Izložba povodom osam vekova autokefalnosti SPC: Studenica, na spoju Istoka i Zapada

Miljana Kralj

petak, 13. 12. 2019. u 08:20

Изложба поводом осам векова аутокефалности СПЦ: Студеница, на споју Истока и Запада

Feliks Kanic, Manastir Studenica

Najznačajniji umetnički kompleks stvoren u istoriji srpskog naroda

MANASTIR Studenica reprezentuje kontinuitet kulturnog i umetničkog stvaranja, jer u proteklih osam vekova, čak i u najtežim okolnostima, nije napuštan, sem povremeno, u najžešćim nasrtajima Turaka, smatra istoričar umetnosti dr Miodrag Marković, dopisni član SANU, autor izložbe "Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice - drevnost, postojanost, savremenost".

Ovu postavku, večeras u 19 časova u Galeriji SANU, otvoriće akademik Gojko Subotić, a na svečanosti će govoriti iguman manastira Studenice arhimandrit Tihon i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir S. Kostić. Izložba je zajednički projekat SANU i manastira Studenice, i posvećena je osamstogodišnjici autokefalnosti SPC.

PROČITAJTE JOŠ - OSAM VEKOVA SPC: I crkva po meri carstva


- Odabrali smo Studenicu, da kroz nju prikažemo stvaranje srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa stvaranog tokom 800 godina - objasnio je dr Marković, na jučerašnjoj konferenciji za novinare. - Studenica je najznačajnija zadužbina rodonačelnika srpske samostalne srednjovekovne države Stefana Nemanje, u okviru koje je Sveti Sava začeo jezgro autokefalne crkve, uvodeći srpsko pismo na freskama i skulpturama, ali i odredbama tipika, koje ukazuju na težnju da se izdvoji iz jurisdikcije vizantijske arhiepiskopije. Ali, Studenica je, u nauci, i gotovo jednoglasno najznačajniji umetnički kompleks stvoren u istoriji srskog naroda.

PROČITAJTE JOŠ - Drevno srpsko blago prvi put pred građanima

U ovom manastiru sačuvana su izvanredna dela arhitekture, skulpture, živopisa i primenjene umetnosti.

- U Nemanjinoj Bogorodičinoj crkvi spajaju se najvažnije tendencije i iskustva sa Istoka i Zapada - ističe autor izložbe. - Arhitekti i skulptori koji su obradili unutrašnjost i spoljašnjost, kao i liturgijski nameštaj, bili su pod uticajem romaničke umetnosti, dok su slikari verovatno bili iz Carigrada, Soluna ili Nikeje. Taj spoj, presudno je uticao na razvoj srpske srednjovekovne umetnosti, jer su svi Nemanjini naslednici na prestolu nastojali da oponašaju ovu zadužbinu.


Sveti Sava i Sveti Simeon,Kraljeva crkva

U Galeriji SANU biće izloženi originalni fragmenti autentičnih portreta vladara koji su se nalazili na ulaznoj kapiji, na kojima su Stefan Prvovenčani (u vreme nastanka veliki župan) i njegov brat Vukan:


Raspeće, Bogorodičina crkva

- Oni su neprocenjive kulturne vrednosti i biće zaštićeni posebnom vitrinom - dodaje Marković. - Među eksponatima su i Beogradski parimejnik, originalni novac, predmeti primenjene umetnosti, ikonoposi... Pred publikom će se naći i kadionica i krst Svetog Save, koji su tako dobili ime, iako potiču iz kasnijeg perioda, potom niz od 12 ikona Georgija Mitrofanovića iz 17. veka, kao i jedan od najznačajnijih predmeta u studeničkoj riznici: plaštanica Antonija Heraklejskog.

Postavku zaokružuju dela 20. veka, nastala u Studenici, ili nadahnuta njome. Reč je o radovima vajara Nebojše Mitrića, serigrafiji Koste Bradića, kao i delima oca Tihona, iz faze pre nego što je postao iguman.


VIRTUELNI HRAM

JEDAN deo postavke nastao je zahvaljujući upotrebi modernih tehnologija, o čemu je juče govorio Marko Savić, ispred produkcije Live View Studio, dok je dizajn izložbe potpisao Marko Todorović. U prostoru galerije biće rekonstruisani objekti, istorijski događaji, a znamenite ličnosti biće predstavljene trodimenzionalno. U jednoj posebnoj prostoriji, biće oživljena atmosfera i lepota Studenice, po uzoru na virtuelne izložbe Van Goga, Klimta, Karavađa... koje su trend u svetu.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije