovoljnosti, nepouzdanosti, nepreciznosti komunikacija između čoveka i čoveka. Poezija je način i sredstvo da se takva egzistencijalna situacija ublaži, ili prevaziđe. A nagrada knjizi pesama treba da posvedoči da je poezija u tom smislu još jednom bila dejstvena.

Slobodan Selenić (desno) prima nagradu / Foto Dokumentacija “Borbe“

U Velikom žiriju 1996. godine bilo je čak 86 istaknutih književnih kritičara iz svih kulturnih centara tadašnje zemlje, a najviše glasova - 30 - ubedljivo je dobio roman "Vreme vlasti" Dobrice Ćosića. Citirajući Selimovićevog junaka iz romana "Tvrđava", Ćosić je primajući nagradu rekao:

Svetlana Velmar Janković

- Ahmet Šabo, ličnost možda najviše autobiografska, želi da nađe most do drugih ljudi, da izađe iz tvrđave, jer zna, razdvaja nas i uništava mržnja, održaće nas samo ljubav, ili makar vera da je mogućno ma kakvo razumevanje među pojedincima u zajednici... Između vere i dogme, vlasti i slobode postoji go čovek sa svojim pristajanjem ili sa svojom pobunom, u oba slučaja sa tragičnim ishodom. Granične narode i ljude oduvek muče razlike, strah od drugog, nepristajanje na gubljenje identiteta, na odricanje od sebe. Na tim egzistencijalnim osnovama traje i dugo će trajati ljudska tragedija balkanskih naroda. Ta tragika je prožela celokupno delo Meše Selimovića i učinila ga besmrtnim.

Dobrica Ćosić

LUCIDNI IZUMITELjI

- NE ZNAM ko je smislio sastav žirija i način izbora knjige koja se častvuje nagradom "Meša Selimović", ali taj ili ti lucidni izumitelji zaslužuju pohvalu. Nije mi znana nagrada čiji žiri ima pravo na toliku velikodušnost i darežljivost kakvu ima Veliki žiri za "Mešinu nagradu". Meša bi bio srećan da ovu nagradu lično predaje - rekao je Ćosić.

IZJAVE DOBITNIKA

Miro Vuksanović: Zlatni majdan srpskog jezika

- NAGRADA na primeran način podseća da treba češće da čitamo knjige Meše Selimovića, jer je u njima zlatni majdan srpskog jezika, a dobitnike obavezuje da pišu najbolje što mogu i da imaju pisca "Tvrđave" kao jedinstveni uzor. I još, Mešina nagrada tridesetak godina potvrđuje da "Novosti", kao niko drugi, daju otmenu pažnju piscima koji su to priznanje dobili. Takav izuzetak je u sadašnjem trenutku posebno važan.

Milisav Savić: Čast što sam lično upoznao Mešu

- POSEBNO značajno za mene je to što pripadam tek nekolicini pisaca, a sve nas je manje i manje, koji su imali tu sreću i čast da Mešu lično upoznaju. Kao mlad pisac sam, povodom izlaska "Tvrđave", radio intervju sa Selimovićem za tadašnji "Nin". Ogromno je bilo moje zadovoljstvo što mi je pružio priliku da ga pitam, a ja sam tu samo slušao, moja pitanja i nisu bila bitna. Meša je velikan, klasik, deo te čuvene trijade naše književnosti 20. veka, Andrić - Crnjanski - Selimović.

Dragan Jovanović Danilov: Nagrada uspostavila visok nivo

- RADUJE me da nagrada "Meša Selimović" opstoji toliko dugo u polju naše književnosti i što je uspela da uspostavi visok nivo, kako u pogledu poštovanja književnih vrednosti iz trezora tradicije, tako i na nivou predstavljanja novih vrednosti u književnosti. Lepo je da iza ove nagrade stoje dnevne novine "Novosti", koje posebnu pažnju posvećuju kulturi i koje danas imaju najkvalitetniji kulturni dodatak u nas. Neću reći onu otrcanu rečenicu da mi je čast što sam svojevremeno dobio nagradu "Meša Selimović" za zbirku pesama "Živi pergament", jer časti malo ima danas na ovom svetu. Ali ako je iko bio otelovljenje časti, dostojanstva i visoke kulture u našem književnom svetu, onda je to bio Meša Selimović, pisac s kojim se srpska i svetska književnost visoko uznela.

Mirko Demić: Meša je prisutniji više nego obično

- POSLEDNjIH dana Meša je u mojoj svesti prisutniji više nego obično. Pohodio me je u svetlu izjava stručnjaka iz jednog čuvenijeg žirija po kojima današnji pisci, konačno, pišu o "sadašnjici". I Meša bi, jadan, postradao od takvih sveznadara; zaboga - kakvi derviši, kakve smrti, tvrđave... Sve je to, po njima, anahrono... Srećom, Mešin žiri (uz sve manjkavosti) čak i da hoće, ne može ispasti smešniji, poput onog, čuvenijeg i sa dužom tradicijom previda i promašaja.