Pozorišna kritika: Pakao u komšiluku

Dragana Bošković

20. 01. 2020. u 10:30

Позоришна критика: Пакао у комшилуку
"Fine mrtve d(j)evojke", reditelj Patrik Lazić, BDP

Kao diplomac pozorišne režije na FDU, Patrik Lazić je Beogradskom dramskom pozorištu ponudio dramatizaciju poznatog (kontroverznog) filma Dalibora Matanića "Fine mrtve d(j)evojke", po scenariju možda trenutno najboljeg regionalnog dramskog pisca i scenariste Mate Matišića, ostavljajući na repertoaru vrlo zanimljivu i uspešnu predstavu.


Kako je pozorišna verzija već izvedena, pre desetak godina u Hrvatskoj, nije poznato, ni da li se Lazić koristio postojećom dramatizacijom (čijom?), ili je sam inscenirao izvrstan Matišićev scenario (reditelj je potpisan i kao adaptator teksta). Ovo pitanje smatramo izuzetno važnim, jer je predstava u BDP u potpunosti pratila tekst i odnose, koji su u njemu fiksirani. Reditelj, vrlo dobro gradeći dramaturgiju detekcije, nije zalazio u nesigurne vode repoziciranja likova, niti je sprovodio dodatnu psihološku analizu zlodela komšiluka nad dve gej studentkinje, koje su slučajno u njihovoj zgradi iznajmile stan. Tako je ono što je u filmskoj dramaturgiji vrlo značajno (preteće kloparanje voza, koji će ubiti silovatelja jedne od devojaka, sirotinjsko okruženje predgrađa, opšta rugoba, prostora i karaktera) zamenjeno ogoljenom (odličnom) glumačkom igrom, uz nekoliko nerealističkih detalja (kloparanje voza, zvonjava telefona). Glumačka podela učinila je, uz odličan dramski tekst, koliko mračan, toliko i pun humora, da predstava "Fine mrtve d(j)evojke" zaživi punim životom i angažmanom protiv nasilja nad drugošću i socijalne i duhovne bede, koja od ljudi (komšija) stvara zlotvore. Lezbijska veza Ive (Milena Predić) i Marije (Ivana Nikolić) scenski je opravdana sa mnogo mere i ukusa, bez suvišnih detalja, koji bi je stavili u prvi plan zbivanja. Svi ostali, stanodavka Olga (Jaranka Selec), čiji sin siluje Ivu (Milan Zarić), već mrtav u vreme događanja u predstavi, njen potlačeni muž (Zoran Đorđević), prostitutka Lidija (Paulina Manov Đurđević), ginekolog Perić (Ivan Tomić) i njegov autistični sin Ivica (Teodor Vinčić), bolesni domobran Lasić (Daniel Sič) i njegova manipulativna žena (Slađana Vlajović), lažni sveštenik (Vladan Milić) - svi su mudro stavljeni u situaciju istrage koju, zbog nestanka Ivinog deteta, vodi Inspektor (Ivan Zarić), pa imaju puno pravdanje da ispričaju svoju verziju događaja.


Silovatelj gine pod točkovima voza, Marija nastrada, Iva se uda i dobije dete bivšeg partnera, Olga ga otme, misleći da je od njenog sina, muž je ubija i vraća dete... A komšiluk nastavlja svoju "zločinačku udružbu", do sledeće prilike da nekom uništi život.


Pročitajte još: Pozorišna kritika: Distopija o živoj ženi


Priča poznata... Utoliko je uljudno pitanje da li je bilo neophodno igrati predstavu na hrvatskom jeziku, iako je u scenariju, zaista, reč o katoličkom okruženju. A da je dodato još jedno značenje, da li bismo se bolje prepoznali u tome? Bez nadmoćnog osmeha uz Sartrovu "Pakao, to su drugi", jer će tako izostati diverzija na ovdašnje komšijske zločine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Olgicin svet

20.01.2020. 10:56

Kritika umetnickog dela je u nekim slučajevima bolja od umetnickog dela koje reprezentuje svet u kome se živi. Trudi se da bude bolja zato sto kritika nije ta koja ne moze da uveri publiku da treba da konzumira umetnost koja surovu realnost čini jos vidljivijom. Kritika ne moze umesto umetnosti bude korektiv realnosti i da pokrene publiku da aktivno menjaju dok ne poprave ono sto u toj realnosti nije dobro.